Fed konačno skinuo nogu sa gasa i povećao kamatnu stopu za 50 bp

Nakon četiri uzastopna podizanja kamatnih stopa od po tri četvrtine procentnih poena, Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država konačno su usporile.

Centralna banka SAD je na sastanku održanom u sredu odlučila da cene zaduživanja podigne za 50 baznih poena, nakon čega se referentna kamatna stopa nalazi u rasponu od 4,25 do 4,5 odsto.

 

 

"Komitet očekuje da će dalja podizanja kamatnih stopa u ciljanom opsegu biti dovoljna da se održi monetarna politika koja vodi ka smanjenju stope inflacije na dva odsto", navodi se u saopštenju.

Sudeći po srednjim vrednostima projekcija kamatnih stopa, centralni bankari očekuju da će se referentna kamatna stopa naći na 5,1 odsto u 2023, a na 4,1 odsto u 2024. godini. Kako se navodi u saopštenju, Fed očekuje da će u 2023. biti zabeležen privredni rast od 0,5 odsto, dok sada, za razliku od novembarskih 3,7 odsto, nezaposlenost na kraju 2023. vide na 4,6 odsto.

Kako se navodi u izjavi, odluka o promeni od pola procentnog poena doneta je jednoglasno.

Gde je kraj

Jedno od glavnih pitanja na koje investitori još uvek nemaju odgovor je kada će doći kraj podizanju kamatnih stopa u SAD, a investitore svakako jednako interesuje i kada bi cene zaduživanja mogle da krenu silaznom putanjom. U poslednjoj anketi Bloomberga, srednja prognoza za maksimalnu kamatnu stopu iznosi 4,9 odsto, što je više nego što se očekivalo pre novembarskog sastanka.

Nakon novembarskog sastanka referentna kamatna stopa našla se na najvišem nivou od 2008. godine, a cene zaduživanja su podizane na šest uzastopnih sednica. Nakon današnjeg sastanka, cene zaduživanja su na nivou poslednji put viđenom 2007. godine.

Stopa inflacije u SAD je i u novembru ostala visoka, ali se, za razliku od evrozone, već pet meseci nalazi na silaznoj putanji. Potrošačke cene su u novembru porasle za 7,1 odsto na godišnjem nivou, što je za dva cela procentna poena manje od rekorda postavljenog u junu. Pored toga, ovakva stopa inflacije je bila i ispod očekivanja većine ekonomista.

Srbija i Fed

Kako su iz Narodne banke Srbije rekli u odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije, odluke Feda ne utiču na finansijsko tržište u Srbiji jednako direktno kao što je to slučaj sa odlukama Evropske centralne banke (ECB), kako zbog činjenice da je Evropska unija najveći trgovinski partner Srbije, tako i zbog činjenice da je zanemarljivo mali broj kredita indeksiran u dolarima u poređenju sa evrima.

Odluke Feda svakako utiču na svetska tržišta, gde Srbija nije izuzetak. U našem slučaju, radi se o kanalu portfolio investicija, dodali su ranije iz NBS. Kada govorimo o ovom kanalu, "veći uticaj imaju odluke Feda, s obzirom na to da investitori sa dolarskog finansijskog područja imaju dominantno nerezidentno učešće u dinarskim hartijama od vrednosti Republike Srbije. Uticaj pooštravanja monetarnih politika navedenih centralnih banaka se pre svega može ogledati kroz nešto veće usmerenje globalnih tokova kapitala ka finansijskoj aktivi SAD i evrozone, uz dezinvestiranje iz aktive zemalja u razvoju", pojasnili su tom prilikom iz srpske centralne monetarne institucije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar