Cene energenata su u porastu, a Rusija nastavlja svoj rat protiv Ukrajine. Previše je primamljivo za vlade širom sveta da pokušaju da ih direktno smanje. Međutim, to je greška. Ne zato što ljudima nije potrebna pomoć: Potrebna im je. Ali smanjenje cene svakog galona ili litra benzina, svake kubne stope ili metra prirodnog gasa, ili svakog kilovat sata električne energije je pogrešno, na više načina.
Retko se ukaže prilika da se pozivanjem na osnovne ekonomske principe može dati potpuna slika o tome kako se suočiti sa određenim političkim izazovom - a kako ne. Ovo je jedan od tih slučajeva.
Porezi i drugi propisi razdvajaju ono što potrošači plaćaju od onoga što dobijaju proizvođači. To košta. Takođe ima i neke prednosti. Kao prvo, upotreba fosilne energije stvara visoke troškove, kao što su zagađenje vazduha i klimatske promene. Samim tim, potrebno je da se vlade umešaju i formiraju cenu inače neprocenjivih posledica proizvodnje, transporta i korišćenja te energije.
Sa porastom cena energenata, vlade teže da pruže olakšice putem direktnih subvencija ili različitih oblika poreskih olakšica. Problem je u tome što to daje pogrešne podsticaje. Visoke cene energenata govore potrošačima da koriste manje tog određenog oblika energije, a proizvođačima govore da traže alternativne izvore. Veštačko snižavanje cena energenata ima potpuno suprotan efekat.
Ukidanje poreza snižava cene za potrošače, podstičući ih da koriste više energije. Takođe podiže cene proizvođačima, povećavajući njihov ukupan prihod. Ruski predsednik Vladimir Putin može da se zahvali svakoj zapadnoj vladi koja pokušava da pruži olakšanje svojim građanima smanjenjem poreza na energiju. Evropa samo na ruski gas svakog dana troši stotine miliona dolara.
Šta raditi umesto toga? Jedan od odgovora je ciljano povećanje poreza na rusku naftu, gas i ugalj. To bi pomoglo u podršci širim sankcijama zapadnih vlada i naštetilo bi Putinovim ratnim naporima. Ali to ne bi pružilo olakšanje potrošačima koji zavise od ruske energije.
Ta olakšica bi trebalo da dođe u vidu direktnih gotovinskih plaćanja. Ključno: Nemojte ih povezivati sa upotrebom energije. Austrija je paketom vrednim 1,3 milijarde evra uvela energetske subvencije koje su smanjile cenu svakog pređenog kilometra, svakog sagorelog kubnog metra gasa i svakog potrošenog kilovat sata električne energije. Umesto ovakvih subvencija, austrijska vlada je trebalo da svakom od svojih četiri miliona domaćinstava da ček od 325 evra. Bogatima neće biti potreban ovaj novac, ali siromašno domaćinstvo će verovatno dobiti više olakšanja ovako nego putem veštački smanjenih računa. S obzirom na to da bogatima neće trebati novac, zaista postoje bolji načini da se usredsredi pomoć - ali bez obzira na oblik, pomoć ne sme biti vezana za korišćenje energije.
Kalifornijski rabat od 400 dolara po registrovanom automobilu makar nije vezan za svaku pređenu milju. Ali od njega korist imaju samo vozači, a ne oni koji su svoje živote u Golden Stejtu uredili tako da žive bez automobila, bilo iz nužde ili po izboru. Onda je mnogo bolje dati tih 400 dolara svakom stanovniku, bez obzira da li poseduje automobil.
Postoje i druge direktne mere koje imaju za cilj smanjenje potražnje za energijom, od subvencionisanja javnog prevoza do podsticanja rada od kuće, jer se time smanjuje energija koja se koristi za dolazak na posao i grejanje poslovnih zgrada. Sve ovo je trebalo da se uradi pre pet nedelja, odmah posle invazije. Ali bolje ikad nego nikad. Ključno je shvatiti da je zapravo nužno smanjiti potražnju za energentima, a ne podsticati njihovu upotrebu usled rata u čijem središtu se našlo fosilno gorivo.
Gernot Wagner piše kolumnu Risky Climate za Bloomberg Green. Predaje na Columbia Business School (na odsustvu sa Univerziteta u Njujorku). Njegova poslednja knjiga je “Geoinženjering: Kockanje”. Ovaj tekst ne odražava nužno mišljenje Bloomberg LP i njegovih vlasnika.
.webp){kind=icon}
