Kraj aprila doneće pregršt zvanične statistike o makroekonomskih kretanjima u zemlji i svetu, ali i objave nekih od vodećih svetskih tehnoloških kompanija o zaradama u prvom kvartalu. Oči sveta biće ponovo fokusirane na Federalne rezerve, čiji bankari će se sastati da vide šta im je dalje činiti po pitanju kamatnih stopa. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate ove nedelje.
Fleš procena za srpski BDP
Nakon što u ponedeljak objavi nove podatke o registrovanoj zaposlenosti u prvom kvartalu ove godine, Republički zavod za statistiku će utorak izbaciti pregršt ekonomskih izveštaja. Biće objavljena fleš procena za bruto domaći proizvod (BDP) za prvi kvartal, kao i podaci za mart o turističkom prometu, prometu robe u maloprodaji, spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni, zalihama gotovih proizvoda u industriji, te ažurirani indeksi industrijske proizvodnje.
Kada je u pitanju BDP, ranije ovog meseca autori biltena Makroekonomske analize i trendovi zaključili su da je realni BDP Srbije u prva dva meseca 2024. međugodišnje uvećan za oko 5,7 odsto, tako da tekuća dinamika premašuje projektovanu stopu rasta BDP-a od 3,5 odsto na nivou cele godine.
Podsetimo, sredinom aprila Međunarodni monetarni fond (MMF) povećao je prognozu za rast srpske privrede za ovu godinu na 3,5 odsto, uskladivši se time sa ranije iznetim procenama Svetske banke i Ministarstva finansija.
Prvi maj
Širom sveta u sredu se obeležava Međunarodni praznik rada - Prvi maj, u znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu 1886. štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme.
Praznik je prvi put u Srbiji obeležen 1. maja 1893. godine, protestnim skupovima u Beogradu. Međutim, tek posle Drugog svetskog rata je i ozvaničen. "Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene", rečeno je u uredbi o proglašenju Prvog maja državnim praznikom iz 1945, koju je potpisao Josip Broz Tito.
Poslednjih godina u Srbiji se prvomajski praznik neretko svodi na tradicionalni uranak u prirodu, uz roštilj i slavlje, dok sporadična okupljanja predstavnika sindikalnih organizacija padaju u drugi plan. Zbog spajanja sa vaskršnjim praznicima, neradni dani ovoga puta biće svi od srede 1. maja, zaključno sa ponedeljkom 6. majem.
Fed odlučuje o kamatama
Prvi maj neće biti neradan za američke centralne bankare, pa će Federalne rezerve (Fed) tog dana izneti odluku o daljem kretanju kamatnih stopa u zemlji. Stručnjaci ne očekuju da će biti promena, to jest veruje se da će Fed zadržati kamate na dosadašnjim nivoima. Predsednik Jerome Powell održaće konferenciju posle sastanka centralne banke.
Pokazatelj bazne inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) na koji se Fed najviše oslanja pri kreiranju monetarnih odluka u martu je značajno skočio, pojačavajući zabrinutost zbog stalnih pritisaka na cene u toj državi.
Ubrzavanje inflacije u prvom tromesečju, u kombinaciji sa stabilnom potrošnjom domaćinstava, verovatno će ubediti kreatore politike Feda da se suzdrže od snižavanja kamatnih stopa - ako sniženja uopšte i bude - do pred kraj ove godine. Predsednik Fedovog ogranka u Njujorku John Williams rekao je sredinom meseca da nema žurbe sa smanjenjem kamata i da će ekonomski podaci odrediti tajming.
Nastavlja se sezona objave finansijskih izveštaja
U toku je izveštavanje kompanija o kvartalnim rezultatima. Ove nedelje saznaćemo kakve su performanse zabeležili svetski giganti, uključujući četiri najveće kineske banke u ponedeljak, potom Amazon, Samsung i HSBC u utorak, dok će Apple o svojoj zaradi izvestiti u četvrtak.
Podsetimo, mnogi su ove izveštaje već objavili i nisu svi ispunili očekivanja. Tako je Tesla razočarala investitore rezultatima poslovanja u prvom kvartalu, ali je najava početka proizvodnje jeftinijeg modela mnogo pre prvobitno najavljenog roka zasenila veliki pad u Teslinoj zaradi i marži. Slično su prošli i investitori kompanije Meta, koja je objavila da očekuje veće troškove i slabiji prihod dok se fokusira na veštačku inteligenciju.
I regionalne kompanije su počele da objavljuju finansijske rezultate za prvo tromesečje, pa je tako Atlantic saopštio da je ostvario prihod od prodaje 236,6 miliona evra, što je povećanje od 9,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Niška duvanska industrija Philip Morris Operations u drugoj polovini prošle godine nije uspela da ponovi rekordni rezultat iz prvih šest meseci, ali je neto dobit na nivou godine uvećana za 1,3 odsto na 6,3 milijardi dinara.
Situacija u Evropi
Krajem meseca svoje makroekonomske podatke objaviće i evropske privrede. Već u ponedeljak će Nemačka i Španija izvestiti o inflaciji, a biće poznati i novi podaci o ekonomskom poverenju i poverenju potrošača u evrozoni.
U utorak će države, uključujući Francusku, Italiju, Mađarsku, Nemačku i Španiju, izbaciti izveštaje o BDP-u, a prve dve zemlje izvestiće i o inflaciji. Biće poznati i ažurani podaci o inflaciji i BDP-u na nivou evrozone. Ranije je centralna banka najveće evropske privrede, Nemačke, već saopštila da je privreda verovatno rasla u prvom kvartalu i da je zemlje u dobroj poziciji da izbegne zimsku recesiju.
Posmatrači tržišta čekaju na potez Evropske centralne banke (ECB) u junu, kada se predviđa da će se monetarna institucija odlučiti za prvo smanjenje kamatnih stopa, za 25 baznih poena. Analitički tim Bloomberg Adrije očekuje da će, posle toga, do kraja godine doći do smanjenja stopa za dodatnih 75 baznih poena.