Pad kamata oslobađa likvidnost i donosi rast kreditiranja u 2024.

Tokom 2023. ukupni krediti u Srbiji porasli su za 1,1 odsto, pokazali su podaci Narodne banke Srbije. Kako navode sagovornici Bloomberg Adrije, makroekonomski i geopolitički faktori (kako iz zemlje, tako i iz sveta) dovešće do toga da 2024. godina bude nešto bolja po tom pitanju.

"Sve u svemu, imajući u vidu da se može reći da je globalno gledano ovo izborna godina, što implicira da će standard građana biti u fokusu, očekujem da po pitanju kreditiranja ona bude bolja nego godina za nama i da će optimizam ka potrošnji i investiranju biti na višem nivou", rekao je Miloš Zečević, direktor sektora kontrolinga i računovodstva u Erste banci.

Očekuje da Evropska centralna banka počne da smanjuje kamatne stope i da će se stopa na depozitne olakšice centralne banke evrozone smanjiti za jedan procentni poen, dok bi Narodna banka Srbije mogla da svoju referentnu kamatnu stopu smanji za 1,25 ili 1,5 procentnih poena.

"Sve to će imati direktne implikacije na ukupnu dinamiku kreditiranja, pogotovu imajući u vidu značajne raspoložive viškove likvidnosti bankarskog sektora koji će u okruženju visoke konkurencije i najmanje relaksiranje monetarnih uslova momentalno preneti na klijente", rekao je Zečević u odgovorima na pitanja Bloomberg Adrije poslatim mejlom.

U godini za nama je inflacija u zemlji, ali i kod ključnih trgovinskih partnera, doživela svoj vrhunac. To je primoralo centralne banke da monetarnim zatezanjem i podizanjem kamatnih stopa utiču na usporavanje dinamike kreditiranja privrede i stanovništva, što je uz ostale faktore, tokom prethodne godine, dovelo do niskih stopama međugodišnjeg rasta kreditiranja na nivou blago iznad jednog procenta.

U ovoj godini vidimo postepeno vraćanje inflacije ka zacrtanim okvirima, praćeno normalizacijom tržišnih kamatnih stopa, tako da bi nivo optimizma i sklonosti tržišnih učesnika ka potrošnji i investiranju trebalo da bude na višem nivou nego tokom 2023. godine, kaže Zečević.

"Imajući u vidu da su mikro, mala i srednja preduzeća na krilima povišene inflacije u protekle dve godine generisala stabilne profite koji su u tom segmentu mahom rezultovali neto razduživanjem, u ovu godinu ulazimo sa dovoljno jakim kapacitetima privrednih društava za novi ciklus investiranja. Posebno sam optimističan po pitanju projekata vezanih za obnovljive izvore energije i povećanja energetske efikasnosti poslovanja, ali takođe vidim naznake oporavka i kod standardnih investicionih kredita", predviđa Zečević.

Stambeni krediti priča za sebe

Što se tiče stambenih kredita, to je kategorija za sebe, i tu pored normalizacije kamatnih stopa u evrozoni mnogo toga zavisi i od kretanja cena kvadrata koja je prevashodno doprinela prošlogodišnjem padu stanja kredita, kaže Zečević.

Podsetimo, Narodna banka Srbije je u 2023. ograničila kamatne stope na ove kredite u svrhu zaštite životnog standarda ljudi koji su podigli kredit za prvu nekretninu.

U poslednjem kvartalu je rast kredita stanovništvu iznosio 9,7 odsto, a udeo stambenih kredita je pao za skoro pet procentnih poena u odnosu na poslednji kvartal 2022. godine. Iz NBS kažu da je ovo posledica "povišenih cena nekretnina i troškova zaduživanja".

"Ohrabruje to što tokom četvrtog kvartala prethodne godine vidimo naznake korekcije i usporavanja tražnje na tržištu nekretnina, o kojoj stručnjaci već neko vreme govore, što će svakako olakšati dostupnost nekretnina najširem krugu kreditnih kupaca", kaže Zečević.

Treba imati u vidu da je mera NBS koja propisuje maksimalne kamatne stope i dalje na snazi i da je ona u nekom delu doprinela da tražnja i dalje postoji u iščekivanju pada euribora, zaključuje Zečević.
 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar