Srpsko javno mnjenje poslednjih dana uveliko je uvučeno u svojevrsnu političko-energetsku predstavu na temu – kako povećati cenu struje a da to niko ne oseti.
Tako bi u najkraćem mogle da se prevedu izjave koje ovih dana stižu sa svih zainteresovanih strana, kako iz Vlade Srbije, Predsedništva, tako i iz Elektoroprivrede Srbije ali i stručne javnosti.
Neuobičajeno tihi poslednjih godina iz tabora srpske elektroprivrede, kojom je do skoro rukovodio nedavno smenjeni i od strane resorne ministarke tuženi vršilac dužnosti direktora Milorad Grčić, ovih dana podigli su glas u odbranu stava da električna energija u Srbiji mora da poskupi, i to od 20 do 40 odsto.
“Neophodno je da struja poskupi između 20 i 40 i više odsto”, rekao je u utorak u izjavi agenciji Tanjug predsednik Nadzornog odbora EPS-a Jovan Despotović, navodeći da je EPS prošle godine imao odobrenje da podigne cenu struje skoro 10 odsto, ali da to nije učinio.
EPS je, umesto toga, povećao cenu struje za dva odsto i zbog toga, tvrdi Despotović, kompanija je “već u zakašnjenju sa cenom struje”. Međutim, zbog čega cena nije povećana onoliko za koliko su imali odobrenje, nije objasnio.
Javnost svakako očekuje odgovor na pitanje kako smo uspeli da, vodeći ovakvu elektro-energetsku politiku, “pojedemo” celu jednu hidroelektranu za svega nekoliko meseci, plaćajući skup uvoz električne energije, a decenijama unazad nismo uspeli da pronađeno novca da je i izgradimo.
Grupa u trećem kvartalu nije uspela da plasira veći broj skupljih, premijum proizvoda, dok tzv. ključne marke (Volkswagen, Škoda i Seat) beleže neznatan rast.
Telekom Srbija ponovo izlazi na međunarodno tržište obveznica i u Dablinu je utvrđena cena za njegove dolarske dužničke hartije od vrednosti u iznosu od 900 miliona dolara sa kamatom od sedam odsto.
Ekonomije Srbije, S. Makednije i BIH u velikoj meri su integrisane u lance snadbevanja inostranih proizvođača, koji imaju nisku dodatu vrednost i nižu produktivnost rada.