Pregovori o klimi na COP27 u Egiptu, koji su bili blizu kolapsa u završnim delovima, završeni su dogovorom o stvaranju fonda za plaćanje siromašnijim zemljama za štetu izazvanu klimatskim promenama.
Sporazum o gubitku i šteti je značajan momenat u globalnoj klimatskoj politici - priznanje da su bogatije zemlje odgovorne prema svetu u razvoju za štetu izazvanu porastom temperatura.
Ali neuobičajeni samit, koji se održao u pozadini globalne energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, razotkrio je linije raseda o tome kako bi svet trebalo da se kreće u tranziciji od fosilnih goriva. I to je malo unapredilo ambicije prošlogodišnjeg COP-a u Glazgovu da obuzda štetne emisije gasova staklene bašte.
"Iako je napredak u gubitku i šteti bio ohrabrujući, razočaravajuće je što je odluka uglavnom kopirala i nalepila jezik iz Glazgova o suzbijanju emisija, umesto da se preduzimaju neki značajni novi koraci", rekla je Ani Dasgupta, izvršna direktorka Instituta za svetske resurse. "Zapanjujuće je da zemlje nisu skupile hrabrost da pozovu na postepeno ukidanje fosilnih goriva, koja su najveći pokretač klimatskih promena."
Konačni dogovor postignut je posle devet sati ujutru po lokalnom vremenu nakon završne sesije maratona koja je trajala tokom noći. Dan zatvaranja počeo je pretnjom Evropske unije da će izaći ako tekst ne ojača ambiciju da se smanji emisija ugljen-dioksida i na kraju nije bilo opšteg obećanja da će se postupno ukinuti sva fosilna goriva i nije bilo cilja da se globalna emisija smanji do 2025. Nemačka ministarka inostranih poslova Annalena Baerbock požalila se na "savez država bogatih naftom i velikih emitera".
Ipak, sporazum o gubitku i šteti je napredak, čak i ako nije jasno kako će se fond finansirati ili strukturirati. Došlo je nakon naleta pregovora u poslednjem trenutku o tome kako da se pozabave sve većim cenama koje klimatske promene zahtevaju od zemalja u razvoju. Pitanje je dobilo novu hitnost nakon monsunskih poplava ovog leta u Pakistanu koje su ostavile više od 1.700 mrtvih i prouzrokovale gubitak od najmanje 30 milijardi dolara.
Samo stavljanje pitanja na dnevni red formalnih pregovora smatralo se prekretnicom. Čak i tada, izgledalo je malo verovatno da će razgovori na COP27 rezultirati novim fondom za gubitke i štete.
"Trudili smo se 30 godina na ovom putu i danas, u Šarm el Šeiku, ovo putovanje je postiglo svoju prvu pozitivnu prekretnicu", rekla je pakistanska ministarka klime Sherry Rehman.
Gledajući unapred, predsednik COP-a Sameh Shoukry obećao je da će utvrditi kako će izgledati fond za gubitke i štete tokom sledeće godine pre nego što preda predsedavanje UAE. Sporazum iz Šarm el Šeika poziva na formiranje komiteta sa predstavnicima iz 24 zemlje koji bi odredili koje zemlje i finansijske institucije treba da daju doprinos i gde bi novac trebalo da ide. Komitet će imati dva kopredsedavajuća, jednog iz razvijene zemlje i jednog iz zemlje u razvoju.
U isto vreme, malo je verovatno da će globalni energetski pritisak olakšati zadatak smanjenja emisija fosilnih goriva, a komentari Berbocove ističu jednu od ključnih tenzija u globalnoj debati o klimi nakon što su se Saudijska Arabija i drugi oduprli jeziku koji poziva na široku fazu ukidanja fosilnih goriva.
"Više je nego frustrirajuće videti zakasnele korake na ublažavanju i postupnom ukidanju fosilne energije koje sprečavaju brojni veliki emiteri i proizvođači nafte", rekla je Baerbock. "Svet gubi dragoceno vreme da se pomeri ka 1,5 stepeni Celzijusa", rekla je ona, misleći na cilj Pariskog sporazuma da ograniči porast temperature.
To razočarenje dele neke od zemalja koje su najviše pogođene klimatskim promenama i porastom nivoa mora.