.webp){kind=icon}
Ptičji grip ove nedelje otkriven je u još tri opštine u Vojvodini, što znači da je, prema zvaničnim podacima, virus trenutno aktivan u ukupno devet opština u našoj zemlji.
Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede u svojoj tabeli žarišta navodi da je u utorak evidentirala prisustvo virusa H5N1, uzročnika ptičjeg gripa, u Zrenjaninu (jezero u Parku prirode Banje Rusanda i Tomaševac), Novom Bečeju (Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo) i Čoki (Prirodni rezervat Čokansko kopovo Slatina). Žarišta su registrovana na područjima divljih ptica, to jest zasad nisu zabeleženi slučajevi kod domaćih vrsta.
Sem u ove tri opštine, virus je aktivan u Šidu, Kanjiži, Senti, Bačkoj Palanci, te u dve beogradske opštine - Paliluli i Čukarici. U tim mestima primećen je u oktobru i novembru, takođe kod divljih vrsta.
Ranije tokom godine H5N1 bio je aktivan i u Subotici i Novom Sadu.
Stručni naziv za ptičji grip je avijarna influenca, a Uprava za veterinu ga opisuje kao visokopatogeni soj, prijemčiv za ptice i živinu, koji prouzrokuje ekonomske gubitke i širi se direktnim ili indirektnim kontaktom domaće živine sa divljim i vodenim pticama. Širenje sa jata na jato odvija se seobom inficiranih ptica, preko kontaminirane obuće, odeće i opreme. Do infekcije dolazi direktnim ulaskom virusa u konjunktivu, nos i dušnik.
Rezervoar virusa predstavljaju određene vrste migratornih divljih ptica (guska, patka, labud), čije je stanište vezano uglavnom za vodene površine (močvara, jezero, bara, reka). Migratorne ptice mogu preneti virus na ogromna rastojanja (pa i interkontinentalna), upozoravaju iz Uprave. Takođe, one mogu biti izvor infekcije za neke autohtone vrste ptica stanarica, okolnu dvorišnu živinu, druge domaće životinje (svinje) i - čoveka. Nadležni naglašavaju da se konkretno pomenuti soj H5N1 može preneti na ljude, te da je stoga najbitnije izbegavati bilo kakav kontakt sa divljim pticama.
"Ova zarazna bolest domaće živine i divljih ptica je naročito eskalirala u poslednjih nekoliko godina, uzrokujući kako velike ekonomske štete na komercijalnim farmama domaće živine kao posledicu sprovođenja mera i postupka za sprečavanje širenja bolesti, njeno suzbijanje i iskorenjivanje, tako i velike gubitke usled posrednih restriktivnih mera u pogledu zabrane i ograničenja prometa živine i ptica, jaja, mesa i proizvoda od živine, koje se primenjuju u slučaju pojave avijarne influence na pogođenom području", navodi se na sajtu Uprave.
Na tom sajtu su ranije ove jeseni ocenili da je situacija sa ptičjim gripom nepovoljna, "kako u svetu, tako i u Evropi i regionu".
Osnovne preventivne mere koje se preduzimaju da bi se sprečila pojava i širenje ove zarazne bolesti jesu kontrola zdravstvenog stanja živine u potencijalno rizičnim područjima blizu vodenih površina sa divljim pticama, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima.
