AI i Srbija, zemlja koja najviše zaostaje u tehnologijama budućnosti

Živimo u svetu koji se brzo menja, a istraživanja pokazuju da će u narednom periodu tehnologije doneti promene veće nego što je to bilo potrebno u prethodnih sto godina. Međutim, Network rediness index pokazuje da su tehnologije budućnosti upravo oblast u kojoj Srbija zaostaje. Prema tom indikatoru Srbija je rangirana kao 113. na svetu, u najnovije tehnologije ne investiramo dovoljno i ne usvajamo ih. 

Jovan Milić, specijalni savetnik u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kaže da je važno da nam fokus bude na AI-ju u svim oblastima, i u medicini i u inženjerstvu. Jedna od tehnologija, o kojoj se sa pojavom ChatGPT još više priča, a koja donosi izazove, ali i prilike je svakako veštačka inteligencija. Da bi se razvijali proizvodi i usluge koji su zasnovani na AI, potrebni su podaci. Međutim i tu postoji izazov, a prema indikatoru koji pokazuje objavljivanje i upotrebu otvorenih baza podataka, postoji prostor za unapređenje u Adria regionu. 

Slobodan Marković iz UNDP-a kaže da potencijal leži u podacima koje ima privatni sektor i koji se kombinuju sa državnim podacima i mogu koristiti kako bi se stekla bolja slika o tome šta se dešava u državi, društvu i ekonomiji. Milić dodaje da je važno da imamo centralizovano mesto za sve podatke i da kao ministarstvo i država planiraju da naprave centralno mesto za praćenje svih podataka.

Podaci su potrebni za AI, a za razvoj koji je zasnovan na novim tehnologijama i inovacijama su potrebni ljudi, a Srbija je globalno rangirana tek kao 127. zemlja na svetu kada je u pitanju mogućnost zadržavanja talenata u zemlji. Mape internih migracija koje je UNDP pravio pokazuju da depopulacija nije jednostavan problem.

Kako Marković kaže, neka mesta mnogo bolje stoje kada je u pitanju zadržavanje ljudi - to su gradovi srednje veličine koji su jako bitni jer predstavljaju sponu između manjih mesta i velikih urbanih sredina. "Ako uspemo da usporimo proces iseljavanja upravo iz gradova srednje veličine, onda možemo da napravimo nešto."

Milić je saglasan da je u pitanju višeslojni problem, a na pitanje da li je razvoj regionalne inovacione infrastrukture način za rešavanja ovog problema, odgovara da jeste jedan od načina, jer ne govorimo samo o zgradama, već mestima gde mladi mogu da kreiraju rešenja, razmenjuju i razvijaju ideje za unapređenje svoje lokalne zajednice.