.webp){kind=icon}
Strahovi Evropljana po pitanju obustave ruskog gasa kao da se obistinjuju. Ruski gasni gigant Gazprom proglasio je "višu silu" za najmanje tri evropska kupca gasa zbog smanjenih isporuka u poslednjih mesec dana. Severni tok i dalje je u zastoju zbog remonta.
Iako je turbina koja je bila neophodna za Severni tok na putu za Rusiju, iz Evropske komisije rekli su da ne očekuju da će Rusija ove nedelje ponovo pokrenuti ključni gasovod, što je pokazatelj da se Zapad sprema za najgori scenario. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin danas je nagovestio da će Severni tok proraditi u četvrtak, ali uz određene uslove.
Ovakva situacija utiče i na rast cene ovog energenta koja je trenutno na holandskom TTF čvorištu 162 evra po megavat-satu.
Srbija zavisna od dešavanja na evropskom tlu
Obustava gasa Severnim tokom ne ugrožava isporuku gasa Srbiji, jer naša zemlja ruski gas dobija preko Turskog toka. Iako je Srbija zasad bezbedna, postavlja se pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Evropska unija, ako Rusija odluči da i nakon remonta obustavi gas Severnim tokom, zabranila isporuku gasa drugim zemljama evropskom infrastrukturom. Srbija je u još težoj poziciji, s obzirom na to da nije uvela sankcije Rusiji, a koristi gasovode koji idu kroz teritoriju EU.
To pitanje uputili smo Ministarstvu rudarstva i energetike, koje je odgovorilo da država razmatra sve scenarije, ali konkretan odgovor o kriznom planu za gas nismo dobili.
"Država razmatra sve scenarije kad je reč o snabdevanju prirodnim gasom i reagovaće u skladu sa situacijom", rečeno je za Bloomberg Adriju u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Srbija nije izolovana i vrlo je zavisna od onoga što se dešava na tlu Evrope. S obzirom na to da Srbija 89 odsto gasa dobija iz Rusije, a 11 odsto pokriva domaća proizvodnja, takva odluka EU bi naše građane i privredu mogla da ostavi bez ovog energenta.
Prvi scenario - ukoliko 100 odsto ostanemo bez ruskog gasa
Beograd i Moskva nedavno su ugovorili isporuku ruskog gasa našoj zemlji kapaciteta 2,2 milijarde kubnih metara godišnje, u naredne tri godine, po ceni koja će se obračunavati po naftnoj formuli. To znači da će se cena biti oko 400 dolara za 1.000 kubnih metara.
U Srbiji se na godišnjem nivou troši tri milijarde kubnih metara gasa, što znači da 800 miliona kubnih metara država mora da obezbedi na tržištu.
Kada je reč o skladištenju, Srbija ima samo jedno gasno skladište Banatski Dvor, koje je 51 odsto u vlasništvu Gazproma, a 49 odsto u vlasništvu Srbijagasa. Kapacitet tog skladišta za srpsku stranu je oko 275 miliona kubnih metara. Pored toga, naša zemlja je za predstojeću zimu obezbedila dodatnih 500 miliona kubih metara gasa u Mađarskoj.
Za predstojeću zimu Srbija će uskladištiti oko 775 miliona kubnih metara gasa. Iz mađarskog skladišta Srbija će moći da povlači tri miliona kubnih metara gasa dnevno u oktobru, od novembra do februara po šest miliona, a u martu ponovo tri.
Dnevna potrošnja gasa tokom leta je, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, oko pet miliona kubnih metara, dok je u toku zime, kako je rekao, viša.
"Kako je dnevna potrošnja prirodnog gasa na nivou Srbije viša u toku zime, država će dodatnih šest miliona kubnih metara uvoziti iz skladišta u Mađarskoj", rekao je nedavnoVučić i dodao da je 11 miliona kubnih metara gasa dovoljno da namiri oko 70 odsto dnevnih potreba Srbije tokom zime. Nije objasnio na koji način će Srbija nabaviti ostalih 30 odsto gasa potrebnih za zadovoljenje potreba tokom zime.
Kako je ovo plan sa redovnim snabdevanjem Turskog toka, ukoliko on presuši, oba skladišta neće moći, prema ovim proračunima, da izdrže više od tri meseca.
Srbija je deo evropskog sigurnosnog sistema za snabdevanje, tako da bi to mogla biti prva alternativa Srbije ukoliko Turski tok bude bez gasa duže od ta tri meseca.
"Aktiviranjem mehanizma za sigurnost snabdevanja moći ćemo da računamo na određene količine iz Rumunije i Mađarske. Međutim, problem je popunjenost skladišta u Evropi", rekao je energetski stručnjak Aleksandar Kovačević za Bloomberg Adriju.
Podaci AGSI pokazuju da je trenutna popunjenost evropskih skladišta oko 65 odsto. U poslednjem izveštaju BloombergNEF-a (BNEF), strateškog istraživačkog tima Bloomberga u sektorima transporta, energije, industrije i poljoprivrede, navodi se da ako se ruski tokovi u potpunosti zaustave od 21. jula, evropska skladišta bi krajem septembra dostigla 76 odsto popunjenosti.
To znači da je malo verovatno da će se dostići evropski ciljevi za skladištenje od najmanje 80 odsto. Što je još više zabrinjavajuće, bez priliva ruskog gasa, evropska skladišta bi bila skoro potpuno prazna do kraja marta 2023, navodi se u izveštaju.
Bloomberg
Za Srbiju bi dodatni kapaciteti gasa od susedne Mađarske bili mogući ako se ta zemlja odluči da napravi presedan za nas. Naime, Mađarska je proglasila "vanredno stanje" u oblasti gasa, što podrazumeva zabranu izvoza energenata osim za bilateralne dogovore.
Među njima je i dogovor sa Srbijom. Skladište u Mađarskoj naša zemlja puni gasom kupljenim od dve mađarske gasne kompanije, što je za Bloomberg Adriju potvrđeno u Ministarstvu finansija.
Još jedna mogućnost je kupovina gasa iz Hrvatske, na osnovu pomenutnog mehanizma sigurnosti snabdevanja gasom. S obzirom na to da Hrvatska uvozi znatno više gasa nego što joj je potrebno, prodavaće ga komšijama, rekao je za Bloomberg Adriju energetski analitičar Ivan Brodić.
Obustava gasa Turskim tokom uvela bi i Srbiju u "vanredno gasno stanje". Tada se mogu očekivati: smanjenje industrijske proizvodnje, restrkicije i niže temperature u stanovima.
Drugi scenario – dobijanje 50 odsto kapaciteta
Iz Rusije za Srbiju dnevno stiže šest miliona kubnih metara gasa. Ukoliko bi Turski tok radio upola manjim kapacitetom, naša zemlja bi dnevno dobijala tri miliona kubnih metara gasa.
Uz taj dnevni kapacitet i dodatne kapacitete iz Banatskog Dvora i mađarskog skladišta Srbija bi izdržala četiri meseca, odnosno najteže zimske mesece. Sa ovakvim scenariom Srbija bi imala bolje izglede da prezimi.
Treći scenario – Turski tok radi bez zastoja
Ukoliko Turski tok bude radio bez zastoja i smanjenjem kapaciteta, Srbija bi sa šest miliona kubnih metara na dnevnom nivou koje dobija od Rusije i oko 775 miliona kubnih metara u skladištima imala sigurnu i bezbednu zimu. Bez gašenja proizvodnje, hladnih radijatora i niže temperature u stanovima.
To je za Bloomerg Adriju rečeno i u Ministarstvu finansija:
"Sa dva skladišta gasa u Mađarskoj, gasom koji dobijamo od Rusije i sa našim skladištem gasa u Banatskom Dvoru, koje će biti u potpunosti napunjeno, Srbija će imati dovoljne količine gasa i za domaćinstva i za privredu, kako bismo pregurali predstojeću zimu."
Bloomberg
EU: Slovenija u prvoj, Nemačka u drugoj, Mađarska u trećoj fazi kriznog plana za gas
Evropski zvaničnici su već počeli da pripremaju građane i privredu na moguću obustavu ruskog gasa nakon 21. jula. Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson izjavila je da Evropska unija mora početi da štedi energiju ovog leta da bi izbegla situaciju u kojoj će industrija morati da smanji potrošnju struje sledeće zime.
Komisija, izvršna ruka EU, danas je predstavila plan za koordinisano smanjenje potražnje za gasom kako bi se ublažio uticaj potencijalnog prekida ruskog gasa. Jedan od predloga je smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto.
Slovenija je u danu kada je obustavljen gas Severnim tokom uvela prvu fazu kriznog plana za gas, koja nosi naziv "nivo ranog upozorenja". Nemačka je još krajem juna uvela drugu fazu kriznog plana za gas, pod nazivom "uzbuna". Prvu fazu ta zemlja je proglasila krajem marta, kada je Moskva uvela plaćanje gasa u rubljama kao uslov za isporuke. Mađarska je već u trećoj fazi "vanredno stanje".
Faze kriznog plana za gas i šta podrazumevaju
Akcioni plan u prvoj fazi predviđa proveru količina, obaveštavanje kupaca o mogućim prekidima u snabdevanju i pozivanje industrije da racionalnije koristi gas. Prva faza zove se "rano upozorenje".
U drugoj fazi, snabdevači pozivaju ugovorne kupce koji to mogu da urade da dobrovoljno prekinu snabdevanje gasom. Veliki kupci se pozivaju da smanje potrošnju na minimum. Industrijskim kupcima i proizvođačima električne energije koji imaju ovu opciju preporučuje se prelazak na alternativni izvor energije. Naziv ove faze je "uzbuna".
U trećoj fazi, koja se smatra hitnom i nosi naziv "vanredno stanje", snabdevači raskidaju one ugovore koji se mogu raskinuti, a industriji i proizvođačima električne energije nalaže se da pređu na alternativni izvor energije. Istovremeno je ograničeno snabdevanje gasom.
Kako stoji region po pitanju ruskog gasa
Od svih zemalja u Adria regionu, Hrvatska najbolje stoji po pitanju gasa. Hrvatska će, kako se predviđa, imati dovoljno gasa na svojoj teritoriji iduće zime. Stručnjaci se uglavnom slažu da čak i potpuni prekid ruskog gasa ne bi Hrvatsku doveo u nepremostivu situaciju što se količine tog energenta tiče. Ta zemlja uvozi 2,9 milijardi kubnih metara tečnog gasa preko gasovoda na Krku, to je upravo ono što i na godišnjem nivou potroši. Od Rusije uvozi milijardu kubnih metara gasa. Hrvatska deo proizvodi i sama.
Više pročitajte na linku
Bosna i Hercegovina je 100 odsto zavisna od ruskog gasa koji ide preko Turskog toka i nema skladište gasa. Ukoliko bi gas bio obustavljen Turskim tokom, zima bi za tu zemlju bila veoma teška. Alternative su, kao i za Srbiju, mehanizam solidarnosti EU, i prelazak na struju, TNG, mazut ili lož-ulja.
Više pročitajte na linku
Kada je reč o Sloveniji, i ona je dosta zavisna od ruskog gasa. Uvozi 99,4 odsto gasa, od toga oko 80 odsto čini ruski gas. Nema skladište za gas, tako da će u slučaju najgoreg scenarija za nju najbitnije biti kako će raditi mehanizam EU.
Više pročitajte na linku
Bez ruskog gasa i za Severnu Makedoniju bi zima bila izrazito teška. Ta zemlja zavisi 100 odsto od ruskog gasa i nema skladište. Alternativa je prelazak na mazut, kao i povećana potrošnja struje koju kupuje na berzi, gde se cene kreću više od 400 evra po megavat-satu.
Više pročitajte na linku
