Nekretnina - investicija koja je uvek 'in'

U poslednje četiri godine, od pretpandemijske 2019. do danas, kvadrat stana u Srbiji u proseku je poskupeo za 52 odsto. 

Starim stanovima cena je porasla više nego onima u novogradnji – 62,7 naspram 37 odsto. Kvadrat stana koji je početkom 2019. koštao hiljadu evra, sada je za 526 evra skuplji - odnosno u proseku 1.630 evra u starogradnji, odnosno na 1.370 evra u novogradnji.

Najskuplji stan koji je prodat u prva tri meseca ove godine u Srbiji plaćen je 2,6 miliona evra. U pitanju je nekretnina od 383 kvadrata, što znači da je jedan kvadrat koštao oko 6.800 evra.

Kretanje cena na tržištu nekretnina je pod snažnim uticajem centralizacije na Beograd i Novi Sad, a u manjoj meri Niš i Kragujevac, kaže u razgovoru za emisiju Zoom In Ivan Odrčić, analitičar Bloomberg Adrije.

"Skok cena nekretnina koji vidimo u poslednjih par godina je prvenstveno izazvan jakom potražnjom, i to usled jeftinih kredita, zatim solidnog tržišta rada, rasta zarada i u poslednje vreme usled doseljavanja stranih državljana", rekao je on. 

Takođe dodaje da treba reći da bi već došlo do određene stabilizacije na tržištu nekretnina, što zbog visoke inflacije, rasta kamatnih stopa, nagrizanih realnih dohodaka, ali je zbog već spomenutog priliva stranaca unazad godinu dana trend rasta cena ostao uporan.  

U Srbiji se, kao i u drugim zemljama regiona, dosta investira u nekretnine kako bi se sačuvala vrednost novca, pogotovo u prethodnom periodu koji je bio obeležen jeftinim kreditima, navodi Odrčić.

Da li će doći pada cena?

Biljana Vuković, direktorka prodaje BS Investment Group koja se bavi investicijama u nekretine više od 20 godina, kaže da i pored statističkih podataka da usporava rast cena, na terenu to nije toliko evidentno.

"Velika potražnja je konstatna poslednjih godina. Ona je najviše i uticala na taj veliki skok cena. I drugi faktori su tu - proizvodna cena stanova mnogo je veća sada nego pre nekoliko godina. Dok god imamo takav trend, ne treba očekivati značajniji pad cena", kaže Vuković.

Odrčić ima drugačiji stav.

"Očekujemo korekciju cena nekretnina od oko pet odsto u Adria regionu ove godine, s neznatnim razlikama među samim zemljama. Razlozi za to su slabiji ekonomski rast, rast kamatnih stopa i inflacija. Naša procena je da bi se preduzetnici u sektoru građevinarstva mogli suočiti s još većim nedostatkom radne snage, skupljim finansiranjem projekata i spomenutom korekcijom nekretnina koja bi trebalo da ih više motiviše da se okrenu, recimo, infrastrukturnim projektima", kaže analitičar Bloomberg Adrije. 

U emisiji je gostovala i Ivana Vuletić, sekretarka Udruženja za građevinsku industriju Privredne komore Srbije, koja kaže da najveći faktor koji utiče na cenu kvadrata jeste i - cena sirovina. 

"Prema najnovijim statističkim podacima republičkog statističkog zavoda, npr. pada procenat stambene gradnje u Beogradu, ali se povećava procenat industrijskih objekata, odnosno poslovnih objekata koji se grade, što je takođe značajno jer imamo i tu nedostatak poslovnih i poslovnog prostora", navodi Vuletić.

Koje su to još perspektive tržišta nekretnina? Kako će investitori, a zajedno sa njima i kupci, dobiti olakšice ukoliko su zgrade energetski efikasne? Šta je to što opredeljuje kupce za stan - lokacija i cena ili ipak nešto daleko važnije, pogledajte u videu.