Istraživanje: Pandemija ostavila trajne posledice na starije od 50 godina

Istraživanja ukazuju da su zatvaranja i ograničenja tokom pandemije ostavila "trajne posledice" na zdravlje mozga osoba starijih od 50 godina.

Studija je otkrila da su kognitivne funkcije i radna memorija kod starijih osoba rapidno opale tokom pandemije, bez obzira na to jesu li bili zaraženi kovidom. Istraživači tvrde da bi to moglo biti posledica niza faktora koji su se pogoršali tokom pandemije, uključujući nedovoljnu telesnu aktivnost, konzumaciju alkohola, osećaj usamljenosti i depresije, piše Dpa.

Tim istraživača sa Univerziteta Exeter u Velikoj Britaniji i Instituta za psihijatriju, psihologiju i neuronauku na King's Collegeu u Londonu analizirao je rezultate testova moždanih funkcija sprovedenih na 3.142 učesnika studije Protect.

Ova studija, koja je započela 2014. godine, pružila je uvid u zdravlje mozga osoba starijih od 40 godina tokom perioda od 25 godina. Učesnici su bili stari između 50 i 90 godina i živeli su u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Istraživači su uporedili podatke između marta 2019. i februara 2020. s podacima prikupljenim tokom prve godine pandemije (mart 2020 - februar 2021) i druge godine pandemije (mart 2021 - februar 2022). Analiza je pokazala da se stopa kognitivnog pada ubrzala tokom prve godine pandemije, a bila je izraženija kod osoba koje su već pokazivale blagi kognitivni pad pre pojave kovida. Taj se trend nastavio i tokom druge godine pandemije, sugerišući da su zatvaranja i ograničenja ostavila dugotrajne posledice.

"Naša otkrića upućuju na to da su lokdaun i druga ograničenja koja smo iskusili tokom pandemije stvarno dugotrajno uticala na zdravlje mozga kod ljudi od 50 ili više godina, čak i nakon završetka zatvaranja. Ovo postavlja važno pitanje jesu li ljudi potencijalno izloženi većem riziku od kognitivnog pada koji može dovesti do demencije", rekla je Anne Corbett, profesorka istraživanja demencije i rukovodilac studije Protect na Univerzitetu Exeter.