.webp){kind=icon}
Bloomberg Adria je istraživala kojim poslovima se bave ruski državljani u Srbiji, kakvo je raspoloženje javnosti kada je reč o nuklearnoj energiji, ali i kako se stoji sa platama u zemlji i regionu. Analizirali smo najnovije zaključke izveštaja Fiskalnog saveta, te pomeranja na polju spoljne trgovine. Donosimo vam pet grafikona koji su obeležili ovu nedelju.
Deset najzastupljenijih biznisa Rusa u Srbiji
Ukupan broj firmi, odnosno preduzetnika i privrednih društava koje su u Srbiji osnovali ruski državljani uvećao se za dve i po godine za više od 1.000 odsto. Tako je poslednjeg dana 2021. godine u Registru privrednih subjekata bilo samo 296 preduzetnika i 721 privredno društvo čiji su osnivači fizička i pravna lica iz Ruske Federacije, što je ukupno 1.017 firmi. Za nepune dve i po godine ovaj broj je mnogo veći jer sada, kako su za Bloomberg Adriju naveli u Agenciji za privredne registre (APR), ima ukupno 11.081 takvih firmi.
Najveći broj Rusa koji su se, barem privremeno, nastanili u Srbiji bavi se poslovima u oblasti IT-ja, ali sve više ruskih državljana ulazi u ugostiteljstvo i uslužne delatnosti, pa otvaraju restorane, kafiće, frizerske i modne salone. Kako su naveli u APR-u, već prve godine masovnijeg dolaska (2022) Rusi su registrovali najveći broj preduzetničkih firmi iz oblasti programiranja i IT-ja, a tek u 2023. i 2024. počeli su u većoj meri da otvaraju ugostiteljske objekte i salone lepote.
Pomoćnik direktora sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić rekao je da je pitanje je da li će Rusi koji su ovde došli zbog rata u Ukrajini i ostati u zemlji. "Nisam siguran da li hoće da ostanu i da budu integrisani u naše tržište rada. Drugačija je situacija, na primer, u Slovačkoj i Češkoj, gde je došlo oko pola miliona izbeglica iz Ukrajine. Tako su se, recimo, žene potpuno integrisale u novu sredinu i rade različite poslove - u trafikama, čiste kuće, rade po restoranima..."
Fiskalni savet: Skraćenje procedura poskupljuje auto-puteve
Srbija za javna ulaganja izdvaja oko sedam odsto BDP-a, što je svrstava u red zemalja koje izdvajaju najviše novca za državne projekte, prvenstveno izgradnju infrastrukture, ali te investicije u poslednjih nekoliko godina prate zaobilaženje zakonskih procedura, netransparentan odabir projekata, povećanja cene tokom izgradnje i probijanje rokova završetka. Ovo je zaključak izveštaja Fiskalnog saveta o upravljanju investicijama u Srbiji.
Uvođenje novog modela investiranja, preko direktnog dogovora s izvođačima, isprva je znatno ubrzalo izgradnju auto-puteva. Konkretno, tri deonice izvođači su uspešno izgradili u planiranom vremenskom okviru (Ljig - Preljina, Surčin - Obrenovac i Ruma - Šabac), a kod ostalih već izgrađenih deonica kašnjenja su uglavnom bila relativno podnošljiva.
Trebalo bi, međutim, naglasiti da nekoliko deonica koje se sprovode po nestandardnim procedurama, a čija je izgradnja trenutno u toku, već sad daleko premašuju rokove. U pitanju su Preljina - Požega (inicijalni rok kraj 2021), Moravski koridor (2022) i Kuzmin - Sremska Rača (2023). Više o ovoj temi čitajte na LINKU.
Nuklearna energija dobija sve više zagovornika u Srbiji
Podrška građana Srbije za uvođenjem nuklearne energije u energetski miks se povećala u poslednjih nekoliko meseci, odnosno nakon aktuelizacije ove teme. Osim toga, građani sve veću podršku daju postepenom izbacivanju uglja, iako on i dalje čini oko 70 odsto u ukupnoj proizvodnji struje. Da svest građana Srbije postaje sve zelenija, pokazuje i to da je povećana njihova podrška kada je reč o izgradnji elektrana iz obnovljivih izvora.
Ovo su neki od nalaza ankete građana koju je sprovela organizacija "Novi treći put" uz podršku fondacije "Otvoreno društvo", a koja je urađena ove godine na uzorku od 1.200 ljudi iz svih krajeva Srbije. Kako je anketa rađena u martu i junu, najzanimljiviji nalaz ankete bio je taj da se podrška građana povećala u junu u odnosu na mart kada je reč o izgradnji nuklearne elektrane.
U junu je 13 odsto anketiranih građana smatralo da je izgradnja nuklearne energije dobro rešenje, 21 odsto je takođe smatralo da je dobro rešenje, ali da ima negativne strane, dok je 33 odsto smatralo da je to loše rešenje.
Srpske plate blizu dvocifrenog realnog rasta za godinu
Prosečna srpska bruto zarada za april iznosi 133.356 dinara, dok je neto iznos 96.614 dinara. To znači da je došlo do neznatnog pada u odnosu na mart, kada je prosečna neto zarada bila 96.913 dinara.
U poređenju s istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2024. nominalno su veće za 15,3, a realno za 9,8 odsto.
Kako je Bloomberg Adria prethodno analizirala, plate u regionu u prva tri meseca ove godine najbrže su rasle u Severnoj Makedoniji i Srbiji, dok je najsporiji rast plata imala Slovenija.
Kina sve bliža da pretekne Nemačku kao najveći trgovinski partner Srbije
Trgovina Srbije sa svetom u prvih pet meseci ove godine porasla je u odnosu na isti period prošle godine za 0,9 odsto. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je u prvih pet meseci ove godine i izvezla i uvezla više robe u odnosu na isti period 2023.
Rusija je u aprilu ispala sa liste najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a podaci za maj pokazuju da nije uspela da povrati tu poziciju. Rusija je godinama unazad zauzimala jedno od pet prvih mesta kada je reč o uvozu robe, a prvenstveno zbog uvoza gasa i nafte. Uvoz ruske nafte u Srbiju je zabranjen 5. decembra 2022. zbog evropskih sankcija.
Međutim, ono što je zanimljivo jeste da se Kina veoma približila Nemačkoj kada je reč o uvozu robe, i mogla bi uskoro da pretekne ovu zapadnu zemlju koja je poslednjih nekoliko godina najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. To bi moglo biti uočljivo u podacima za jul, kada stupa na snagu Sporazum o spoljnoj trgovini sa Kinom. Zasad je situacija takva da je Nemačka i u prvih pet meseci ove godine ostala najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i kada je reč o izvozu i uvozu robe.
