Srbija je zabranila izvoz metana

Vlada Srbije je u ponedeljak, 17. oktobra, saopštila da je do kraja meseca zabranjen izvoz i iznošenje prirodnog gasa. Obrazloženje za donošenje te odluke bilo je "da se obezbedi sigurno snabdevanje domaćeg tržišta i spreči moguća šteta po privredu i građane".

"Odluka je doneta u cilju sprečavanja pretnje od kritične nestašice prirodnog gasa prouzrokovane poremećajem na globalnom tržištu energenata", navedeno je u vladinom saopštenju.

Naime, ta odluka je zbunila javnost, s obzirom na činjenicu da je Srbija 90 odsto zavisna od ruskog gasa, kao i da preostalih 10 odsto što proizvede koristi za domaće potrebe.

Međutim, iz odgovora Ministarstva rudarstva i energetike dostavljenog Bloomberg Adriji može se zaključiti da je Srbija zapravo zabranila izvoz komprimovanog prirodnog gasa, koji je poznatiji kao metan.

Šta kaže Ministarstvo

Iz Ministarstva rudarstva i energetike za naš medij je potvrđeno da sve količine prirodnog gasa koje se proizvedu u Srbiji se koriste za domaće potrebe. Naveli su i da Srbija iz domaće proizvodnje snabdeva manje od 10 odsto svojih potreba, a na godišnjem nivou ta proizvodnja iznosi oko 300 miliona kubnih metara.

Kada je reč o izvozu gasa i odluci koja je zbunila javnost, Ministarstvo je objasnilo da su pojedine kompanije iz Srbije izvozile manje količine komprimovanog prirodnog gasa u države okruženja, prvenstveno u one koje nemaju razvijenu distributivnu gasovodnu mrežu.

Istakli su i da zabrana nije selektvna i da se odnosi na sve proizvođače i kompanije koje se bave prometom prirodnog gasa.

Šta je komprimovani prirodni gas

Komprimovani prirodni gas ili komprimovani zemni gas je jedan od oblika u koji se, radi lakšeg transporta i čuvanja, pretvara zemni gas. Koriste se oznake KPG ili CNG, a najpoznatiji je pod imenom metan.

Glavni sastojak komprimovanog prirodnog gasa je metan, koji u poređenju sa ostalim derivatima, ima najmanji koeficijent emisije ugljen-dioksida po jedinici oslobođene energije i kao takav doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha.

Upotrebljava se kao energent za proizvodne procese i grejanje u industriji, ali i kao motorno gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

NIS u ponudi ima komprimovani prirodni gas

Na sajtu Naftne industrije Srbije (NIS), među proizvodima koje ta kompanija nudi stoji i komprimovani prirodni gas. Navodi se da se KPG za industrijsku potrošnju proizvodi na NIS-ovom postrojenju na gasnom polju Ostrovo.

"NIS Petrol je prva velika mreža benzinskih stanica u zemlji koja je u svoju ponudu uvrstila i komprimovani prirodni gas i na taj način kompanija se još jednom potvrdila kao lider u inovacijama na tržištu Srbije i regiona", navodi se na sajtu.

Trenutno NIS ovaj gas prodaje na tri pumpe u Srbiji, kako piše na sajtu, ali se ne navodi da li ga i izvozi u zemlje okruženja.

Snabdevanje Turskim tokom teče po planu

Snabdevanje Srbije prirodnim gasom preko gasovoda Turski tok se odvija nesmetano, kao i u prethodnom periodu, rečeno je u Ministarstvu za naš medij. "Sve ugovorene količine se isporučuju prema unapred utvrđenoj dinamici."

Srbija se od prvog januara prošle godine prirodnim gasom iz Rusije snabdeva samo preko Turskog toka i od tada je prestao transport preko Ukrajine i Mađarske.

Da podsetimo, Srbija je ove godine potpisala novi trogodišnji ugovor o isporukama gasa iz Rusije u kome je definisana nabavka po naftnoj formuli. Prema izjavama zvaničnika, Srbija plaća Rusima gas između 350 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara. Trenutna cena gasa na svetskom tržištu je oko 125 evra po megavat-satu, što je oko 1.300 dolara za 1.000 kubnih metara.

Prema tom ugovoru, Srbija na godišnjem nivou ima oko dve milijarde kubnih metara gasa, a količine gasa koje nedostaju nabavljaće na tržištu. Iz Ministarstva za naš medij je rečeno da će, pored nabavke na tržištu, Srbija moći dodatne količine da nabavlja i po dugoročnom ugovoru sa Rusijom.

Kada je reč o skladištenju gasa, iz Ministarstva je potvrđeno da je podzemno skladište u Banatskom Dvoru napunjeno 100 odsto, a da dodatnih 380 miliona kubih metara gasa Srbija ima u skladištima u Mađarskoj.

Srbiji je potreban plan B

Šef odeljenja za gas u Sekretarijatu Energetske zajednice Predrag Grujičić rekao je za Bloomberg Adriju da Srbija mora da bude svesna da rizik prekida snabdevanja gasom postoji.

"Dobro je što je skladište puno, ali samo polovina skladišta u Banatskom Dvoru su srpske zalihe, a druga polovina, koju Gazprom poseduje, isto može da se koristi za njihovo ispunjenje obaveza u slučaju više sile, kao što je bilo prošle godine kad je gas na par dana prestao da teče kroz Bugarsku. I dobro je da je Srbija uskladištila 380 miliona kubnih metara u mađarskim skladištima", rekao je Grujičić.

Ipak, dodaje, imajući u vidu da je bezbednost energetske infrastrukture svuda upitna, Srbija mora što pre da ima plan B ako se nešto desi sa protokom gasa kroz Turski tok.

Grujičić pored toga preporučuje i smanjenje potrošnje gasa uz objašnjenje da ne treba gas koristiti za proizvodnju struje. Dodaje da treba i cenovnom politkom uticati da se potrošnja gasa snizi.