Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ojačala je za tri odsto u odnosu na septembar prethodne godine, što daje nadu da bi BDP Srbije mogao da dostigne zacrtane prognoze.
U odnosu na prosek prošle godine, ove godine je industrija bolje prošla, i to za 3,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Međugodišnji rast predvodio je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, koji je skočio 3,9 odsto, a sledi prerađivačka industrija sa rastom od tri odsto.
Što se tiče namenskih grupa, skok se vidi kod netrajnih proizvoda za široku potrošnju (10,2 odsto) i energije (1,6 odsto), dok su trajni proizvodi za široku potrošnju pali (za 3,4 odsto) i kapitalni proizvodi (za 1,7 odsto).
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u septembru 2023. godine, u odnosu na septembar 2022. godine, imale su proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja električne energije, i proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, navodi RZS.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za septembar 2023. godine, u odnosu na prosek 2022. godine, pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast od 2,4 odsto, a za prerađivačku industriju rast od 1,8 odsto.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je sinoć da se očekuje rast industrijske proizvodnje od 2,7 do 2,8 odsto i da "industrija vuče napredak".
Industrijska proizvodnja Srbije, prema proceni Ministarstva finansija, nastavlja sa solidnim kretanjima uprkos smanjenoj spoljnoj tražnji i očekuje se da ostvari povećanje od 1,9 odsto u 2023. godini, umesto prvobitno projektovanih 1,1 odsto.
Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za strateške analize Privredne komore Srbije, ocenjuje da će rast, kako prerađivačke, tako i ukupnog sektora industrije, u odnosu na prethodnu godinu svakako doprineti da ukupan realni rast republičkog BDP-a bude u planiranom intervalu između dva i tri odsto.
Realni rast BDP-a u trećem kvartalu iznosio je 3,5 odsto, objavio je danas fleš procenu Rebublički zavod za statistiku, verovatno nošen građevinarstvom i poljoprivredom.
Ostatak Evrope
Dok industrija u Srbiji napreduje nešto bolje nego u 2022. godini, u Nemačkoj industrijska proizvodnja pada četvrti mesec zaredom, što koči i Evropsku uniju. Slaba potražnja iz Kine, manjak radnika, visoke kamatne stope i dugotrajne posledice prošlogodišnje energetske krize naštetili su fabrikama u Nemačkoj, a time i njenu privredu u celini, piše Bloomberg.
Najveća slaba tačka Evrope je i njena najveća ekonomija, Nemačka, koja je u ponedeljak objavila da je proizvodnja smanjena za 0,1 odsto u trećem kvartalu. To je svakako uticalo na BDP evrozone koji je u tom kvartalu zabeležio pad, te je u trećem kvartalu pao za 0,1 odsto, dok su ekonomisti očekivali stagnaciju.
Podaci o BDP-u u evrozoni su u oštroj suprotnosti sa američkim podacima, koji su prošle nedelje pokazali da je postojao snažan ekonomski rast između jula i septembra, dok je inflacija pala.
- U pisanju teksta pomogla Marijana Avakumović.
.webp){kind=icon}