Da biste razumeli problem sa kojim se suočava OPEC+, počnite posetom prodavnici IKEA.
Da je švedski gigant nameštaja prihvatio naftu kao sredstvo plaćanja, naftni kartel bi pre deceniju mogao da opremi dobar deo konferencijske sale u kojoj će se ministri okupiti četvrtog juna u Beču - što je njihov prvi sastanak uživo od početka pandemije - sa jednim barelom. Danas ne bi mogao da kupi ni skromnu policu za knjige.
Ne radi se samo o tome da su cene nafte pale za 25 odsto od kraja prošle godine na 75 dolara po barelu, već je nafta još jeftinija u odnosu na cenu industrijskih proizvoda.
Opširnije
Cena nafte raste dok ulagači procenjuju potražnju
Pad je došao uprkos iznenađujućem smanjenju proizvodnje od strane OPEC+.
08.05.2023
Nafta ide ka trećem uzastopnom nedeljnom padu
Cena nafte se kreće prema trećem uzastopnom nedeljnom padu, najdužem gubitničkom nizu ove godine.
05.05.2023
Nafta pada četvrti dan zbog zabrinutosti oko američkog duga
Cena nafte na svetskom tržištu pada četvrti dan zaredom usled zabrinutosti za američku ekonomiju i oporavak Kine, koji ide sporije nego što se očekivalo.
15.05.2023
Cena nafte u padu nakon trodnevnog rasta
Cena nafte na svetskom tržištu je u padu zajedno s rizičnom imovinom, a uoči kritičnog izveštaja o inflaciji u SAD.
10.05.2023
Bloomberg
U globalnoj trci protiv inflacije, kartel gubi. Možda je to kosmička pravda. Uostalom, OPEC+ je bio saučesnik u poskupljenju svega. Ali sada grupa koju predvode Saudijska Arabija i Rusija otkriva da kupovna moć barela nafte ne prati globalne cene. U iskušenju sam da posegnem za biblijskim citatom: "Kako seješ, tako žanješ".
Obično se proizvođači sirovina bore sa izazovom koji je poznat kao hipoteza Prebisch-Singer, po dvojci ekonomista razvoja koji su je predložili pedesetih godina prošlog veka. Jednostavno rečeno, to znači da dugoročno, cena primarnih dobara, kao što su sirovine, opada u odnosu na cenu proizvedene robe. Bez obzira na to koliko visoko proizvođači podižu cene, cena svega ostalog na kraju raste brže. Zbog toga su Raul Prebisch i Hans Singer tvrdili da zemlje koje proizvode sirovine moraju da diverzifikuju svoje ekonomije, industrijalizujući se ako žele zdraviju budućnost.
Istina, u kraćim periodima, cena sirovina može nadmašiti proizvedenu robu, poboljšavajući uslove trgovine za države bogate resursima. To se i događalo u većem delu prve decenije ovog veka. Glenn Stevens, tada guverner Rezervne banke Australije, koristio je 2010. godine grafičku metaforu da ilustruje tu poentu i pokaže zašto je Australija, bogata mineralima, prirodnim gasom i žitaricama, imala koristi.
"Pre pet godina, tovar rude gvožđa vredeo je otprilike isto koliko i oko 2.200 televizora sa ravnim ekranom. Danas vredi otprilike kao 22.000 televizora sa ravnim ekranom", rekao je on.
Sedište OPEC u Beču
Bloomberg
Stevens je govorio na vrhuncu superciklusa sirovina, kada su cene rude gvožđa, nafte, bakra i drugih prirodnih resursa skočile zahvaljujući velikoj potražnji Kine. U skorije vreme, uslovi trgovine su se drastično promenili: cene sirovina su i dalje visoke u odnosu na istorijska kretanja, ali ne drže korak sa svetskom inflacijom.
Umesto da koristim televizore sa ravnim ekranom kao merilo, čija cena raste i pada u zavisnosti od tehnologije koja se razvija, više volim drugačije merilo: policu za knjige "Billy" iz robne kuće IKEA. Te neuništive police se proizvode od 1979. godine, a zahvaljujući IKEA muzeju, koji ima kolekciju godišnjih kataloga onlajn, cena se može pratiti 44 godine unazad.
Bloomberg
Nafta u "Billy" policama po barelu daje grubu meru kupovne moći barela. Na svom vrhuncu, 2012. godine, za jedan barel nafte mogle su da se kupe dve police za knjige. Danas ne može da kupi ni jednu celu. Na kasi robne kuće IKEA, nafta se vratila na nivo iz 2005. Da bi povratio kupovnu moć koju je uživao pre jedne decenije, kartel bi morao da podigne godišnju prosečnu cenu nafte na oko 155 dolara po barelu. U IKEA terminima, to je oko dve "Billy" police po barelu. Još 2013. godine, kada je nafta u proseku koštala oko 108 dolara po barelu, "Billy" je koštala 395 švedskih kruna, prema katalogu kompanije. Danas košta skoro duplo, odnosno 799 kruna.
Za zemlje OPEC+, koje uvoze većinu svojih proizvoda, inflacija je postala glavni problem. Kada se koriguje inflacijom, nafta od 75 dolara po barelu iz 2023. godine ima istu kupovnu moć kao i nafta od 55 dolara po barelu pre jedne decenije. Tada su nominalne cene nafte bile iznad 100 dolara po barelu.
Bloomberg
Da budemo sigurni, OPEC+ nije jedini razlog zbog kojeg je inflacija povišena. Možda to nije ni najveći razlog. Možda su se zapadne centralne banke izgubile vreme pre nego što su podigle kamatne stope; ili uticaj kovida 19 koji se prepliće sa globalnim lancima snabdevanja, ili ruska invazija na Ukrajinu, zajedno sa američko-evropskim sankcijama, što je sve doprinelo još većem povećanju cena.
Ipak, OPEC+ kao da se nalazi na traci za trčanje. Između 2000. i 2020. godine OPEC+ je osvojio kupovnu moć. Sledeća decenija može biti suprotna. Kao što su američke Federalne rezerve utvrdile, inflacija je složen i odlučan neprijatelj.
.webp){kind=icon}
