Više od dve nedelje otkako je Izrael objavio rat Hamasu i angažovao stotine hiljada vojnika u potezu bez presedana, u zemlji su sve češći pozivi da se preispita obim kopnene invazije koja se svakog dana iščekivala.
Ljudi upoznati sa diskusijama ratnog kabineta premijera Benjamina Netanyahua kažu da pritisak dolazi zbog brojnih zabrinutosti: straha da će Hezbolah u Libanu napasti sa severa sa svojim projektilima, neizvesnosti sudbine oko 200 talaca u Gazi i rizika od izraelskih vojnih žrtava.
To ne znači da trupe neće ući u Gazu - možda čak i uskoro - dok se vazdušni udari nastavljaju u međuvremenu. Ali priroda njihove operacije se svakodnevno preispituje, jer neki veterani iz sektora bezbednosti pozivaju na oprez da bi Izrael trebalo da reaguje metodično, a ne u besu da osveti napad Hamasa 7. oktobra u kojem je poginulo 1.400 Izraelaca.
Opširnije
Pritisak SAD da se oslobode taoci odlaže kopnenu ofanzivu Izraela
Izrael proučio da će razoriti Hamas bez obzira na to šta se dogodi s taocima.
23.10.2023
Egipat se nameće kao ključni igrač za sudbinu izbeglica iz Gaze
Rat između Izraela i Hamasa skrenuo je pažnju na ulogu Egipta kao regionalnog moćnika.
22.10.2023
"Ne čini se nikakva šteta čekanjem na sprovođenje kopnene operacije", rekao je Yaakov Amidror, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, na televiziji kasno u nedelju. "Svaki dan koji prođe koristi nama i šteti Hamasu, a što više vremena bude prolazilo, to će manje biti potrebno vazduhoplovnih snaga u Gazi, pa će ih biti moguće pomeriti na sever."
Demontaža Hamasa - kog su Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija (EU) označile kao terorističku organizaciju - ostaje cilj. Ministar odbrane Yoav Gallant ponovio je u petak da je krajnji cilj Izraela da stvori "novu bezbednosnu realnost" za taj region. Za to je, međutim, potrebno strpljenje, kažu veterani bezbednosnog sektora.
Drugi kažu da što se duže odlaže potez na terenu, veća je verovatnoća da će se promeniti sama njegova priroda, to jest da će on više biti usredsređen na specifične ciljeve, a ne na široko delovanje. I zaista, reč koja se sve češće koristi jeste "manevar", a ne "invazija".
Oslobađanje talaca
Pregovori o taocima fokusirani na strance i one sa dvojnim državljanstvima takođe igraju važnu ulogu. Zapadne vlade tu guraju Katar da oslobodi one koji se drže, imajući u vidu da je zemlja donirala ogromne sume za infrastrukturne projekte u Gazi i u njoj se nalaze politički lideri Hamasa.
To bi sve došlo nakon oslobađanja dvojice Amerikanaca prošlog petka, uz posredovanje Katara. Pregovori napreduju, kažu osobe upućene u situaciju, koje su tražile da ostanu neimenovane.
Netanyahu, koji je okrivljen za bezbednosni neuspeh 7. oktobra, čini se da je sada oprezniji u pogledu upotrebe trupa unutar Gaze nego neki u vojnom i odbrambenom establišmentu, kažu ljudi. Osoba koja se savetuje sa izraelskim liderom rekla je da se stiče utisak da Izrael može da odvoji određeno vreme, jer njegova vojska udara na Hamas najjače koliko je trenutno u mogućnosti.
Izrael je intenzivnije bombardovao Gazu iz vazduha i teškom artiljerijom, ubivši više od 4.500 ljudi, prema podacima Ministarstva zdravlja koje vodi Hamas. Postoje znaci da Hamas slabi, rekli su izvori, što znači da bi vazdušni napadi mogli duže da se održe.
Ali svaka kopnena invazija i dalje nosi ogromne rizike za izraelske trupe. Veruje se da Hamas ima mrežu podzemnih tunela koja nije uništena i gde bi militanti čekali da napadnu.
Učešće SAD
SAD igraju značajnu ulogu u izraelskom planiranju, nudeći savete i podršku dok lagano guraju najviše zvaničnike da se suoče sa neprijatnim pitanjima. To uključuje posledice uništavanja pokreta koji je politički i verski, kao i vojni, te rizik od gubitka budućih veza Izraela u arapskom svetu.
Amerikanci takođe upozoravaju na previše civilnih žrtava i traže da humanitarna pomoć uđe u Gazu, gde dva miliona Palestinaca očajnički pokušava da izbegne smrt. Istovremeno, SAD su pojačale svoje vojno prisustvo u regionu, isporukom dve flote na nosačima aviona, više protivraketnih sistema i trupa.
Izraelski zvaničnici kažu da treba da pošalju dve različite, suprotne poruke. Prva je usmerena ostalim grupama koje podržava Iran (poput Hezbolaha) i nosi ideju da Izrael može da se ponaša kao oni ako je potrebno i da natera svoje neprijatelje da plate strašnu cenu. Druga je poruka Vašingtonu i drugim zapadnim prestonicama da Izrael deli njihove vrednosti o ljudskom životu i da nije kao islamski militanti.
"To je civilizacija protiv varvarstva", rekao je Netanyahu grčkom premijeru Kyriakosu Mitsotakisu u ponedeljak, u sklopu parade gostujućih zvanica čije prisustvo, čini se, odlaže sveopšti rat. "Mi smo na strani civilizacije. Moramo se ujediniti svi zajedno protiv Hamasa."
Još jedan znak da izraelsko rukovodstvo preispituje koncept kopnenog rata dolazi i od iznenadne istaknutosti vojnog skeptika Itzhaka Brika, rezervnog general-majora i saradnika za borbu protiv terorizma na Univerzitetu Rajhman (engl. Reichman University) severno od Tel Aviva. Brik je pre nekoliko meseci snimio video u kojem kaže da je izraelska vojska užasno nespremna za izazove koji su pred njima. On se protivi premeštanju trupa u Gazu.
Brik je uglavnom ignorisan, ali ga neki sada tretiraju kao vizionara i nedavno se dva puta sastao sa Netanyahuom, čije su pristalice preplavile društvene mreže pomenutim video-snimkom. U njemu je predvideo da će Hezbolah dnevno ispaljivati 5.000 projektila na Izrael i poslati 8.000 vojnika da okupiraju sever.
Zatim je, u jezivoj prognozi onoga što se ovog meseca dogodilo na jugu, dodao da će militanti ući u gradove i pokušati da pokolju stanovnike, a da vojska nije u stanju da ih zaustavi.
Sve to ukazuje na potrebu za većom pripremom i osiguravanjem da su SAD uključene, kaže Avi Melamed, bivši obaveštajac i pisac na temu arapskih pitanja. "Ne žurite", rekao je telefonom. "Mora postojati koordinacija između Izraela i Sjedinjenih Država. Vrlo je moguće da se to sada dešava. Ali moramo biti strpljivi."