.webp){kind=icon}
Centralna banka smanjila je troškove zaduživanja, pošto je inflacija dotakla gornju granicu ciljanog koridora. Bloomberg Adria analizirala je domaću startap scenu, upotrebu alata veštačke inteligencije, ali i zarade fudbalera. U međuvremenu, tržišta se spremaju za novi talas poskupljenja kafe. Donosimo vam pet grafikona koji su obeležili ovu nedelju.
NBS smanjila kamate za 25 b. p. dan nakon ulaska inflacije u ciljani okvir
Narodna banka Srbije (NBS) ipak je rešila da krene da snižava kamate, procenivši da je majski ulazak inflacije u okvire cilja dovoljan da se počne s popuštanjem restriktivnosti monetarne politike.
Referentna kamatna stopa tako je smanjena na 6,25 odsto, a kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice smanjene su na pet i 7,5 odsto.
Prema očekivanjima Branimira Jovanovića, ekonomiste Bečkog instituta za Međunarodne ekonomske studije, referentna kamatna stopa bi krajem godine mogla da se nađe na 5,5 odsto, ali bi moglo da dođe i do manjeg popuštanja, a više o procenama stručnjaka pročitajte na LINKU.
Počinje Euro - koliko su 'teški' Vlahović, Mitrović i ekipa?
Najvažnija sporedna stvar na svetu ili višedecenijska podloga za ulaganje biznismena i investitora, koji su na vreme shvatili da je ovaj sport više od sporta i više od igre? Fudbal je sve to, ali i mnogo više.
U toku je Evropsko prvenstvo u fudbalu (Euro 2024) koje je počelo u petak u Nemačkoj i traje do 14. jula. Tim povodom, Bloomberg Adria istražila je zarade, kao i pojedinačnu tržišnu vrednost srpskih reprezentativaca, sa konačnim zbirom od 313.400.000 evra.
Prema podacima transfermarkt.com od sredine juna, najskuplji ugovor o transferu ima Dušan Vlahović (24), čija je trenutna tržišna vrednost 65 miliona evra. Igra za Juventus iz Torina, a sponzoriše ga Nike. Agent mu je International Sports Office.
Vrednost srpskog startap ekosistema pala ispod milijardu dolara
Srbija je rastuće tehnološko središte sa renomiranim inženjerskim talentima i fokusom na inovacije u Beogradu i Novom Sadu, ocenjuje se u poslednjem godišnjem izveštaju vodeće svetske organizacije koja prati razvoj inovacionih ekosistema Startup Genome. Ipak, prema njihovoj proceni, vrednost srpskog startap ekosistema (pod kojim podrazumevaju ekosisteme upravo Beograda i Novog Sada) pala je ispod milijardu dolara.
Ukupna vrednost domaćeg ekosistema meri se sabiranjem vrednost izlaza (takozvanih egzita, od engleskog "exit") iz startapova i rundi finansiranja za period od druge polovine 2021. godine do kraja 2023. Ona je, prema najnovijim podacima, iznosila 910 miliona dolara (svetski prosek je 29,4 milijardi dolara). U prethodno posmatranom periodu, onom koji je naveden u prošlogodišnjem izveštaju (druga polovina 2020 - 2022), taj iznos za Srbiju je bio 1,1 milijarda dolara.
Kafa u Srbiji poskupljuje od jula možda i do 50 odsto
Kafa u Srbiju će od jula poskupeti zbog povećanja logističkih problema, kao i nestašice i poskupljenja sirovina na svetskom tržištu.
Država, međutim, neće dozvoliti da maloprodajni lanci iskoriste izazove na globalnom tržištu kako bi dogovorili podizanje cene, izjavio je za RTS ministar trgovine Tomislav Momirović za RTS. "Ne smemo da isključimo nijedan scenario. Cena kafe je danas između 150 dinara i 190 dinara za 100 grama. Pratićemo situaciju", kazao je on na pitanje da li bi kafa mogla da poskupi i do 50 odsto.
Prema pisanju Bloomberga, cena robuste u četvrtak je porasla za 0,6 odsto na 4.153 dolara po toni u Londonu.
Kompanije u Srbiji najmanje od svih iz regiona koriste veštačku inteligenciju
Iako je prošlu godinu obeležila pomama za veštačkom inteligencijom, najnoviji podaci Eurostata pokazuju da je u 2023. godini u Evropskoj uniji samo osam odsto kompanija koristilo ovaj alat u svom poslovanju. U Srbiji je taj procenat iznosio tek 1,8 odsto.
Svet je doslovno poludeo za ChatGPT-jem, kompanije OpenAI, aplikacijom koja koristi napredne algoritme mašinskog učenja za obradu i stvaranje teksta, a koja je puštena u rad u novembru 2022. godine. Međutim, veštačka inteligencija uprkos ovoj pomami nije zaživela među kompanijama.
Srbija je na začelju liste u Evropi, a slabiji rezultat zabeležila je samo Rumunija, gde je 1,5 odsto kompanija koristilo ovu tehnologiju u pomenutom periodu.
