Testirali smo električni 'renault 5' - auto koji su svi zavoleli

Retkost je, naročito u poslednjih petnaestak godina, pronaći automobil koji se sviđa baš svima – mladima, starima, ženama, muškarcima, ljubiteljima automobilizma i ekipi koju užici na četiri točka uopšte ne zanimaju. E baš je takav auto novi "renault 5 e-tech".

Mi smo s njim prevalili gotovo 1.000 kilometara širom Hrvatske, od Zagorja do Dalmacije i moramo priznati da nam se jako brzo uvukao pod kožu.

Prvi i najjači adut mu je izgled. U moru generičkih vozila, naročito električnih, "renault 5" jednostavno odskače retro-futurističkim šarmom kojeg ima napretek. Oni stariji s nostalgijom će se prisetiti originalne "petice", dok će mlađe oduševiti kako su modernizovali vizuru modela iz daleke 1972. godine.

Kad smo već kod rariteta, ne pamtim kad je neki auto gotovo potpuno zadržao izgled koncepta koji su u Renaultu predstavili pre četiri godine. I jako je dobro da je tako jer izgleda odlično.

 

Spreda, pozadi, bočna silueta – sa svake strane jasno je da je reč o "petici", ali "nabildovanoj" i osavremenjenoj na najbolji mogući način. Dvobojna karoserija, veliki točkovi od 18 inča, prepoznatljivi prednji i zadnji farovi sad u LED izvedbi, prošireni bokovi i detalji poput broja pet na haubi koji je nekad krasio model turbo, a sada služi kao indikator napunjenosti baterije – sve je s merom i kako treba da bude. Čak je i izbor boja i felni odlično pogođen.

Bloomberg Adria

Saradnja s Googleom

Visoki estetski standardi nastavljaju se i u enterijeru. "Petica" i tu ima retro elemenata poput prošivenog dela kokpita na suvozačevoj strani koji su odlično uklopljeni s modernom digitalijom na dva ekrana od deset inča. "Infotainment" je napravljen u saradnji s Googleom, pa ne treba trošiti previše reči o tome koliko je brz i intuitivan, a na raspolaganju su vam i čak dva glasovna pomoćnika. Moramo pohvaliti i to što su komande za klimu izvučene na fizičke tipke, a tu je i famozna košarica za "baguette" koju smo odmah eliminisali jer smeta suvozaču.

Na upravljaču se nalaze sve potrebne komande za mobilni i upravljanje sistemima za pomoć u vožnji, kao i dugme za biranje načina vožnje | Bloomberg Adria

Trokraki upravljač omanji je i podseća na one koje smo navikli da viđamo u "peugeotima". Nažalost, deli i isti problem s njima. Iako je podesiv po visini i dubini, u meni idealnoj poziciji sedenja pokrivao mi je gornji deo vozačevog ekrana, pa sam tu morao da pravim male kompromise. Na njemu se nalaze sve potrebne komande za mobilni i upravljanje sistemima za pomoć u vožnji, kao i dugme za biranje načina vožnje.

Možete birati između "sport", "eco", "comfort" i personalizovanog moda, svaki ima svoj faktor, a nakon kratkog isprobavanja gotovo sve vreme smo ga držali u "comfort", koji je sasvim dovoljno živahan za svakodnevnu vožnju.

Lako prilagođavanje

Komande radija nalaze se, klasično renoovski, iza upravljača, s desne strane, ispod ručice brisača i menjača koji je postavljen na vrhu po uzoru na mercedes ili većinu američkih vozila.

Nekima smeta ta načičkanost, s čak tri ručice s jedne strane volana, ali komande za radio zapravo su vrlo funkcionalne. Kad je reč o menjaču, verovatno ćete par puta upaliti brisače tražeći rikverc, ali nakon dan ili dva korišćenja lako ćete se navići na takav aranžman i tu neće biti problema.

"Petica" se na putu ponaša kao dva broja veći automobil | Bloomberg Adria

Kad smo već kod menjača, u više navrata sam pokušao da pritisnem dugme s Renaultovim znakom koje se nalazi na njegovom vrhu misleći da ću tako ubaciti u parking mod, ali pogrešno sam mislio jer ga na "petici" nema. Imate "drive", "neutral" i "B" način vožnje sa snažnijim regenerativnim kočenjem u kojem sam većinu vremena i vozio.

Mala zamerka ide i na to što u "B" auto nikad ne stane do kraja, već nastavlja lagano "creepati", pa onemogućava vožnju samo jednom papučicom. S druge strane, kada treba lagano krenuti napred ili u rikverc, često ostane na mestu jer kočnice znaju malo previše zagristi, pa ga morate podstaći laganim dodirom gasa, što često završi nepotrebnim trzajem uz tihi cvilež diskova.

Vozi se kao dva broja veći auto

To je zapravo i jedina zamerka što se tiče same vožnje jer se "petica" na putu ponaša kao dva broja veći automobil. Vešanje je malo tvrđe i ne pruža onu klasičnu francusku udobnost, ali daleko od toga da je neudobno. Neravnine upija sasvim solidno, a što zbog tvrdoće gubi na komforu, dvaput vraća u dinamici vožnje. U krivinama je jako stabilan, kao posađen, osećaj na upravljaču je odličan, a jedino kočenje "by-wire" tehnologijom zahteva malo prilagođavanja.

U gradskoj "kreni-stani" vožnji adaptivni tempomat i "lane assist" maksimalno olakšavaju život, kao i na auto-putu. Možete birati koliku brzinu i razmak između vozila ispred sebe želite, pa će "petica" 90 odsto posla odrađivati sama, uz povremeno upozorenje da držite ruke na upravljaču.

Unutrašnjost je puna zanimljivih detalja | Bloomberg Adria

 

Upozorenja nisu preterano iritantna, a daju se i potpuno isključiti preko dugmeta na levoj strani kokpita.

Kabina je dobro izolovana, pa ćete do nekih devedesetak kilometara na sat uživati u relativnoj tišini, dok na većim brzinama počne da se probija buka vetra oko velikih bočnih retrovizora i kotrljanja predimenzioniranih točkova po asfaltu. Ništa nesnosno, ali remeti potpuni mir. Doduše, buku možete s lakoćom utopiti zvukovima odličnog sistema Harman Kardon koji dolazi u najnapucanijoj verziji opreme.

Lepota struje

Maksimalna brzina mu je 155 kilometara na sat, što mu omogućava da se na auto-putu sasvim pristojno nosi s preticanjima. Električna elastičnost međuubrzanja izmamiće vam smešak svaki put kad nagazite papučicu gasa, ma koliko mislili da ste se navikli na lepljenje za sedište.

A što se pak sedišta tiče, uz klasično podešavanje imaju i električno nameštanje lumbalnog dela, što dobro dođe na dužim putovanjima. U njima se lepo sedi, imaju solidnu bočnu potporu, ali mi se lično ne sviđa materijal od kojeg su izrađena, nekakva reciklirana plastika koja je na dužim deonicama podsticala znojenje, poput jeftine sintetike. Bilo bi lepo da su hlađena, ali te opcije, za razliku od grejanja, nemaju.

Mali radijus okretanja od samo 10,3 metra fenomenalan je i umnogome olakšava gradske manevre | Bloomberg Adria

U gradskoj vožnji "petica" se snalazi kao riba u vodi. Spomenuli smo već praktično autonomnu vožnju u gradskim gužvama, uz to može i sam da parkira i to vrlo dobro radi. Doduše, neće vam trebati njegova pomoć jer je vrlo lako manevrisati njime po uskim parkinzima zbog jako malog radijusa okretanja od 10,3 metra, a i preglednost mu je relativno dobra. Pomaže i zadnja kamera, te senzori spreda i pozadi, iako je rezolucija same kamere dosta loša, a kako je dosta nisko postavljena, lako se i zaprlja.

Dobar i ispod haube

Ispod neodoljive spoljašnosti, "petica" koju smo testirali krije elektromotor od 150 konjskih snaga (110 kilovata) i bateriju od 52 kilovat-sata, koja se može puniti snagom do najviše 100 kilovata i automobilu po WLTP-u daje doseg od više od 400 kilometara.

 

Na papiru sasvim lepo izgleda, ali kako je u praksi? Što se ubrzanja tiče, kada krećete s mesta ili sa semafora, elektronika će se pobrinuti da sve bude rafinisano i bez proklizavanja točkova. To znači da "petica" ubrzava malo sporije nego što smo očekivali, ali i dalje dovoljno brzo za sve svakodnevne potrebe. Kad uhvati zalet, brzo će vam izmamiti osmeh na lice i dovesti vas u opasnost da nesvesno pokupite pokoju kaznu za prebrzu vožnju. Jednostavno mami da se stisne gas i lako se zaboravi, iako će vas na vozačkom ekranu upozoravati na ograničenja.

Realna potrošnja

U naših nedelju dana druženja s "peticom" i pređenih gotovo 1.000 kilometara, potrošnja je iznosila 18,6 kilovat-sati na 100 kilometara, što znači da biste na jednom punjenju baterije prevalili oko 280 kilometara. Ali tu moramo naglasiti da je preko pola te kilometraže bilo odrađeno na auto-putu, s gasom do daske, dakle u najgorim mogućim uslovima za električno vozilo (EV).

Ako biste iole pripazili na potrošnju, realno biste mogli da potegnete auto-putem od Zagreba do Zadra bez punjenja, doduše uz anksiozan kraj deonice. Provozali smo se i na izlet od gotovo 200 kilometara po Zagorju (lokalni putevi i malo auto-puta) na kojem smo potrošili oko 60 odsto baterije, što znači da doseg po WLTP-u i nije toliko nerealan. Generalno bi se potrošnja lako mogla držati ispod 15 kilovat-sati na 100 kilometara, što bi bilo dovoljno za sasvim solidnih 330 kilometara dosega bez kompromitovanja gušta u vožnji.

Baterija "petice" može povući 100 kilovata, ali nema gde | Bloomberg Adria

Jedino što bi vam moglo pokvariti užitak jeste loša infrastruktura po pitanju punjača. Na primer, na putu do Zadra stali smo na HEP-ove punjače na odmorištu Zir. Iako nam je Elen aplikacija pokazivala da su sva tri funkcionalna i prazna, u realnosti dva ne rade, a najbrži je bio zauzet i isporučivao maksimalnih 50 kilovata, iako je u aplikaciji stajalo čak 180. Doduše, više od 50 kilovata nismo uspeli da dobijemo ni na ostalim punionicama koje smo isprobali.

S obzirom na broj turista, tužno je da po prometnijim odmorištima nema barem po pet-šest brzih punjača, ali šta je tu je. Srećom, među vozačima EV koje smo sreli vlada solidarnost, pa se ne čeka previše, a 50 odsto baterije se na "renaultu 5" u proseku napuni za oko pola sata. Što se cene punjenja tiče, na HEP-ovim punjačima na auto-putu smo za 22 kilovat-sata platili 12,52 evra. Drugim rečima, pun "rezervoar" na "petici" stajao bi nas oko 30 evra, što baš i nije jeftino.

Može li šarm sakriti nedostatke

Najveća zamerka autu je manjak prostora na zadnjim sedištima. Iza prosečno visokog vozača biće kritično malo mesta za noge. Iako "petica" zvanično može prevoziti tri osobe pozadi, to mogu biti samo deca ili kenijski dugoprugaši, za sve je ostale jednostavno pretesno. Doduše, dečje sedište stane sasvim uredno, vrata se dosta široko otvaraju, a Isofix priključci odlično su rešeni, pa je nije problem postaviti. Nesretnici koji se voze pozadi nemaju nikakve sadržaje poput držača za piće ili USB priključaka.

Zapremina prtljažnika je 326 litara, što nije bajno, ali može biti dovoljno i za duži put ako vam nije mrsko poigrati se Tetrisa u stvarnom životu. Ispod podnice ima mesta za kablove za punjenje, a kada oborite sedišta, ostaje dosta visok centralni tunel. I utovarni prag je dosta visok.

Bloomberg Adria

Još jedna sitna, ali bitna zamerka jeste slab bežični punjač za mobilni koji jedva održava nivo baterije, a nije ni hlađen, pa lako dođe do pregrevanja. Isprobali smo i punjenje preko kabla, ali ni ono se nije pokazalo mnogo boljim.

Hajde da istresemo sitničavu dušu do kraja i nabrojimo još par mana. Detalji od "piano" plastike oko vozačkog ekrana znaju bacati odsjaj u vožnji koji ume poprilično da ometa jer stalno mislite da se pale nekakva upozorenja, kada otkopčate pojas (vozačev), povuče se toliko jako da lupa o plastiku na vratima koja već ima vidljive ožiljke. Prag ispod vrata malo je izvučen zbog estetskog utiska, a vrata ga ne pokrivaju, pa ćete pri svakom izlasku pantalonama obrisati prljavštinu s njega i generalno je auto malo nezgodan da se uđe i izađe, ali možda je to samo do naših godina i trulih kolena.

Cena i zaključak

Moramo se dotaći i najbitnije stavke – cene. Model koji smo vozili imao je jaču bateriju i bio nakrcan dodatnom opremom od koje samo žuta boja i audio sistem koštaju skoro 2.000 evra. Sve to dovelo ga je do cene od 39.000 evra, što je objektivno previše novca.

Međutim, cena početnog modela s manjom baterijom kreće se od 28.990 evra, što je već mnogo primamljivije i prihvatljivije, iako primećujemo da se u inostranstvu prodaje znatno povoljnije. Još ako za njega možete da dobijete podsticaje, nemate šta da razmišljate, jer osim upitne praktičnosti i nekih sitnica, ne možemo puno toga zameriti "petici".

Naprotiv, pravi je gušt zujati s njim po gradu, vijugati po lokalnim putevima, pa i krstariti auto-putem. Auto je stvarno dorastao svim izazovima i sasvim nam je jasno zašto se odlično prodaje širom Evrope. Podaci pokazuju da je osvojio i srca elektro-skeptika, pa se brojni kupci upravo zbog njega odlučuju da iskorače u svet EV.

To nas ne čudi jer ima ono što modernim automobilima odavno hronično nedostaje – šarm i dušu. U nedelju dana druženja s našim Žućom, zaustavilo nas je desetak ljudi kako bi malo popričali o njemu, bezbroj drugih ga je pozdravilo sa smeškom ili palcem gore, a poglede je privlačio gde god se pojavio. Jednostavno je širio radost, a ta zarazna dobra energija natera vas da ga zavolite uprkos svim manama. Teško nam je bilo da se rastanemo od njega i zato ga možemo samo toplo preporučiti svima koji razmišljaju o kupovini.