Da li iko zaista želi da postane bilioner?

Kada će svet dobiti svog prvog bilionera? Nedavni izveštaj Oxfam International to predviđa u roku od jedne decenije, uz napomenu da je pet najbogatijih muškaraca na svetu danas za 114 odsto bogatije nego što su bili 2020.

Taj vremenski okvir mi se čini nerealnim. Put da se postane bilioner je veoma težak - i iz individualnih i iz makroekonomskih razloga. Osim ako ne dođe do velikog talasa hiperinflacije, značajne prepreke stoje na putu svakome ko pokuša da dostigne bilion dolara neto bogatstva.

Ovo ima veze i sa samom ljudskom prirodom. Kao što je nekada popularna emisija pitala: "Želite li da postanete milioner?" Dodajte još šest nula i to više nije retoričko pitanje - čini se da su mnogi milijarderi manje zainteresovani da zarade više novca nego da se malo zabave.

Jeff Bezos, na primer, u vreme pisanja ovog teksta drugi najbogatiji čovek na svetu sa 177 milijardi dolara, više ne vodi Amazon i čini se da provodi mnogo vremena u teretani. Ne bih da umanjujem njegove talente, ali on nema neki očigledan put do bilion dolara, čak i ako je njegova raketna kompanija Blue Origin postigne neverovatan uspeh.

Porodični život takođe može uticati na akumulaciju bogatstva. Bezos, Bill Gates i Elon Musk, između mnogih drugih - svi su razvedeni, što je smanjilo njihovo bogatstvo. Bogatstvo Walmarta sada je razdeljeno među mnogim naslednicima osnivača Sama Waltona.

Dobrotvorna davanja i razni projekti su još jedan razlog zašto se bogatstvo ne akumulira unedogled. Gates je zadivljujuće dao veliki deo svog bogatstva Gates Foundationu, uz verovatno više dodatnih donacija sa strane. To ograničava njegovu sposobnost da dostigne status bilionera.

Bloomberg

 

Vredi napomenuti da milijarderi ne daju novac samo zato što su altruisti. Ako imate desetine milijardi dolara, društveni kapital koji dobijete poklanjanjem često vredi više od privatne potrošnje koje se odričete - u stvari, teško je potrošiti toliko novca, a još manje ga dobro potrošiti tokom jednog života. Dakle, za superbogate, davanje nekog dela novca maksimizira blagostanje, čak i ako smanjuje finansijsko bogatstvo.

Ponekad projekti nisu dobrotvorni sami po sebi - ali nisu ni čisto finansijski. Musk, čijih 222 milijarde dolara ga čini najbogatijom osobom na svetu, potrošio je 44 milijarde da kupi Twitter (sada X). Čini se da želi da poseduje Twitter da bi uticao na politički i kulturni diskurs. Sada Twitter vredi mnogo manje od onoga što je Musk platio za njega, što mu otežava da postane bilioner.

Možda i nema mnogo očigledne lične koristi od toga da se postanete bilioner. Ako ništa drugo, to bi osobu moglo učiniti političkom metom.

Želja za diverzifikacijom je još jedna ograničavajuća sila. Jednom kada imate znatnu sumu novca, ima smisla širiti svoju imovinu naširoko. Gates je, na primer, rano prodao dobar deo akcija Microsofta, verovatno sa diverzifikacijom kao motivom. U to vreme to je izgledalo kao očigledno dobra ideja. Ipak, danas bi Gates bio mnogo bogatiji da je držao svoje akcije Microsofta. Prema jednoj proceni, on bi u stvari i bio bilioner, ali čak i ta hipotetika zahtevala je nedavno dosta dramatično jačanje akcija Microsofta.

 

Niko ne može da postane milijarder ako se potpuno diverzifikuje. Umesto toga, milijarderi unose svoja srca i duše u mali broj veoma određenih firmi, koje bi mogle da ostvare veoma visoke stope prinosa. Ali tokom celog života, nema smisla držati toliki rizik. Bolje je unovčiti i uživati u sigurnosti, zauzvrat ograničavajući svoju šansu da postanete bilioner.

Konačno, tu su i makroekonomski faktori. Fiskalni položaj mnogih vlada širom sveta implicira dalje prepreke. U većini bogatijih zemalja i dug i deficiti su veoma visoki, a stanovništvo sveukupno stari. Ti fiskalni pritisci mogu dovesti do viših poreza, i teško da bi bilo iznenađenje ako bi neka od povećanja poreza pala na veoma bogate.

U svakom slučaju, ne postoji nijedna osoba koja se može identifikovati i koja deluje da je na putu da postane bilioner u narednoj deceniji. Na kraju to će se dogoditi - i dobar deo zasluga bi trebalo da pripadne Federalnim rezervama (Fed), ne nužno osobi koja je zaradila novac.