Emisije ugljen-dioksida nisu kao kazne za parkiranje. Ne možete samo da platite malo novca da obrišete svoj dosije i izbegnete da vam stave mrsku kandžu na točak, što bi vam omogućilo da bezbrižno parkirate negde drugde.
Ipak, previše kompanija koristi tržište za kompenzaciju ugljen-dioksida na taj način. One kupuju kredite koji nisu ni blizu da nadoknade njihov doprinos globalnom zagrevanju, dajući sebi propusnicu da emituju više CO2. Na sreću, neki otvaraju oči i uviđaju da moraju učiniti više.
Gigant u oblasti potrošačke hrane Nestle SA izlazi sa tržišta kompenzacije i ulaže novac koji bi potrošio na te kredite u smanjenje štetnih emisija u svom lancu snabdevanja i operacijama. Takođe odustaje od obećanja o "karbonski neutralnom" KitKatu, Perrieru i drugim Nestle brendovima, izveštava Bloomberg News.
Opširnije
Ugljenična neutralnost kao nova paradigma poslovanja
Sve više kompanija u Srbiji zainteresovano je za zelenu tranziciju.
17.06.2023
Nestlé fabrika u Surčinu dobija novog direktora
Novi direktor Nestlé fabrike u Surčinu od prvog jula biće Jamadagni Khandige, saopšteno je u utorak iz kompanije.
28.03.2023
Prodaja najveće prehrambene kompanije na svetu u 2022. porasla za 8,4%
Najveća prehrambena kompanija na svetu Nestlé objavila je poslovne rezultate za 2022. godinu.
16.02.2023
Za maltretiranje bivše direktorke Nestlé plaća 2,2 miliona dolara
Nestlé SA mora da plati bivšoj izvršnoj direktorki dva miliona švajcarskih franaka (oko 2,16 miliona američkih dolara).
12.02.2023
Sve više bivših "kompenzatora"
Redovi bivših "kompenzatora" sve su veći, jer se ta praksa suočava sa sve glasnijim kritikama da se prečesto svodi na takozvanu ekomanipulaciju. Mnogi projekti kompenzacije ne doprinose značajno smanjenju emisija ugljen-dioksida u svetu i umesto toga daju kompanijama zasluge za smanjenje koje bi se ionako desilo. Ili se oslanjaju na metode koje ne uklanjaju toliko CO2 iz atmosfere, ili ni blizu jednako dugo, koliko su kompanije ispumpale na prvom mestu.
Na primer, sadnja drveća je uobičajena tehnika kompenzacije. Ali izgleda da je drveće češće zahvaćeno požarima kako se planeta zagreva, oslobađajući sav ugljen-dioksid koji sadrži. Samo ovog meseca, oko 247 hektara projekta za kompenzaciju BigCoast Forest Climate Initiative u Britanskoj Kolumbiji izgorelo je u rekordnoj sezoni šumskih požara u Kanadi. To je bio tek mali deo celokupnog projekta, ali i podsetnik na to koliko beznačajne kompenzacije u vidu sadnje drveća mogu da budu.
Ali ove kompanije i dalje moraju da zamene kompenzaciju stvarnim planovima za borbu protiv štetnih emisija. Ostaje da se vidi da li će i koliko Nestleov pristup bolje proći. On još uvek uključuje mere kao što su zaštita staništa, obnova močvara i sadnja drveća. S druge strane, to nisu jedini alati koje Nestle planira da upotrebi; kompanija vodi relativno robustan obračun svoje emisije ugljen-dioksida i ima složen, detaljan plan za postizanje neto nulte emisije do 2050. godine.
Agresivni pristupi smanjenju štetnih emisija nisu ni laki ni jeftini kao prosto "kupovanje oproštaja". Ali budući da su aktivisti i investitori sve glasniji i tuže kompanije zbog onoga što nazivaju ekomanipulacija, to smanjenje postaje sve privlačnije.
Možda se ispostavi i da je dobro za poslovanje, ili barem podnošljivo za akcionare. Avio-prevoznik EasyJet Plc je prošlog septembra saopštio da se odriče kompenzacija i umesto toga ulaže u skupu novu tehnologiju da bi postao karbonski neutralan. Njegove akcije su od tada pretrpele određene turbulencije, ali su tokom tog perioda uspele da dobiju 59 odsto na vrednosti.
Motivacija potrošača da kupuju ESG proizvode upitna
Još uvek je nepoznanica koliko će potrošači biti voljni da kupuju legitimno "zelenu" robu, posebno ako bude skuplja. Potrošači tvrde da im je stalo do održivosti, ali njihova motivacija kada uzmu kolica za kupovinu u ruke je upitna. Nedavna McKinsey studija otkrila je da potrošna roba označena kao ESG prilagođena u proseku beleži kumulativni rast od 28 odsto tokom petogodišnjeg perioda, u poređenju sa 20 odsto za robu bez takvih oznaka. Ali konsultantska firma nije mogla da utvrdi nikakvu uzročnost.
Bez sumnje, "zeleni" proizvodi moraju da se dopadnu tom bespomoćnom, krivom delu nas koji se oseća (verovatno pogrešno) kao da uništavamo planetu u svakom drugom aspektu našeg svakodnevnog života. Mnogi od nas nemaju sredstava da urade nešto više od kupovine navodno održivih KitKat čokoladica. Ogromne kompanije poput Nestlea imaju ta sredstva i njihove akcije imaju pravi uticaj.
Kroz promene u svom lancu snabdevanja, proizvodnji i pakovanju, Nestle tvrdi da je bio odgovoran za 93,3 miliona tona ugljen-dioksida prošle godine, koliko otprilike emituje Maroko. Ali to je za 6,4 miliona tona manje u odnosu na ono što Nestle naziva svojim "uobičajenim poslovanjem". Bilo bi potrebno da milion pojedinaca voze električne automobile, postanu vegani i manje lete da bi se postigli slični rezultati.
Zbog toga je još važnije da se potrošači i investitori zalažu za korporativne napore dekarbonizacije koji su kredibilni i smisleni. Možda će pomoći ako odlučimo da svoj novac ostavljamo onima koji ulažu takve napore. Na sreću, zamah se kreće u pravom smeru.