Obećanja nekih od najvećih korporacija na svetu da će smanjiti svoje emisije na nulu, svode se na to da će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za samo 36 odsto, navodi se u novom izveštaju, što je daleko manje od napretka koji je potreban za sprečavanje katastrofalnog porasta globalnih temperatura.
Podstaknute pritiskom investitora i činjenicom da su potrošači sve svesniji ekstremnih vremenskih uslova, kompanije skoro svaki dan daju nova obećanja da će ograničiti svoj uticaj na klimu i svet prirode. Međutim, propisi koji regulišu održivost i dalje su nerazvijeni i znatno se razlikuju od mesta do mesta, zbog čega je teže odvojiti stvarni napredak od PR pompe.
Carbon Market Watch i NewClimate Institute istražili su 24 najvećih svetskih kompanija koje su obećale da će dostići ugljeničnu neutralnost i koje su se pozicionirale kao klimatske vođe. Poslujući u osam industrijskih i potrošačkih sektora, kompanije koje su se pojavile u drugom izdanju "Corporate Climate Responsibility Monitora", prijavile su ukupan prihod od više od tri biliona dolara 2021. godine.
Opširnije
Blackstone i Pimco van Net Zero grupe čak i nakon ustupaka
Finansijska alijansa iz Glazgova za Net Zero (GFANZ) zalagala se za 'Trku do nule'.
09.11.2022
Uklapanje tržišta u razvoju u klimatsku slagalicu
Tržišta u razvoju su gurnuta u stranu prilikom kreiranju propisa i okvira održivosti
09.11.2022
EU ima za cilj nultu zagađenost do 2050. da bi smanjila preranu smrt
Očekuje se da će predlozi doneti godišnju korist do 121 milijarde evra
27.10.2022
Svet nema vremena za domaći zadatak sa klimatskog samita
Od 193 zemlje koje su prošlog novembra obećale da će preuzeti ambicioznije mere da bi smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte, samo 19 zemalja je to ispunilo.
01.10.2022
Autori izveštaja otkrili su da je većina ciljeva ovih kompanija o smanjenju emisija na nulu u budućnosti i sadašnjih obećanja u vezi sa klimom "preuveličana, lažna i varljiva". Klimatskim strategijama nedostaju kratkoročne ambicije, a umesto toga se oslanjaju na dugoročne ciljeve a da ih nisu u potpunosti objasnili ili precizirali kako će tačno biti ostvareni, zaključuje se u izveštaju.
Iako se većina analiziranih kompanija obavezala na rok do 2030. godine, njihova obećanja su često ograničena i nedovoljna da bi pomogla da se ispuni cilj Pariskog sporazuma da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijsko doba.
Sveukupno, autori smatraju da su klimatske strategije 15 kompanija od njih 24, imaju nizak ili veoma nizak integritet. Samo pet kompanija, a to su H&M grupa, Holcim, Stellantis, Maersk, i Thyssenkrupp, obavezale su se na smanjenje ugljenika iz svojih emisija za najmanje 90 odsto do godina kada su naveli da žele da dostignu nulte emisije.
Deset od 24 kompanije su takođe analizirane u izveštaju iz 2022. godine, ali su autori zaključili da je, uprkos nekim poboljšanjima u smernicama povezanih sa klimatskim ciljevima, tokom prethodne godine došlo do ograničenog napretka u pogledu transparentnosti ili integriteta njihovih klimatskih strategija.
"Skoro sve kompanije to obećavaju. One to čine kao odgovor na pritisak potrošača i investitora", kaže Thomas Day, analitičar iz NewClimate Institutea. "Ali, time što donose ove dobrovoljne ciljeve, one takođe ukazuju regulatorima da ne treba da budu regulisane."
Među analiziranim korporacijama našle su svetske tehnološke korporacije poput Applea i Microsofta, kao i veliki proizvođači kao što su PepsiCo i Nestle SA. Od klimatskih planova koji su analizirani u izveštaju, samo je integritet brodarske kompanije Maersk ocenjen kao "visok". Carrefour SA, multinacionalni trgovac hranom, i JBS Foods, proizvođač mesa, neke su od kompanija sa najnižom ocenom integriteta.
Autori su posebno kritikovali to što se skoro sve istražene kompanije prekomerno oslanjaju na programe koji bi nadoknadili njihove emisije projektima u oblasti šumarstva, ili drugim projektima upotrebe zemljišta. Zajedno, ovakvi planovi nadoknade daleko nadmašuju tehnički potencijal svetskih prirodnih resursa, a zasnivaju se na fundamentalno pogrešnom shvatanju načina na koji funkcioniše upijanje ugljenika, napisali su.
U izveštaju se poziva na zabranu lažnih klimatskih obećanja, na bolje sprovođenje postojećih propisa i bolji nadzor radi sprečavanja "greenwashinga" u kompanijama.
"Zaista je besmisleno očekivati da potrošači razumeju ta obećanja, iako su mnoge od tih komunikacija direktno usmerene na potrošače", rekao je Gilles Dufrasne, rukovodilac politika u Carbon Market Watchu, neprofitnoj organizaciji koja nadgleda tržišta ugljenika.