Srpsko javno mnjenje poslednjih dana uveliko je uvučeno u svojevrsnu političko-energetsku predstavu na temu – kako povećati cenu struje a da to niko ne oseti.
Tako bi u najkraćem mogle da se prevedu izjave koje ovih dana stižu sa svih zainteresovanih strana, kako iz Vlade Srbije, Predsedništva, tako i iz Elektoroprivrede Srbije ali i stručne javnosti.
Neuobičajeno tihi poslednjih godina iz tabora srpske elektroprivrede, kojom je do skoro rukovodio nedavno smenjeni i od strane resorne ministarke tuženi vršilac dužnosti direktora Milorad Grčić, ovih dana podigli su glas u odbranu stava da električna energija u Srbiji mora da poskupi, i to od 20 do 40 odsto.
“Neophodno je da struja poskupi između 20 i 40 i više odsto”, rekao je u utorak u izjavi agenciji Tanjug predsednik Nadzornog odbora EPS-a Jovan Despotović, navodeći da je EPS prošle godine imao odobrenje da podigne cenu struje skoro 10 odsto, ali da to nije učinio.
EPS je, umesto toga, povećao cenu struje za dva odsto i zbog toga, tvrdi Despotović, kompanija je “već u zakašnjenju sa cenom struje”. Međutim, zbog čega cena nije povećana onoliko za koliko su imali odobrenje, nije objasnio.
Da je to učinjeno, možda srpska elektroprivreda ne bi bila u tolikom problemu u kojem se nalazi već šest meseci, od kada je došlo do ispadanja blokova u najvećem elektroenergetskom objektu na Balkanu, obrenovačkoj termoelektrani "Nikola Tesla (TENT). Srbija je počela da uvozi struju, a građani i privreda da plaćaju ceh neodgovornog upravljanja.
Staro ekonomsko pravilo da nema besplatnog ručka pokazalo se na delu i u slučaju EPS-a. Cenu robe ili proizvoda uvek neko mora da plati, da li će je platiti pojedinačno kupci električne energije ili građani i privreda kroz budžet ili kredite, jedino je pitanje.
Ono se, međutim, u razvijenijim privredama ne postavlja, jer je uvek najpravednije da plati onaj koji proizvod kupuje umesto da trošak podnose svi poreski obveznici.
Poreski obveznici sada će morati da plate dvostruko, jer poskupljenja struje će svakako biti, a i uvoz će ostati na snazi, pa će srpski građani i privreda plaćati i uvećane račune i fakture za nabavku električne energije iz uvoza koje će biti ispostavljene srpskom budžetu.
Trošak od 530 miliona evra, koliko smo platili struju koja je došla iz inostranstva samo od 12. decembra 2021. do 20. aprila ove godine, svakako nije konačan jer je uvoz nastavljen, iako smo dobro zagazili u proleće i zimske temperature su daleko iza nas.
Srpskoj privredi i građanima ostaje uteha da će premijerka i predsednik države odvrtanjem sijalica i gašenjem svetla doprineti da se potrošnja smanji, kao i najava da poskupljenje električne energije, koje lančano podiže cene svih proizvoda i usluga u zemlji, neće biti ni blizu 20 odsto.
Bloomberg
Javnost svakako očekuje odgovor na pitanje kako smo uspeli da, vodeći ovakvu elektro-energetsku politiku, “pojedemo” celu jednu hidroelektranu za svega nekoliko meseci, plaćajući skup uvoz električne energije, a decenijama unazad nismo uspeli da pronađeno novca da je i izgradimo.
.webp){kind=icon}
