Rejting agencija Fitch donela je odluku da zadrži kreditni rejting Srbije na nivou BB+, kao i stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.
U svom izveštaju, agencija Fitch ističe da je ovakvu odluku donela zahvaljujući kredibilnom okviru ekonomske politike u Srbiji, ističući posebno važnost očuvane stabilnosti deviznog kursa u uslovima povišenih geopolitičkih i ostalih međunarodnih rizika, adekvatnost fiskalne politike i viši nivo ekonomske aktivnosti merene bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika u odnosu na zemlje sa istim kreditnim rejtingom, navodi Narodna banka Srbije (NBS).
Takođe, agencija Fitch naglašava otpornost bankarskog sektora, visok i adekvatan nivo deviznih rezervi, punu pokrivenost tekućeg deficita stranim direktnim investicijama i očuvanu ukupnu stabilnost platnobilansnih kretanja, što je posebno važno u uslovima visokih svetskih cena energenata i ukupnih rizika koji dolaze iz međunarodnog okruženja.
"Tokom 2022. godine izvoz robe i usluga povećan je za preko 30 odsto, uprkos usporavanju eksterne tražnje. Ostvaren je i rekordan nivo stranih direktnih investicija od 4,4 milijardi evra, rast zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, dok je učešće problematičnih kredita svedeno na rekordno nizak nivo od tri odsto. Sve to zajedno potvrđuje da smo kao nosioci ekonomske politike adekvatno odgovorili na višedimenzionalne potrese sa kojima se sve ekonomije suočavaju već pune tri godine", naglašava guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Jorgovanka Tabaković
Bloomberg
Agencija ocenjuje i da je niži nivo bazne od ukupne inflacije za pet procentnih poena na kraju prošle godine rezultat relativno stabilnog kursa dinara prema evru, kao i adekvatne reakcije NBS. Ističu i da su inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede za tri godine unapred usidrena.
"Čini se da će glavna inflacija dostići vrhunac u prvom kvartalu 2023. nakon što je u decembru dostigla 11-godišnji maksimum od 15,1 odsto, a visoka je u odnosu na druge zemlje u istom rangu (srednja vrednost zemalja sa kreditnim rejtingom BB je 7,4 odsto)", navodi se u izveštaju Fitcha.
Ocenjuju i da će doći do popravljanja spoljne pozicije zemlje, kao rezultat manjih potreba za energentima zahvaljujući kreiranim zalihama, kao i zbog očekivano nižih cena energenata u ovoj u odnosu na prošlu godinu.
"Vrlo je važna i činjenica da, u ovako neizvesnim međunarodnim okolnostima, međunarodne institucije na vrlo sličan način kao i mi vide buduća ekonomska kretanja. To se posebno odnosi na inflaciju, koja bi već od drugog tromesečja, a možda i nešto ranije, trebalo da se nađe na silaznoj putanji, a da od druge polovine godine počne ozbiljnije da usporava", navela je Tabaković.
Kada je reč o javnim finansijama, agencija ističe da su rezultati u 2022. bili bolji od plana i procenjuje da će, uprkos povećanim izdacima za energente, u naredne dve godine fiskalni deficit biti smanjen na 1,4 odsto, a javni dug opšte države na 50,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Predviđa i rast BDP-a od 1,8 odsto u 2023. sa 2,3 odsto u 2022.
.webp){kind=icon}
