Lik Vladimira Putina na zgradi u uglu jedne ulice u Beogradu je uništen, oči i usta su prekriveni crvenom farbom, što je možda iznenađujući prizor u zemlji koja podržava Moskvu. Međutim, prijateljstvo između Srbije i Rusije je sve čudnije.
Reč “brat“ zamenjena je rečju “rat“. Mural je prvobitno bio znak podrške ruskom predsedniku, a sada izgleda kao znak protesta dok Putin eskalira sukob u Ukrajini.
Bloomberg
Bloomberg
Srbija je vešto balansirala svoje geopolitičke i ekonomske interese između Istoka i Zapada, ali je rat otkrio paradokse takvog žongliranja i pitao Beograd gde zaista leže interesi zemlje u novom svetskom poretku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se protivio sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji, ali 60 odsto trgovine srpske privrede zavisi od ovog bloka, a cilj vlade Srbije je da se jednom pridruži EU, koliko god da se to u ovom trenutku činilo daleko.
Srbija se u međuvremenu dodvorava Kini, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, čiji je predsednik došao u Beograd 10. oktobra radi susreta sa Vučićem, na putu za sastanak sa Putinom u Sankt Peterburgu.
Anketa sprovedena nekoliko meseci nakon što je Vučić ponovo izabran u aprilu pokazala je da je Putin najomiljeniji svetski lider Srba, čak i nakon uvećane podrške kineskom predsedniku Xi Jinpingu zbog nabavke vakcina protiv virusa korona. Srbija je od tada postala utočište hiljadama Rusa koji beže od režima. Srpska nacionalna avio-kompanija održava vezu sa Rusijom, a avioni lete 14 puta nedeljno do četiri destinacije.
Međutim, neki iz predsednikovog bliskog kruga nisu zadovoljni stavom države. Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije, okrivila je Putina jer dovodi svet do “ivice tragedije.”
“Svet se menja, geopolitička situacija je drugačija i moramo da gledamo u budućnost i da tražimo svoje mesto“, izjavila je Mihajlović u intervjuu za televiziju 12. oktobra, nakon što je Rusija ponovo bombardovala ukrajinske gradove. Ukratko, rekla je da je vreme je da Srbija izabere stranu koja će “definisati našu poziciju“.
Iako se Srbija pridružila osudi Putinove invazije na glasanju u Ujedinjenim nacijama (UN), čini se da je zasada još uvek u ruskoj orbiti.
Prijateljstvo dve istočne pravoslavne nacije seže daleko u prošlost, pre nego što je zahladnelo tokom sovjetskog vremena. Ponovo je oživelo tokom raspada Jugoslavije, a potom ojačalo nakon intervencije NATO saveza 1999. godine, čime je okončan rat na Kosovu. Srbija računa na podršku Moskve u nepriznavanju državnosti Kosova. Putin koristi Kosovo kao dokaz onoga što naziva “zapadnjačkom dvoličnošću” u pogledu rata u Ukrajini.
Sedište nacionalne televizije RTS u Beogradu, odmah pored male ruske crkve koja se nalazi u senci Crkve svetog Marka, delimično je uništeno NATO bombom, koja je usmrtila 16 ljudi.
Crvena, plava i bela boja Srbije prostiru se duž zida s jedne strane Brankovog mosta, koji se proteže preko reke Save, sa simbolom zastave EU i znakom NATO, koji je precrtan.
Bloomberg Mercury
Rusija prodaje prirodni gas u Srbiji po nižoj tržišnoj ceni zbog produžetka postojećeg ugovora. Međutim, Rusija čini samo šest odsto spoljne trgovine Srbije. Evropska unija je do sada njen najveći trgovinski partner, čiji obim trgovine iznosi 30 milijardi dolara.
Tu su takođe i investicije iz Kine i UAE. Od 2010. godine, novac iz Kine je dostigao oko 3,2 milijarde dolara, pored osam milijardi dolara u infrastrukturnim zajmovima i projektima. Tri najveća srpska izvoznika su kineske rudarske kompanije i kompanija koja proizvodi čelik, saopšteno je iz Ministarstva finansija.
Jedan od projekata koji najviše privlači pažnju u Beogradu i koji podržava UAE, jeste Beograd na vodi, Vučićev glavni projekat izgradnje luksuznih stanova pored Save. UAE i Srbija takođe su u septembru potpisale “strateški savez” koji obuhvata sve, od sporazuma o izručenju, do sporazuma sa Fondom za razvoj Abu Dabija. Emirati su takođe pristali da Srbiji pozajme milijardu dolara za pomoć u servisiranju duga, kao i za energetske investicije.
“Odnosi sa Rusijom blede“, izjavio je Maksim Samorukov, analitičar za region u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir, koji je napustio Moskvu 27. februara, tri dana nakon početka rata. “Ostaće prijateljski, ali sva bitna pitanja će nestati. Na političkom i društvenom nivou, prijateljstvo i dalje postoji, ali rat ubrzava ekonomski raspad.”
Zaista, dok sukob ponovo deli svet na istok i zapad, Beograd igra staru ulogu. Pod komunističkim vođom, Josipom Brozom Titom, čiji se mauzolej nalazi u parku u gradu, Jugoslavija je slavno raskinula sa Sovjetima i uspostavila veze sa drugim nesvrstanim zemljama.
Vide se znaci da se to dešava. Međunarodni monetarni fond, sa kojim vlada u Beogradu želi da sklopi stendbaj sporazum, predviđa da će srpska privreda ove godine rasti 3,5 odsto. Inflacija će ostati iznad 11 odsto u 2022. godini, ali to je i dalje ispod evropskog proseka.
“Određeni aspekti srpske geopolitike mogli bi doneti veliku korist“, navodi se u izveštaju Banke Amerike objavljenom 11. oktobra. U njemu je s jedne strane naveden ugovor o gasu sa Rusijom, a s druge dugoročna težnja za članstvom u EU.
Za penzionisanog srpskog diplomatu Zorana Milivojevića jedina stvar koja ne dolazi u obzir u pogledu onoga što će Srbija razmatrati je priznanje Kosova, koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Sve ostalo je otvoreno za diskusiju, uključujući sankcije, rekao je.
Kina je ključna zato što odnosi Srbije sa tom zemljom nemaju nikakve političke veze, rekao je Milivojević, koji je radio u Briselu i Parizu i bio ambasador Srbije u Savetu Evrope.
Depositphotos
U međuvremenu, poseta lidera UEA šeika Mohammeda bin Zayeda, predstavljala je potporu geopolitičkoj ravnoteži Srbije, rekao je on. “Za nas je to posebna podrška, indirektna podrška našim pozicijama“, rekao je na razgovoru uz kafu u Beogradu.“To je simbolično i politički vrlo bitno za nas.”
Ipak, Srbija ima malo političkog uticaja na Zapadu, izjavio je Samorukov, a njeni odnosi sa zemljama poput Kine i UEA temelje se isključivo na finansijskim interesima. Izazov za Vučića, koji je bio ministar informisanja u vreme Slobodana Miloševića, jeste koliko dugo može da se odupre pritisku Evrope da zauzme čvršći stav prema Rusiji, rekao je on.
Kompromis bi mogao doći u obliku pristanka na određene sankcije ili revizije 30-dnevne politike otvorenih vrata za Ruse, mada to ne bi bilo popularno među biračima.
Razgovori sa Rusima u Beogradu ukazuju na to da najnovije pridošlice imaju stav protiv Putina. Zbog toga se čini da skrnavljenje murala ruskog predsednika možda i nije iznenađujuće, kaže Piotr Nikitin, advokat i aktivista u Beogradu koji je pomogao da se pokrene grupa Rusa, Belorusa i Ukrajinaca protiv rata.
On se brine da bi Vučić na kraju mogao da odluči da zaoštri srpski vizni režim. “On to može uvesti kao sankcije protiv Rusije i kako bi bio na strani EU“, rekao je Nikitin dok je pio čaj u hotelu "Moskva", art nouveau dragulju u centru Beograda, koja je bila znak okretanja Srbije ka Rusiji početkom 20. veka.
.webp){kind=icon}
