Opao broj novih oglasa za posao, zanatlije najtraženije

Iako je stopa nezaposlenosti u Srbiji u poslednjih godinu dana ostala gotovo nepromenjena, opada broj novih oglasa za posao, pokazala je analiza Infostuda. U Srbiji je u drugom kartalu bilo 2,8 miliona zaposlenih, dok se nezaposlenost u poslednjih godinu dana kreće oko 8,5 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Međutim, tokom prvih šest meseci ove godine, broj oglasa za nove poslove opao je za 17 odsto, a poslodavci su obazriviji zbog "globalnih ekonomskih izazova, koji se prelivaju i na srpsko tržište", kaže za Bloomberg Adrija TV Miloš Turinski iz Infostuda. 

 

 

 

Top pet najtraženijih zanimanja u julu bili su magacioneri, radnici na utovaru i istovaru, kuriri, programeri i armirači, pokazuju poslednji dostupni podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS). "Najtraženiji su kadrovi sa srednjom stručnom spremom, dok je IT i dalje visoko pozicioniran, ali daleko lošije nego pre tri godine", dodaje Turinski. 

Razlog što u Srbiji poslednjih godina ne jenjava interesovanje za zanatske poslove je deficit majstora, koji je podigao njihovu cenu. Zarade zanatlija se sve češće porede sa onima u visokotehnološkim industrijama, a dok je prosečna neto plata u julu 2025. iznosila 107.075 dinara (RZS), pojedine zanatlije zarađuju i dvostruko više.

                          

 

Turinski: Juniorima najteže da pronađu posao          "Na tržištu rada su najtraženiji mediori i seniori, mladima je sve teže da pronađu posao zato što pojedine početničke pozicije, naročito ako su u pitanju repetitivni poslovi, sada zamenjuju AI rešenja", kaže Turinski. Kako pojašnjava, pad u ponudi poslova od početka godine povezan je sa globalnim ekonomskim izazovima, koji se prelivaju i na manja tržišta poput Srbije. "Poslodavci su obazriviji, pa će zbog toga radije zaposliti mediora ili seniora", ističe Turinski. Fakultet organizacionih nauka je već godinama jedan od najpopularnijih izbora, a slede IT smerovi na državnim i privatnim fakultetima, kao i medicinske nauke. "Međutim, IT se brzo razvija i pojavljuju se novi poslovi, a mladi koji imaju znanja iz oblasti tehničkih nauka ostaju konkurentni na tržištu rada, uprkos optimizaciji pojedinih poslova", dodaje.  "Kada su u pitanju medicinske nauke, to je tradicionalno popularna profesija, ali mnogi kadrovi koji se školuju u Srbiji odlaze u inostranstvo", kaže Turinski. Prošlogodišnja analiza nevladine organizacije Centar za politike emancipacije ukazala je da Srbiju svake godine napusti oko 600 lekara, ali ne postoje precizni, javno dostupni, zvanični podaci o broju ljudi koji su se školovali za medicinske nauke, pa otišli iz zemlje. Prema istraživanju ICT Hub-a iz 2024, više od trećine kompanija u Srbiji koristi veštačku inteligenciju, a Turinski primećuje da se to odražva na strukturu ponude poslova. "Traži se stručnost, specifična znanja i poznavanje novih tehnologija - posao lakše pronalaze oni koji umeju da koriste AI", primećuje Turinski.

 

 

Deficit majstora – siguran recept za visoku zaradu

Sposobnost da se pruži kvalitetan rad učinila je zanate poput vodoinstalatera, električara i gradjevinskih radnika izuzetno traženim na tržištu rada, a atraktivne zarade u ovoj branši standardom.

"Kvalitetan život nije više rezervisan isključivo za one koji nisu završili fakultet. Danas se od poštenog zanatskog rada može živeti sasvim solidno, a dobri majstori su u prilici ne samo da biraju poslove, već i formiraju cene. Tržište je na njihovoj strani", kaže za Bloomberg Adriju, vodoinstalater, koji svoje usuge nudi na platformi znam-majstora.com.  

Dok je generacijama unazad važilo pravilo "uči da ne bi radio težak posao", danas se karta okrenula. U prilog tome govori i keramičar iz Novog Sada, koji nudi samostalno svoje usluge na platformi nadjimajstora.rs. Kako kaže, najviše je angažovan na velikim stambenim kompleksima.

 

 

"Tačno je da moje kolege i ja zarađujemo više nego mnogi inženjeri. Posla ima stalno, a liste čekanja su duge. Konkretno, u ovom trenutku, ja imam ugovorene poslove do kraja novembra, a u jeku sezone, od aprila do novembra, mesečno može da se zaradi i do 300.000 dinara", pojašnjava on.

Da pojedine zanatlije zarađuju više od inženjera potvrđuju i podaci sa sajta infoplate.rs. Plata gradjevinskog inženjera, kreće se od 83.000 do 195.500 dinara. 

Upravo zbog mogućnosti visokih prihoda i slobode da sam bira klijente, određuje cene i tempo rada, većina zanatlija se odlučuje da posao obavlja samostalno. Poslovanje pod sopstvenim imenom omogućava da nagrade budu direktno proporcionalne veštini i trudu.

 

 

Poslodavci u problemu

Velika potražnja, mali broj kvalifikovanih radnika, selidbe majstora u inostranstvo, zajedno sa malim broj mladih koji se odlučuju za zanatske škole, stvorili su veliki pritisak na domaće poslodavce. Zarade rastu, a u nekim slučajevima dostižu i evropske nivoe.

To je još jedan od razloga zašto je mnogim poslodavcima teško da pronađu i zadrže kvalifikovane majstore.  

U uslužnom i zanatskom sektoru, u prvih šest meseci ove godine, najviše su se tražili zidari, autolimari, mehaničari, vodoinstalateri, frizeri, bravari, stolari, pekari i kozmetičari.

"U pokušaju da obezbede radnike za ove poslove, poslodavci su često nudili natprosečne plate. Tako su zidari u proseku mogli da zarade 185.000 dinara, autolimari 162.000, a mehaničari oko 135.000 dinara. Vodoinstalateri  su mogli da očekuju oko 116.000, a ostale zanatlije - kao što su bravari, moleri, metalostrugari ili pekari između 85.000 i 95.000 dinara”, pokazuje istraživanje sajta Infostud.

 

 

Kako navode, ovi iznosi predstavljaju prosečne plate koje su se mogle videti u oglasima, a ukazuju na to da su poslodavci spremni da ponude bolje uslove kako bi pronašli stručne radnike u ovim oblastima.

To što su zidari najplaćeniji, i ne iznenadjuje mnogo, već samo pokazuje koliko su traženi zbog ogromnog broja građevinskih projekata u zemlji, od stambenih kompleksa, do infrastrukturnih radova. Kako je ranije za Bloomberg Adriju, rekao Nebojša Nešovanović, gradnja u Srbiji tokom prošle godine bila na istorijskim maksimumima.

"Ona je čak prevelika i za trenutnu demografiju Srbije. Gradi se i prodaje tri puta više", rekao je on. 

Depositphotos

Isto istraživanje pokazalo je da su se u prvoj polovini godine u oglasima za poslove, prosečne zarade kretale od oko 70.000 dinara za prodavce i konobare, do preko 100.000 dinara za kuvare i vozače.

"Komercijalistima je najčešće nuđeno prosečno oko 88.000 dinara, prodajnim savetnicima 92.000, a telefonskim operaterima oko 84.000 dinara. Magacioneri i radnici u proizvodnji mogli su u proseku da očekuju nešto više od 74.000 dinara, dok su administrativni radnici mogli da zarade oko 77.000 dinara", navode.

Zanatlije će uskoro imati primanja kao IT-ijevci

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, naveo je da plate kvalifikovanih radnika i zanatlija u zemlji rastu zbog čega će ubrzo dostići nivo primanja u IT industriji.

"Kvalifikovani radnici su u prilici da zarade više od nekih rukovodilaca u njihovim preduzećima. Plate kvalifikovanih radnika i zanatlija su značajno veće, još malo će stići one koji rade u IT sektoru", rekao je Atanacković za Tanjug.