Altiparmakov: Novac iz helikoptera doliva ulje na vatru inflacije

Inflacija u Srbiji u maju je blago opala i iznosila je 14, 8 odsto. Cene rastu, ali usporeno. U međuvremenu, Vlada se odlučila na dodatne mere pomoći od skoro pola milijarde evra. Nove mere odnose se na vanredno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, isplatu po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti, kao i dodatnih 100.000 vaučera za turizam.

Na to je reagovao Fiskalni savet, čiji član Nikola Altiparmakov u razgovoru za Bloomberg Adria TV kaže da mere mogu da se podele na opravdane i one koje nisu.

"Ukupni trošak ovih mera biće  550 miliona evra na godišnjem nivou. U prvoj grupi su neke mere koje su nesporne i koje su opravdane. To je pre svega povećanje plata u prosveti i u delu zdravstva, a mi smo u Fiskalnom savetu godinama upozoravali da se zanemaruje školstvo i zdravstvo. Ono što smo ukazali jeste da je, nažalost, do toga došlo, ne kao rezultat suštinskih dugoročnih planova u okviru fiskalne strategije, već je do toga došlo preko noći. To je nešto što ne bi trebalo da se radi", navodi Altiparmakov.

Kaže da je najproblematičniji deo povećanje penzija.

"Najproblematičniji deo i zapravo najviše sporan jeste to vanserijsko povećanje penzija. To je problematično sa budžetskog aspekta, tako da će povećanje penzija zapravo da zahvati preko dve trećine ovih sredstava iz budžeta koje se najavljuju. Dakle, od ovih 550 miliona evra, preko 350 miliona evra ide na  povećanje penzija", kaže Altiparmakov i dodaje da to nije jedino što je sporno.

Osim što je reč o velikom trošku, još problematičnije je otvoreno kršenje fiskalnog pravila o indeksaciji penzija.

"Mi smo dugi niz godina dogovarali sa MMF-om i sa Evropskom komisijom usvajanje fiskalnih pravila i kad smo konačno uspeli da usvojimo prošle jeseni, to je bilo veoma važno, ne samo za aranžman s MMF-om već je u kontekstu naših aspiracija da dobijemo kreditni rejting. Usvojili smo i jednu, rekli bismo. jako dobru formulu za indeksaciju penzija koja je s jedne strane bila ekonomski održiva, a s druge strane se činilo da je i društveno prihvatljiva. To je ta nadograđena švajcarska formula koja nam je omogućavala da u većini godina penzije prate plate. I mi tada praktično već u prvoj godini imamo kršenje fiskalnog pravila, kršenje te formule, imamo kršenje međugeneracijskog dogovora između mladih i starih. Na štetu mladih, koji će morati da otplaćuju sve ove kredite s kojim ćemo morati da finansiramo ovaj predloženi paket mera", navodi Altiparmakov.

Iako ministar finansija Siniša Mali tvrdi da će mere državu ove godine koštati 23 milijarde dinara i da se sredstva već nalaze u budžetu te da da to neće iziskivati nova zaduženja, Fiskalni savet je drugačijeg stava.

"To što je ministar finansija rekao, to se odnosi na trošak mera do kraja godine. Međutim, mi mislimo da je korektnije reći trošak mera na godišnjem nivou. Ono što pretpostavljam da je ministar finansija mislio jeste da u odnosu na inicijalni budžetski plan gde je bilo planirano veliko zaduženje za oblast energetike koje sada neće biti neophodno zbog pada cena i gasa i struje, onda će to zaduženje moći da se preusmeri na ovaj paket mera", kaže on.

Dodaje da će ove mere, naročito ova linearna davanja za decu i povećanje penzija, najdirektnije doliti ulje na vatru po pitanju inflacije.

"Imaćemo problema dodatnih da obuzdamo inflaciju. Konkretno, ova mera linearne podele sredstava, takozvani izraz bacanje novca iz helikoptera je mera koju koristite kada imate deflaciju, pad cena i želite da ga zaustavite, a nikako kada imate već visoku inflaciju, da je dodatno podgrejavate ovim", smatra Altiparmakov.

O tome da li to znači da će biti prekinut trend usporavanja inflacije i kako bi mogao da reaguje MMF, pogledajte opširnije u videu.