Procenjuje se da će za niz projekata uoči otvaranja međunarodne izložbe Belgrade EXPO 2027 biti izdvojeno oko 12 milijardi evra. Dok se sprema za ovaj veliki događaj, država radi i na onome što su okarakterisali kao zaštitu poslodavaca od zloupotrebe bolovanja. Krupne novine uvodi i Italija, sa novim porezom na ekstradobit banaka, koji je iznenadio tržišta, dok se naporima Evrope da suzbije inflaciju ne vidi kraj. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate danas.
12 milijardi evra za projekte koji će prethoditi EXPO 2027, kaže Vučić
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u utorak da će svi projekti, planirani da se urade u sledeće četiri godine, to jest pre otvaranja specijalizovane izložbe Belgrade EXPO 2027, biti vredni oko 12 milijardi evra. "Bez onoga za šta smo već obezbedili novac i za šta još treba da obezbedimo novac od obećanih stvari", dodao je. Vučić je naglasio da je to zasad samo procena.
Aleksandar Vučić | Foto: Beta/Miloš Miškov
Obraćajući se novinarima u Palati "Srbija", on je kazao da se od danas sve meri do 2027. godine. Prema njegovim rečima, nacionalni fudbalski stadion u Surčinu (čija će izgradnja početi u junu 2024) mora biti gotov do jeseni 2026. godine, a sve za EXPO 2027 mora biti gotovo do 1. decembra te godine, jer tada Srbija mora da da ključeve učesnicima te međunarodne izložbe, koji treba da se usele u prostore.
Stadion i objekti za izložbu - među kojima će biti i novi Beogradski sajam, 1.500 stambenih jedinica i komercijalni prostor - prostiraće se na 212 hektara. Dodao je da će za izgradnju svega toga biti potreban leks specijalis, ali da će eksproprijacija biti odrađena u skladu sa postojećim zakonima.
Na bolovanje samo dve nedelje, država spasava poslodavce zloupotreba
Zbog zamerki poslodavaca da radnici u velikoj meri zloupotrebljavaju bolovanja, prvobitno je najavljeno da će oni moći najviše dve sedmice da odsustvuju sa posla zbog bolesti, a da će za svaki dan preko toga morati da imaju odobrenje lekarske komisije. To je najavila ministarka zdravlja Danica Grujičić i izazvala popriličan gnev radnika.
Otvorena su brojna pitanja: da li ovo znači da ministarka ne veruje lekarima, koji svojim potpisom i pečatom stoje iza svake doznake o sprečenosti za rad, da li svi radnici treba da ispaštaju zbog onih koji zloupotrebljavaju bolovanja, da li bolestan čovek treba dodatno da se iscrpljuje čekajući satima u redu za komisuju i da li će ljudi u unutrašnjosti Srbije morati da putuju iz svojih mesta u veće zdravstvene centre da bi produžili bolovanje.
Privrednici odluku o skraćenju bolovanja, to jest izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju pozdravljaju, dok su sindikati protiv. Zoran Mihailović, sekretar Veća samostalnih sindikata Srbije, kazao je za Bloomberg Adriju da poslodavce niko ne kažnjava kada radnici rade bez nedeljnog i godišnjeg odmora, a smeta im kada radnik uzme bolovanje.
Nakon što se digla prašina, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak je izjavio da će pomenuti broj dana - umesto dve nedelje - ipak biti podignut na 30. "Prihvatili smo deo kritika javnosti, saslušali smo ljude i druga stručna mišljenja i povećaćemo to. Umesto 15 dana biće 30 dana bez komisija koje su potrebne."
Italija iznenadila novim porezom
Vlada italijanske premijerke Giorgije Meloni odobrila je porez na ekstradobit banaka za ovu godinu. Zamenik premijerke Matteo Salvini najavio je 40 odsto poreza na takozvane ekstraprofite banaka u ponedeljak uveče, a analitičari investicione banke Citigroup procenjuju da će to zbrisati 19 odsto zarade.
Neprijatno iznenađenje za bankarski sektor | Foto: Bloomberg
U utorak su italijanske banke vodile po gubicima na evropskim berzama. Na kraju trgovanja, akcije italijanskog UniCredita zabeležile su dnevni pad od 5,94 odsto, dok je bankarska grupacija Intesa Sanpaolo bila u minusu od 8,67 procenata.
Inflacija i dalje jak protivnik centralnih bankara
Pokazatelj kojim tržišta mere nivo inflacionog rizika u Evropi približio se rekordnim vrednostima i sada predstavlja novi izazov za zvaničnike Evropske centralne banke (ECB) koji se nalaze na kraju ciklusa monetarnog zatezanja. Petogodišnja inflaciona evro svop stopa u ponedeljak je završila trgovanje na najvišem nivou od 2010. godine. To znači da bi prosečan rast cena od 2028. do 2033. mogao da bude 2,67 odsto.
U međuvremenu, očekivanja potrošača u evrozoni u vezi s inflacijom su i u junu zabeležila pad, ali su ostala iznad dva odsto, što je ciljana vrednost za ECB. Ovo je još jedan od podataka koji će zvaničnici centralne banke uzeti u obzir pri odluci da li da nastave ciklus monetarnog zatezanja.
Stopa inflacije najveće evropske privrede, Nemačke, za jul je na godišnjem nivou iznosila 6,2 procenta, što je blagi pad u odnosu na junskih 6,4 odsto. Mađarska inflacija pala je na nivo ispod 20 odsto, prvi put u 11 meseci.
Sledi...
U sredu će najnovije podatke o inflaciji objaviti Kina, Rusija i Meksiko, dok će Japan izvestiti o zalihama novca. Walt Disney će saopštiti finansijske rezultate.
Investitori će saznati više o poslovanju Disneyja | Foto: Bloomberg
Premijerka Ana Brnabić sastaće se sa specijalnim izaslanikom Velike Britanije za Zapadni Balkan Stuartom Peachom.
Dan će obeležiti i 78. godišnjica američkog atomskog bombardovanja Nagasakija.
(Tekst ažuriran informacijama o bolovanju u petom i osmom pasusu.)
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...