Srpski IT osvojio Italijane

EU nas gura ka tome da koristimo električne automobile. Ne možemo da bacimo "lamborghini". Ne treba da se odričemo onoga što imamo, ali moramo da idemo napred i da razvijamo inovacije, rekao je Raphael Cattaneo, podsekretar za međunarodnu saradnju i saradnju sa EU italijanske regije Lombardija na Forumu inovacija Srbija - Italija.

Smatra da se inovacija rađa tamo gde postoji plodno tle. Lombardija, koja ima jaku industriju, obilato primenjuje inovacije budući da se 45 odsto italijanskih patenata koristi upravo tamo. Jedna od najbogatijih regija u Italiji je poznata i po snažnom transferu tehnologije od nauke ka privredi, ali i po rastućem startap ekosistemu sa fokusom na informacione tehnologije.

Zato ne čudi što je Italijane u Srbiji najviše osvojio sektor informaciono-komunikacionih tehnologija. Pet sektora im je kod nas privuklo pažnju.Tu su poljoprivreda, odnosno tehnologija u ovoj oblasti, obnovljivi izvori energije, cirkularna ekonomija i veštačka inteligencija.

Privredna komora Srbije/Antonio Ventresca, Raphael Cattaneo i Jelena Begović

 

"Italija u tim oblastima ima izuzetno važna iskustva, 60 odsto gradskog otpada i 80 odsto specijalnog otpada koristimo kao novu materiju, kao alternativno gorivo za električnu energiju i toplotu", rekao je Cattaneo.

Za njih je važan i sektor koji Srbija razvija, a to je biotehnologija u oblasti zdravstva i farmacije, ističući da je to jedna od stvari na kojoj se treba koncentrisati u saradnji.

"Srbija mora da bude deo Evropske unije, to je važno i za EU i greška je što se proces pristupanja prolongira čak i u ovom kritičnom kontekstu", izjavio je podsekretar za međunarodnu saradnju i saradnju sa EU italijanskog regiona Lombardija, koji je ocenio da upravo zato prisustvo Italije u Srbiji ima veliki značaj, i politički i ekonomski. Cattaneo je naglasio da Zapadni Balkan pripada Evropi i da EU mora da prizna činjenicu da su zemlje ZB po svim istorijskim činjenicama njen deo.

Italija želi da sa Srbijom ojača saradnju sa tehnološkog, inovacionog i političkog stanovišta, bio je precizan.

"Moramo da vidimo odakle i kako prolazi roba, odakle dolazi znanje, a ne samo odakle i kako prolazi vojska. Tamo gde prolazi vojska, nema razmene znanja, nema protoka roba koje moraju da teku i mi to zovemo evropskim integracijama", rekao je Cattaneo.

Prema njegovim rečima, na tom putu već kasnimo.

"Verujemo da će proces ponovo dobiti na snazi, da će već sledećeg juna izveštaj značiti mnogo za proces evrointegracija", rekao je Cattaneo.

Direktor italijanske Agencije za promociju trgovine Antonio Ventresca primetio je da je važno dobro proučiti ''privredno tkivo Srbije, jer je Srbija po tom pitanju veoma raslojena, i nije laka za razumevanje''.

Treba suštinski i trajno biti prisutan ovde u Srbiji, smatra Ventresca. Italija i jeste prisutna i jedan je od najvećih trgovinskih partnera, a robna razmena je prošle godine iznosila 4,6 milijardi evra, dok je u prvih devet meseci ove godine iznosila 3,3 milijarde evra. Mada je izvoz bio manji za 10,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Italijanske kompanije su u Srbiji investirale oko tri milijarde evra.

Privredna komora Srbije/Potpisivanje sporazuma

 

Osim toga, Italija je najveći saradnik Srbije na polju inovacija. Prema rečima Jelene Begović, ministarke nauke i tehnološkog razvoja, to je potvrđeno i velikim brojem projekata u okviru programa "Horizont 2020". "U poslednjih sedam godina imali smo prilike da vidimo na stotine projekata vezanih za inovacije i nauku. Tokom analize podataka iz ovog programa jedna zemlja se istakla kao najveći saradnik Srbije, i to je upravo Italija", rekla je Begović.

Ona je rekla da je cilj Srbije da se pojača transfer tehnologija.

"Imamo mnoštvo sjajnih ideja, koje najčešće završavaju u publikacijama, a treba da razvijemo mehanizme podrške kako od tih inovacija doći do proizvoda na tržištu”, rekla je Begović. Srbija pokušava da napravi novi sistem za podršku inovacijama i važna je saradnja sa zemljama sa kojima već imamo razvijenu naučnu saradnju, a najbolji primer za to je upravo Italija, rekla je Begović.

Budućnost je u preplitanju IT-ja, biotehnologije i prirodnih nauka. Rekla je da država treba da gradi osnovne principe ekosistema još od obrazovanja, kako bi se nove generacije navikle da očekuju velike promene i da se u njima snalaze.

Lombardija je inače jedan od lidera u ekosistemu inovacija i startapa, ne samo u Italiji nego i u svetu, ali i Srbija puno ulaže u naučno-tehnološke parkove. "Postigli smo veliki uspeh jer u njima više nema upražnjenih mesta. Uložili smo 53, a sada ulažemo još 70 miliona evra za proširenje postojećih NTP-ova i izgradnju novog industrijsko-tehnološkog parka", rekla je ona i podsetila da u Srbiji posluje oko 600 startap kompanija. 

Govreći o kampusu BIO4, naglasila je da je ideja da se na jednom mestu okupe svi akteri koji mogu dovesti do razvoja bioekonomije. Ovo je projekat na kome će akademska zajednica, fakulteti i instituti, koji će angažovati oko hiljadu doktora nauka, u saradnji sa privatnim kompanijama poput Pfizera, DSM raditi na projektima biomedicine, biotehnologije, biodiverziteta i bioinformatike. Na primer, Swiss Rockets, sa kojim je potpisan sporazum, radiće na razvoju onkologije i nuklearne medicine.

Ministarka je nedavno objasnila da država ulaže u istraživanje i razvoj jedan odsto BDP-a, međutim, država je tu prisutna sa 0,42 odsto, što nije daleko od mnogih evropskih zemalja. Država dovoljno ulaže, ali je problem ulaganje privrede. Ulaganje privrede u istraživanje i razvoj je jedan na jedan u odnosu na državu i to nije dobra formula. U idelanim slučajevima EU članice odnos je jedan naprema tri i to je nešto na čemu moramo da radimo.

Lombardija ulaže 1,32 odsto svog BDP-a u ovaj sektor, što je čini prvom u Italiji po ulaganju u naučna istraživanja. Ali za razliku od Srbije, novac dolazi iz privatnog sektora. Klaster inovacija u Milanu čini dvanaest univerziteta i visokoškolskih ustanova i osamdeset istraživačkih centara. Većina italijanskih inovativnih startapa posluje upravo u Milanu, a većinu njih finansira rizični ili korporativni kapital.

Predsednik Lombardije Atilio Fontana istakao je da su odnosi Srbije i Lombardije odlični, da postoji memorandum sa Vojvodinom o naučnoistraživačkoj saradnji i da se radi na njegovom obnavljanju. On je prisustvovao potpisivanju sporazuma o saradnji AREA tehnološkog parka u Trstu i četiri naučno-tehnološka parka u Srbiji (Beograd, Niš, Čačak, Novi Sad), Arexpo SpA i Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, kao i Univerziteta Insubria i univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Namera je da se stvori platforma za poslovnu saradnju i akademsku zajednicu u Srbiji i Italiji, i jačanje saradnje Srbije i Italije u oblasti inovacija kroz povezivanje kompanija, inkubatora, akceleratora i startapova. Srbija i Italija mogu da sarađuju na polju agrotehnologije, veštačke inteligencije i njenoj primeni na industrijske procese, zelenoj tranziciji i biotehnologiji.