12. maj 2023, 14:00
Inflacija usporila sa 16,2 na 15,1 odsto
Rast cena na mesečnom nivou iznosio je 0,7 odsto
Hrana je na međugodišnjem nivou poskupela u proseku za preko 24 odsto
Bloomberg Mercury
Inflacija u Srbiji konačno je usporila, a trend rasta koji je počeo još u junu 2021. sada je prekinut. Potrošačke cene u aprilu 2023. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 15,1 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2022. godine u proseku povećane za 4,4 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Hrana je na godišnjem nivou poskupela za 24,3 odsto, a mleko, sir i jaja bili su skuplji za 39,6 odsto. Kategorija stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva zabeležila je rast od 21,6 odsto, dok je cena stvarne stambene rente u proseku uvećana za više od jedne četvrtine.
Pad cena je zabeležen samo u tri kategorije od svih koje se prate, i to goriva i maziva za motorna vozila, prevoz putnika avionom, opremu za snimanje zvuka i slike.
Bazna inflacija je iznosila 11,1 odsto.
Dan pre objavljivanja podataka o inflaciji, Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je svoju odluku da cene zaduživanja u Srbiji ne promeni prvi put od početka ciklusa pooštravanja monetarne politike (od aprila 2022). Iz NBS su rekli da su i dalje pri projekciji da će privreda Srbije ove godine rasti za dva do tri odsto, a nove projekcije rasta cena biće poznate nakon objavljivanja sledećeg izveštaja o inflaciji.
Kako su rekli sagovornici Bloomberg Adrije, ne mora da znači da je NBS završila ciklus zatezanja, a sve će zavisiti od sledećih podataka. "Ne bi me iznenadilo da nakon narednih sastanaka ECB vidimo fine korekcije u smeru dodatnog zatezanja", rekao je nakon odluke NBS Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci. On je postupanje NBS ocenio kao "jako dobro" i dodao da "na taj način imamo optimalno balansiranje između privrednog rasta i zauzdavanja inflacije".
Kako je Bloomberg Adria već pisala, ekonomisti su u majskom izdanju časopisa MAT upozorili da je inflacija u Srbiji prvenstveno rezultat rasta cena hrane, a tek onda energenata. Učešće hrane u inflaciji na Zapadnom Balkanu prošle godine bilo je u proseku 42 odsto, a energenata 16 odsto, navodi se u aprilskom izdanju časopisa MAT.
Autori časopisa MAT su u aprilskom izdanju časopisa naveli da u strukturi rasta inflacije dominiraju hrana i bezalkoholna pića, naime 49,3 odsto od ukupnog rasta izazvan je rastom cena ove potrošačke kategorije. Što se tiče hrane, najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena u 2022. godini imao je rast cene mesa od 20,3 odsto, koji je u strukturi rasta ukupne inflacije učestvovao sa 11,5 odsto. Za skoro 10 odsto rasta ukupne inflacije odgovorno je poskupljenje u grupi mleko, sir i jaja, a povrće i hleb su ukupnom poskupljenju doprineli sa po 7,5 odsto.
(-Ažurirano video snimkom i stopom bazne inflacije)