Srpski spoljnotrgovinski deficit se smanjuje, pokazala je zvanična statistika. U Evropi se i dalje željno iščekuje vrhunac u dizanju kamatnih stopa, dok kretanja u kineskoj privredi bude zabrinutost ekonomista i investitora. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate danas.
Deficit u trgovini sa svetom na silaznoj putanji
Spoljnotrgovinski deficit Srbije je zbog rasta cena energenata usled rata u Ukrajini prošle godine dostigao 11,4 milijardi evra. To je čak za 61,2 odsto više u poređenju sa istim periodom prethodne godine, ali sa smirivanjem situacije u energetici i stabilizacije EPS-a, ta tendencija je ove godine zaustavljena.
Sumirajući ukupne rezultate za 2022, statistika beleži da je ukupna razmena sa inostranstvom iznosila 66,6 milijardi evra, što je za 31,2 odsto više u odnosu na 2021, objavio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku.
Srpska privreda je u svetu plasirala robu u vrednosti od 27,6 milijardi evra, što je za 26,3 odsto više nego godinu dana ranije. U inostranstvu je kupljeno robe za 39 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 34,8 odsto.
Marže pekarskih proizvođača stabilne uprkos šokovima
Nakon perioda rasta cena sirovina u pekarskoj industriji, 2022. donela je izvesno olakšanje, posebno u drugoj polovini godine, sa smanjenjem cena pšenice i kukuruza. Međutim, uticaj sniženja će se videti tek u finansijskim ishodima za 2023. godinu, ocenjuje analitički tim Bloomberg Adrije u svom najnovijem izveštaju.
Depositphotos
Naime, seme pšenice, kukuruza i suncokreta primarne su sirovine koje se koriste u pekarskoj proizvodnji, a fluktuacije njihovih cena direktno utiču na profitabilnost proizvođača.
Zanimljivo je da analiza strukture troškova otkriva da su marže ostale stabilne tokom godina uprkos tržišnim šokovima. "One drže srednje jednocifrene vrednosti gledajući EBIT, što ukazuje na zdravu i stabilnu profitabilnost", kažu naši analitičari. Međutim, posmatrano na regionalnom nivou, razlike među kompanijama ipak postoje, a najveću EBIT maržu postiže srpska Moka uprkos svojoj manjoj veličini zbog razlika u portfelju proizvoda u poređenju sa drugim proizvođačima.
Očekuje se da će stope Evropske centralne banke dostići maksimum u septembru
Evropska centralna banka (ECB) povećaće troškove pozajmljivanja do maksimuma od četiri odsto u septembru, prema anketi ekonomista koji sve više očekuju rast stopa kako inflacija pokazuje svoju upornost.
Takav ishod bi značio još dva povećanja od četvrt procentnog poena - počevši sa jednim 27. jula, kako je ECB već najavila. Analitičari koje je Bloomberg anketirao prethodno su predviđali da će kamatna stopa dostići maksimum od 3,75 odsto.
Iza njihove promene mišljenja je pogoršanje prognoze za inflaciju. Iako će se rast cena u evrozoni, koja ima 20 zemalja, umanjiti u narednim mesecima, to se neće dogoditi tako brzo kao što se prethodno očekivalo. Štaviše, inflacija u 2025. se sada procenjuje na 2,1 odsto - u odnosu na prethodnih dva odsto.
Rast kineskog bruto domaćeg proizvoda razočarao
Kineska privreda je u drugom tromesečju napredovala sporije nego što se očekivalo, uz zabrinjavajuće znakove usporavanja potrošnje i nastavak problema na tržištu nekretnina, što je podstaklo pozive za jaču podršku Pekinga u oporavku.
Bloomberg
Podaci tamošnjeg Nacionalnog zavoda za statistiku objavljeni u ponedeljak pokazali su da je bruto domaći proizvod porastao za 6,3 odsto u drugom tromesečju u odnosu na isti period prethodne godine, što je slabije od medijalne prognoze od 7,1 odsto koju su dali ekonomisti u anketi Bloomberga.
Akcije na azijskom tržištu kapitala pale su nakon objave ovih statističkih podataka koji su podstakli zabrinutost za privredni oporavak Kine.
Američka ministarka finansija Janet Yellen rekla je da usporavanje kineske privrede rizikuje da izazove talase u svetskoj privredi, iako ne očekuje recesiju u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Sledi...
Rusija je najavila da od danas više nije na snazi sporazum kojim se Ukrajini dozvoljava da izvozi svoje žitarice preko Crnog mora. Ova odluka dovodi u pitanje ključnu trgovačku rutu iz Ukrajine, jednog od najvećih izvoznika žitarica i biljnog ulja na svetu, baš u trenutku kada počinje sledeća žetva.
U Njujorku će se u utorak održati prva rasprava u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o veštačkoj inteligenciji.
SAD će objaviti više statističkih podataka, uključujući one o maloprodaji, industrijskoj proizvodnji i prekograničnim investicijama.
Takođe, Bank of America i Morgan Stanley će izvestiti o zaradama.
.webp){kind=icon}
