Evropski proizvođači odahnuli - EK ublažava propise o ugljen-dioksidu

Automobilska industrija je izašla iz krize uzrokovane pandemijom, zatvaranjem privreda i problemima u snabdevanju. Proizvođači luksuznijih modela lakše su se prilagodili. Ipak, nakon stabilizacije tržišta, pred njima je novi izazov povećati udeo prodatih električnih vozila.

Proizvođačima su krajem 2025. pretile visoke kazne, budući da je prosečna emisija prodatih automobila u Evropi trebalo da padne na 95 grama CO2 po kilometru. Međutim, zbog slabije prodaje električnih vozila u 2024, kada je njihov rast usporio, mnogi proizvođači su se suočili sa kaznenim pretnjama.

Brisel popušta

Na početku mandata nove Evropske komisije, predsednica Ursula von der Leyen je najavila dijalog o budućnosti evropske auto-industrije. Evropsko veće za konkurentnost pozvalo je Komisiju da preispita ciljeve emisija CO2 za 2025. Rasprava je dodatno podstaknuta restrukturiranjem Volkswagena, viškovima proizvodnih kapaciteta i tržišnim uslovima. Dodatnu neizvesnost za evropske proizvođače stvorila je Trumpova najava o uvođenju carina na evropske automobile, koje bi trebalo da stupe na snagu u aprilu.

Industrija je, takođe, pojačano lobirala u Briselu, a za ublažavanje ograničenja emisija zalagale su se Nemačka, Poljska, Francuska, Italija i Češka.

Brisel takođe prilagođava ograničenja

Predsednica Evropske komisije je u ponedeljak najavila dvogodišnje produženje roka u kojem proizvođači automobila moraju da ispune stroža pravila o emisijama CO2 za 2025. godinu. Komisija će u martu predložiti izmenu uredbe o standardima CO2 za automobile i kombije. Ako bude usvojena, izmena bi proizvođačima omogućila da svoje ciljeve usklađenosti postignu prosečnim emisijama u trogodišnjem periodu (2025–2027). Na taj način EK omogućuje proizvođačima da nadoknade eventualni pad prodaje električnih vozila u 2026. i 2027. godini, saopštili su iz Komisije.

"Držimo se ugovorenih ciljeva o emisijama, ali s pragmatičnim i fleksibilnim pristupom."

 

Komisija je u sredu predstavila plan potpore automobilskoj industriji u zelenoj tranziciji. Traže se načini za povećanje potražnje za vozilima bez emisija. Akcioni plan podrazumeva mere za podsticanje prelaska na vozila bez emisija, te za jačanje poverenja potrošača poboljšanjem baterija i njihove mogućnosti popravke.

Potražnju bi trebalo da podstakne jačanje tržišta službenih automobila, domaćih proizvođača baterija i inovacija u autonomnim vozilima. Evropska unija (EU) uložiće 1,8 milijardi evra u sledeće dve godine za razvoj lanaca snabdevanja koji se tiču sirovina za baterije. Komisija je 2024. najavila saradnju s Evropskom investicionom bankom u finansiranju ulaganja u proizvodnju baterija u EU, izvestio je Reuters.

Industrija pozdravila predlog, ali Nemci žele više

Predloženo ukidanje kazni za automobile i kombije u 2025. prvi je korak u pravom smeru, a dodatna potpora autonomnim vozilima i evropskom lancu snabdevanja baterijama takođe su pozitivni znakovi, poručili su iz Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA). Ipak, istakli su potrebu za rešavanjem izazova u proizvodnji autobusa i teretnih vozila. Predsednik udruženja Ola Källenius je pozdravio odluku Komisije, ali je izrazio želju za dodatnim merama.

Udruženje naglašava da tržište vozila bez emisija ne raste dovoljno brzo. Tranzicija će uspeti samo ako bude propraćena jačanjem infrastrukture, podsticajima za kupce i merama za smanjenje troškova proizvodnje. Nemački proizvođači, koji u proseku prodaju skuplje i snažnije automobile, traže opsežnije izmene pravila o emisijama. Takođe žele da prodaja motora s unutrašnjim sagorevanjem bude dozvoljena i nakon 2035. godine za plagin hibride, te da se omogući korišćenje sintetičkih goriva. Kako je u februaru objasnio član uprave BMW-a Joachim Post, neki zagovaraju tehnološki otvoren pristup.

Pobeda za Volkswagen, razočaranje za Teslu

Najveći evropski proizvođači mogu da odahnu. Najviše koristi od ublažavanja pravila imaće Volkswagen, Stellantis i Renault, izvestio je Bloomberg. Ta tri diva zajedno prodaju više od polovine (54,1 odsto) svih novih automobila registrovanih u EU, a svi bi mogli da imaju probleme s postizanjem nižih prosečnih emisija. Volkswagenu je pretila kazna od 1,5 milijardi evra.

 

Prema proceni Bloombergovog analitičara Michaela Deana, evropski proizvođači automobila bi mogli da ostvare tri milijarde evra dodatne dobiti. S druge strane, ublažavanje pravila je loša vest za Teslu i Volvo, koji su očekivali znatne prihode od prodaje emisijskih kredita. Kako bi izbegli kazne, proizvođači mogu da se grupišu u klastere, odnosno grupe više marki.

Tesla je planirala da zaradi milijardu dolara udruživanjem s drugim markama. Takođe, dobro zarađuje od prodaje emisijskih kredita - 2023. godine od toga su ostvarili 1,79 milijardi dolara, 2024. godine 2,76 milijardi dolara, a u poslednje četiri godine ukupno oko devet milijardi dolara.

"Ciljevi ostaju nepromenjeni. Proizvođači i dalje moraju da ispune zahteve, ali industriji dajemo više prostora za prilagođavanje", poručila je predsednica EK. "Proizvođači u EU će ove godine i dalje morati da prodaju više električnih vozila, jer bi strategija 'sedi i čekaj' u nadolazećim godinama mogla biti rizična i skupa. Zato će rast tržišta električnih vozila i dalje trajati, a očekujemo da će cenovna konkurencija među njima ostati snažna", navodi se u izveštaju UBS-a koji preneo Forbes. Predlog još mora da dobije podršku država članica i Evropskog parlamenta, ipak, ne očekuju se veće prepreke.

Hoće li električni automobili poskupeti

Odluka Komisije izazvala je nezadovoljstvo među ekološkim organizacijama. "Električni automobili će postati skuplji i manje dostupni", upozorila je Evropska organizacija potrošača (BEUC). "To znači da će trenutni talas manjih i povoljnijih električnih modela koji dolaze na tržište biti zaustavljen, jer mnogi proizvođači sada odlažu njihovu prodaju do 2030. godine", tvrde.

"Ublažavanje pravila nagrađuje one koji zaostaju i ne donosi stvarnu korist evropskoj automobilskoj industriji, osim što će učiniti da dodatno kaska za Kinom u sektoru električnih vozila", izjavio je za Forbes William Todts, direktor nevladine organizacije Transport & Environment. Dodao je da EU time stvara nesigurnost oko prelaska na EV. Ekološke organizacije, stoga, očekuju novi akcioni plan koji će vratiti poverenje i usmeriti evropsku industriju prema vozilima bez emisija do 2035. godine.

"Plan budi ozbiljne sumnje u to koliko je EU zaista predana smanjenju emisija iz drumskog saobraćaja i postizanju svojih klimatskih ciljeva", rekao je za Euractiv Dominic Phinn, rukovodilac transportnog sektora u Climate Groupu. Predlog sugeriše da Brisel više ne vidi stroga pravila i kazne kao ključno sredstvo za postizanje ciljeva. Smatra da svedočimo daljoj eroziji politike EU o nultim emisijama u drumskom saobraćaju. Ipak, auto-industrija i Evropska narodna stranka pozdravile su predlog kao prvi korak.

"Žalimo što su evropske CO2 norme za 2025. godinu ublažene, jer bi to moglo dovesti do kratkoročnog pada prodaje električnih vozila", izjavio je Chris Heron iz organizacije E-Mobility Europe.

Evropa proizvodi manje automobila

Evropska automobilska industrija se znatno promenila u poslednjih pet godina. Prodaja novih automobila i dalje je znatno niža nego pre pandemije. U 2024. godini, u Evropi je registrovano 12,9 miliona automobila, što je tek malo više nego 2023, ali za gotovo petinu manje nego 2019. godine. Još je veći pad zabeležen u proizvodnji - 2024. godine proizvedeno je 17,4 miliona automobila, dok je pre pandemije to bilo 21,3 miliona, a vrhunac je dostignut 2017. godine sa 22,26 miliona proizvedenih vozila.

 

 

Električni automobili i dalje su skuplji, dok su svi automobili znatno poskupeli u poslednje tri godine. Volkswagenov Golf više nije najprodavaniji model - 2024. godine titulu je preuzela Dacia Sandero, što pokazuje da evropski kupci traže pristupačnija vozila.