.webp){kind=icon}
U Srbiji je inflacija dvocifrena poslednjih meseci, međugodišnje u avgustu je rast potrošačkih cena dostigao 13,2 odsto, što će dodatno realno umanjiti vrednost penzija u Srbiji.
Poslednja poskupljenja električne energije, naftnih derivata, osnovnih životnih namirnica i poštanskih usluga ukazuju na to da rast potrošačkih cena ne usporava ni sa dolaskom jeseni.
Posebno zabrinjava to što je hrana u poslednjih 12 meseci poskupela za petinu (20,4 odsto u avgustu), a poznato je da su, kada poskupljuju osnovni životni proizvodi, najviše pogođeni građani sa najnižim dohocima.
Opširnije
Inflacija u Srbiji na rekordnih 13,2 odsto
Na ponovno povećanje potrošačkih cena u Srbiji najviše je uticalo poskupljenje energenata koje traje od početka rata u Ukrajini, ali i suša koja vuče cene hrane naviše.
12.09.2022
Hrana u Srbiji za godinu skuplja više od 20 odsto
Potrošačke cene porasle su za 13,2 odsto u avgustu, a hrana je u poslednjih godinu dana poskupela za više od 20 odsto.
12.09.2022
Odluka NBS očekivana, inflacija će nastaviti da raste
Narodna banka Srbije (NBS) kumulativno je od početka godine podigla kamatnu stopu za 250 baznih poena.
08.09.2022
Najavljeni rast penzija sigurno je nešto što najstariji građani Srbije željno iščekuju, ali je i veliko pitanje da li je to povećanje već pojela inflacija, koja će nastaviti da raste. Prema rečima ekonomista, kupovna moć sadašnjih penzionera je već znatno obezvređena i biće dodatno obezvređena do kraja godine.
"U tom smislu umeren rast penzija svakako ima smisla na kratak rok (i pre kraja godine). S druge strane, prema Zakonu o PIO (član 80), svakako se usklađuju sa rastom potrošačkih cena i zarada (prosekom dva indikatora). Tako da, ako rast cena i zarada ostane na ovom nivou, penzionere od januara svakako čeka rast penzija od oko 11-12 odsto", kaže Marko Vladisavljević, istraživač na Institutu ekonomskih nauka.
Prema podacima Ministarstva finansija iz maja ove godine, prosečno isplaćena penzija u maju 2022. niža je za 4,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 30.989 dinara.
Vladisavljević objašnjava da kada poredimo prvu polovinu 2022. i prvu polovinu 2021. godine, inflacija u tom periodu je iznosila 9,7 odsto, dok su u istom periodu penzije porasle nominalno za oko 5,5 odsto. Drugim rečima, penzije u tom periodu su zabeležile realan pad od oko četiri odsto. Dodatno, treba uzeti u obzir da penzioneri imaju generalno niži životni standard i da veći deo svojih prihoda (više nego zaposleni) troše na osnovne potrebe, a poskupljenje hrane u tom periodu bilo je još izraženije - 15,9 odsto.
Dodatno, u Srbiji je veliki broj korisnika Fonda PIO koji primaju mesečne čekove do 25.000 dinara. Kada se pogleda statistika, ona je poražavajuća, jer 45,3 odsto penzionera živi od 25.000 dinara mesečno. Dodatni 195.361 građanin, što je 11,8 odsto udela korisnika fonda PIO, prima od 20.000 do 30.000 dinara.
Penzije se povećavaju linearno, a država još uvek nije, i pored mnogih obećanja i radnih grupa, uvela socijalne karte za one najugroženije.
Kako objašnjava ekonomista Vladisavljević, po zakonu penzije se, uprošćeno, računaju kao proizvod osnovice i ličnog koeficijenta, a taj koeficijent se dobija tako što se poredi zarada koju je zaposleni zarađivao u toku svog životnog veka sa prosečnom zaradom u godinama njegovog životnog veka.
"Zbog toga svako uvećanje osnovice prouzrokuje linearno pomeranje penzija. Progresivnost u rastu bi značila da bi morao da se promeni zakon, tj. obračun koeficijenata, a to svakako nije moguće na kratak rok (pitanje je da li je i opravdano, jer se penzije isplaćuju na osnovu uplaćenih doprinosa, pa ako je neko uplaćivao veće doprinose, trebalo bi da ima i veću penziju; ali generalno, to je pitanje za jednu širu diskusiju)", objašnjava Vladisavljević.
Rizik po budžet i inflaciju
"S druge strane, rast zarada u javnom sektoru u istom periodu je bio nešto viši - u proseku oko osam odsto (nešto veći za sektor administracije oko 9,5 odsto nego za obrazovanje i zdravstvo - oko sedam odsto). Imajući u vidu da zaposleni u javnom sektoru ne predstavljaju ranjivu grupu, rast zarada u javnom sektoru svakako možemo porediti pre sa opštom inflacijom. U tom smislu može se reći je realna zarada u javnom sektoru nešto niža no u 2021. godini. Dalji rast plata u javnom sektoru od januara ima smisla, ali u meri u kojoj održava životni standard zaposlenih na približno istom nivou. Pri tome, svakako je važna ocena rasta zarada (i penzija) na inflaciju i budžet radi održanja fiskalne stabilnosti."
Kao rešenje, predlog ovog ekonomiste je da to može biti pomoć ugroženim kategorijama, tako da se vodi računa da se određenim grupama penzionera da određena pomoć, što bi svakako pomoglo.
On upozorava i da postoje i druge kategorije ugroženih, kao što su primaoci socijalnih naknada (novčana socijalna pomoć i dečji dodatak), koje takođe rastu sa zadrškom, verovatno i one tek od januara.
