Suosnivač Wikileaksa Julian Assange izjasniće se krivim za odavanje tajni američke nacionalne bezbednosti i vratiti se u svoju rodnu Australiju, u skladu sa sporazumom sa Ministarstvom pravde kojim se okončava skoro petnaestogodišnja borba oko njegovog krivičnog gonjenja.
Očekuje se da Assange (52) bude osuđen na više od pet godina koliko je već odslužio u zatvoru u Velikoj Britaniji. On će se u sredu pojaviti pred sudom u Sajpanu (Severna Marijanska ostrva), izbegavajući potencijalno dugu kaznu u SAD
Sporazum o priznanju krivice ima za cilj da okonča međunarodnu borbu za procesuiranje Assangea, koja se vodi otkako su osetljiva američka vojna dokumenta, beleške iz rata i diplomatski depeši javno procureli 2010. i 2011. godine, uključujući snimke američkog vazdušnog napada na Bagdad nekoliko godina ranije.
Opširnije
Zašto Julian Assange godinama vodi bitku oko ekstradicije
Za svoje pristalice, suosnivač Wikileaksa Julian Assange je mučenik, progonjen zbog razotkrivanja korupcije i ratnih zločina.
26.05.2024
Biden daje Zelenskom 225 miliona dolara pomoći, izvinjava se zbog kašnjenja
Američki predsednik Joe Biden najavio je novi paket pomoći Ukrajini od 225 miliona dolara.
07.06.2024
Donald Trump proglašen krivim. Šta dalje?
Ishod je pobeda za okružnog tužioca Menhetna Alvina Bragga, koji je bio prvi tužilac u zemlji koji je podneo krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika.
31.05.2024
Zhao postao najbogatiji zatvorenik u SAD posle skoka BNB-ja
BNB je kripto-novčić povezan sa Binanceom i njegovim suosnivačem Changpeng Zhaoom, a nedavno je skočio na rekordan nivo.
10.06.2024
"Ovo je rezultat globalne kampanje koja je obuhvatila lokalne organizatore, aktiviste za slobodu štampe, zakonodavce i lidere širom političkog spektra, sve do Ujedinjenih nacija (UN), navodi se u saopštenju Wikileaksa.
U jednom od najvećih kršenja državnih tajni u istoriji SAD, Assange je optužen za podsticanje i pomaganje vojnoj obaveštajnoj analitičarki Chelsea Manning u pribavljanju oko 750.000 poverljivih ili osetljivih dokumenata. Ona je osuđena za curenje poverljivog materijala 2013, ali je tadašnji predsednik Barack Obama ublažio njenu 35-godišnju zatvorsku kaznu 2017. godine.
Assange i Manning su se nezakonito udružili da "prime i dobiju dokumente, spise i beleške u vezi sa nacionalnom odbranom, uključujući materijale koji su poverljivi do nivoa TAJNA" (Sjedinjene Države imaju tri nivoa klasifikacije: poverljivo, tajno i strogo poverljivo, a svaki nivo klasifikacije ukazuje na sve veći stepen osetljivosti).
Postupali su tako da "namerno prenose informacije o dokumentima koji se odnose na odbranu države od lica koja neovlašćeno poseduju takve dokumente do lica koja nemaju pravo da ih prime", navodi se u podnesku.
SAD su optužile Assangea 2019. pod Trumpovom administracijom za kršenje Zakona o špijunaži i traženo je njegovo izručenje iz Velike Britanije, gde je od tada u zatvoru. Prvobitne optužbe, od kojih se 17 odnosi na špijunažu i jedna na kompjutersku zloupotrebu - predviđale su maksimalnu kaznu od 175 godina zatvora, ako je (Assange) proglašen krivim po svim tačkama, iako su kazne za savezne zločine obično manje od toga.
Assangeovo hapšenje je usledilo nakon što je živeo u Ambasadi Ekvadora u Londonu od 2012, kada je pokušao da izbegne ispitivanje u slučaju seksualnog napada na jednu ženu zbog kojeg ga je gonila Švedska. Te optužbe su odbačene 2017, ali je Assange ostao u malom stanu u ambasadi, nastavljajući da izbegava britansku policiju i američke tužioce.
Njegovi saveznici su tvrdili da je slučaj Sjedinjenih Država narušio slobodu govora i nezavisne medije, dok su zvaničnici nacionalne bezbednosti rekli da su curenja (informacija) predstavljala ozbiljne pretnje po nacionalnu bezbednost.
Assange i advokati borili su se protiv njegovog izručenja, tvrdeći da on ne može dobiti pravično suđenje u SAD i da će se, možda, suočiti sa smrtnom kaznom.
"WikiLeaks je objavio revolucionarne priče o korupciji u vladi i kršenju ljudskih prava, iznoseći njihovu snažnu odgovornost za te postupke", rekla je neprofitna medijska organizacija poznata po objavljivanju dokumenata koji su procurili. "Kao glavni urednik, Julian je ozbiljno platio za ove principe i za pravo ljudi da znaju", dodaje se.
Pregovori o sporazumu o priznanju krivice zahuktali su se poslednjih meseci nakon što je predsednik Joe Biden rekao da razmatra zahtev australijske vlade da sklopi sporazum koji bi omogućio Assangeu da se vrati u Australiju.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće rekao je da je taj potez nezavisna odluka koju je donelo Ministarstvo pravde i da Bela kuća nije bila umešana u odluku o priznanju krivice. Takođe je uputio pitanja ministarstvu.
Australijska vlada je odbila da komentariše, rekavši da je pravni postupak u toku. Prema sporazumu o priznanju krivice, Assange će se pojaviti u Okružnom sudu SAD za Severna Marijanska ostrva i odmah će biti osuđen na vreme koje je odslužio tokom 62 meseca zatvora u Velikoj Britaniji, a zatim će se vratiti u svoju rodnu zemlju.