Srbija, tradicionalno jedan od najbližih saveznika Rusije u Evropi, pokušava da napravi distancu između Beograda i Moskve dok rat u Ukrajini zateže veze između dve zemlje i njihovih lidera.
U intervjuu u Beogradu, predsednik Aleksandar Vučić odbacio je teritorijalne pretenzije Vladimira Putina na Ukrajinu i predvideo da "najgore tek dolazi" za sukob dok obe strane zatežu. Vučić, koji je poslednjih godina imao desetine sastanaka sa Putinom i koji je uzeo lekcije ruskog da bi mogao direktno da razgovara sa njim, rekao je da nije razgovarao sa svojim kolegom "mnogo meseci".
"Mi smo od samog početka govorili da nismo u mogućnosti i da ne možemo da podržimo invaziju Rusije na Ukrajinu", rekao je Vučić u utorak u svojoj rezidenciji u glavnom gradu Srbije. "Za nas je Krim Ukrajina, Donbas je Ukrajina - i tako će i ostati."
Srbija je istorijski nastojala da izbalansira svoje geopolitičke i ekonomske interese između Istoka i Zapada, ali komentari naglašavaju postepenu promenu otkako je Putin sproveo invaziju na Ukrajinu pre skoro 11 meseci. To je značajno jer evropski saveznici pokušavaju da izoluju Rusiju dok se kontinent suočava sa najopasnijim periodom od Hladnog rata.
Nespremnost Beograda da se pridruži SAD i Evropskoj uniji u sankcijama Rusiji stavila je Srbiju pod pojačan pritisak da prekine veze sa Putinom i njegovim zalihama energenata, čak i kada je rat pogodio ekonomiju i povećao inflaciju u Srbiji.
Vučić, koji je prošle godine ponovo izabran ubedljivo, kaže da je članstvo u EU njegov krajnji cilj. Ali on se opire pokušaju sankcija zbog ruske podrške njegovom odbijanju da prizna nezavisnost Kosova i sopstvenog iskustva Srbije sa ekonomskom izolacijom. Rusija takođe prodaje prirodni gas Srbiji po ceni ispod tržišne.
Ipak, bilo bi pogrešno pretpostaviti da njegova vlada potpuno podržava rukovodstvo u Moskvi, rekao je on. „Nismo uvek oduševljeni nekim njihovim stavovima“, rekao je Vučić (52). "Mi imamo tradicionalno dobre odnose, ali to ne znači da podržavamo svaku odluku ili većinu odluka koje dolaze iz Kremlja."
Savez između dva pravoslavna naroda seže vekovima u prošlost. Nakon hlađenja tokom sovjetskog vremena pod jugoslovenskim liderom Josipom Brozom Titom, povratio je zamah tokom balkanskih ratova, a zatim je zacementiran intervencijom NATO-a 1999. kojom je okončan rat na Kosovu.
Ekonomski, Srbija se već godinama pomera van ruske orbite. Na ovu zemlju otpada oko šest odsto spoljnotrgovinske razmene Srbije. EU je daleko najveći partner. Za stabilne finansije krajem prošle godine, Srbija je obezbedila 2,4 milijarde evra (2,6 milijardi dolara) finansiranja od Međunarodnog monetarnog fonda i zajam od milijardu dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji produbljuju veze sa tom balkanskom zemljom.
Ipak, Srbija se i dalje ističe u Evropi - zajedno sa Mađarskom - po svom stavu prema Rusiji. Njena nacionalna avio-kompanija održavala je rute do zemlje, a Beograd je odredište izbora za Ruse, kako ih je u poslednje vreme sve više onih koji beže od Putinovog režima. Anketa sprovedena prošlog leta pokazala je da je Putin bio najomiljeniji svetski lider za Srbe.
Ruska plaćenička grupa Wagner objavila je ovog meseca oglas u Srbiji tražeći regrute za borbu u Ukrajini. Vučić je, međutim, bio čvrst: "Wagner to neće uraditi u Srbiji", rekao je u intervjuu, navodeći zakone koji sprečavaju da se srpski državljani pridruže. Intervencija je dobila pohvale od američkog ambasadora u Beogradu Christophera Hilla.
"Bilo mi je drago što sam čuo od predsednika Vučića i njegove administracije da vide pretnju miru i stabilnosti koju bi Wagner uzrokovao potencijalnim delovanjem u Srbiji", rekao je Hill u intervjuu u utorak. "Pokazuje da je ovo najbolje što Rusija može da ponudi Srbima: šansa da poginu u dalekoj zemlji za tuđi agresorski rat."
Kosovo je veza
Međutim, Kosovo ostaje pitanje koje ih vezuje. Srbija smatra Kosovo kolevkom svoje nacionalnosti - slično kao što Putin gleda na Ukrajinu - a priznanje njenog suvereniteta ostaje najveća prepreka svakoj nadi da će Srbija ispuniti svoj cilj pridruživanja EU.
Vučić je rekao da je zahvalan Rusiji što ga je podržala na Kosovu i to objašnjava zašto Srbija ne može da podrži ekonomske mere protiv Moskve. "Bili smo pod sankcijama skoro deset godina, zapravo osam godina, i ne verujemo da je to rešenje", rekao je on.
Srpskog predsednika, koji je bio ministar informisanja bivšem moćniku Slobodanu Miloševiću, kosovske vlasti su kritikovale zbog podsticanja tenzija u prošlosti. On je rekao da radi na deeskalaciji sukoba poslednjih nedelja nakon što su Srbi koji žive na severu Kosova postavili barikade da bi prkosili vlasti u Prištini.
To je došlo usred naglog pogoršanja odnosa nakon što je pretežno etnički albansko rukovodstvo nateralo kosovske Srbe da usvoje kosovske lične karte i registarske tablice automobila. On je pohvalio snage predvođene NATO-om poznate kao KFOR zbog profesionalnog načina na koji su rešili situaciju.
Ipak, tenzije na severu Kosova, pretežno naseljenom Srbima, deset puta su gore nego inače, rekao je on, dodajući da je uložio velike napore da ubedi Srbe da uklone barikade, jer bi "inače to dovelo do potpune katastrofe".
Vučić je rekao da bi bilo realnije ići malim koracima nego očekivati neki veliki i brz dogovor koji bi podrazumevao priznanje Kosova od strane Srbije, rekao je on.
"Moramo malim koracima da promenimo situaciju na terenu da izgradimo poverenje između dve frakcije, a zatim da vidimo kako da rešimo sve ostalo", rekao je Vučić. "Ne sanjati nešto za šta svi znamo da se neće dogoditi."
Srbi su se umorili nakon što su decenijama čekali da budu uključeni i sada većina više ne želi da se pridruži EU, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. To ide protiv plime u drugim zemljama zapadnog Balkana koje su željne da se pridruže bloku, uključujući Albaniju i Severnu Makedoniju.
Vučić je uveren da će, kada i ako taj izbor bude stavljen pred građane na referendumu, oni glasati za pridruživanje i zacementirati svoj stožer ka Zapadu. Da bi se to dogodilo, rekao je da će im biti potrebna uveravanja da je članstvo realno. "Znam da je EU naš put", rekao je on. "Nema drugih puteva."