Zašto nemačka ekonomija i dalje posrće

Možda najtačniji utisak o stanju nemačke ekonomije stiče se samo iz iščitavanja naslova nemačke i međunarodne štampe. "Rekordan broj stečajeva", "Kompanije nastavljaju da čekaju na znake oporavka", "Budžet Nemačke bi mogao da pogura njenu ekonomiju više od očekivanog", "Napokon, nemačka ekonomija pokazuje znake života", "Prekretnica za nemačku ekonomiju?", "Šta stoji iza kontinuiranog pada nemačkog udela na izvoznom tržištu"... Previše izveštaja o negativnim pokazateljima i prečesto korišćeno "možda" u analizama o izlasku nemačke ekonomije iz krize govore mnogo toga.

Pandemija virusa korona i potom ruska sveobuhvatna invazija na Ukrajinu doveli su do toga da se najveća evropska privreda suočila sa tektonskim poremećajima, pri čemu se do 2023. godine činila otpornijom na te potrese nego što su mnogi očekivali.

Međutim, već dve i po godine blage recesije samo su deo posledica toga da se Nemačka sa problemima koje dramatično ugrožavaju njenu ekonomiju, od prelaska sa jeftinog ruskog gasa na mnogo skuplji američki i katarski tečni gas, preko rekordne inflacije i manjka kvalifikovane radne snage, do američkog trgovinskog rata i velikih promena u automobilskoj industriji u kojoj nemački giganti ne uspevaju da uhvate duh vremena. Kada se na to dodaju preglomazna birokratija, zapuštena infrastruktura, nedostatak digitalizacije i robotizacije proizvodnje, potom preskupa transformacija na karbonski neutralnu industriju, kao i nove geopolitičke i geoekonomske okolnosti, kombinacija svih tih okolnosti čini savršenu oluju koja sve više ljulja nemačko privredno čudo.

Raste talas stečajeva

Korporativna nesolventnost u Nemačkoj u prvoj polovini 2025. godine dostigla je najviši nivo u poslednjih deset godina, jer se nemačke firme bore sa slabom potražnjom, rastućim operativnim troškovima i aktuelnom neizvesnosti, pokazala je studija agencije za praćenje ekonomije Creditreform, koju su preneli brojni nemački i međunarodni mediji. U prvih šest meseci ove godine, oko 11.900 firmi je u Nemačkoj proglasilo stečaj što je, prema proceni Creditreforma, 9,4 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok nemački Savezni zavod za statistiku procenjuje da ovaj porast iznosi 13,1 odsto.

Na udaru krize našle se i nemačke čeličane; Foto: Bloomberg

Najveći porast broja stečajeva zabeležen je u proizvodnoj industriji i iznosi 17,5 odsto, kao i u trgovini, u kojoj je iznosio 13,8 odsto. Razlozi leže u znatno povećanim troškovima sirovina i energenata, što najviše pogađa nemačku industriju, dok maloprodajni sektor oseća posledice nevoljnosti mnogih potrošača da troše usled tekuće krize i konkurencije na internetu. Ipak, brojčano, najviše stečajeva u Nemačkoj ove godine, gotovo 7.000, proglašeno je u sektoru usluga, kojem pripada i ugostiteljstvo.

"Nemačka i dalje ostaje u dubokoj ekonomskoj i strukturalnoj krizi", rekao je za agenciju Reuters glavni ekonomista Creditreforma Patrik-Ludwig Hantzsch, dodajući da kompanije u Nemačkoj sve više imaju problema jer se njihove finansijske rezerve smanjuju, a krediti se ponekad više ne odobravaju. "Uporno visok nivo stečajeva sve više pokreće lančane reakcije".

Hantzsch je naveo da će u Nemačkoj rizik od stečajeva ostati visok do kraja godine jer se ne očekuje značajan oporavak Nemačke, koja je u recesiji poslednje dve godine.

Gubici uzrokovani nesolventnošću iznosili su procenjenih 33,4 milijarde evra u prvoj polovini 2025. godine, pri čemu su ovim stečajevima ugrožena radna mesta 141.000 zaposlenih. Ekonomski institut u Kelnu procenio je da će ove godine u Nemačkoj ukupno biti oko 25.800 stečajeva, čime se zapravo nastavlja narastanje talasa stečajeva koji proteklih nekoliko godina zapljuskuje najveću evropsku ekonomiju, godišnje rastući za 15 do 23 odsto.

Propadaju i 'stogodišnjaci'

Ono po čemu se stečajevi ovih godina razlikuju u odnosu na ranije godine jeste to da se sada na tim neslavnim listama sve češće pojavljuju imena kompanija koje postoje 100, 125, 150 ili čak 175 godina, kao i kompanije koje je država podržavala kao veoma perspektivne.

Pa tako je prošlog meseca stečaj proglasila i jedan "stogodišnjak" iz industrije čelika u Nemačkoj, kompanija Albert Pielhau GmbH & Co. KG, koja posluje od 1879. godine, a posle početka rata u Ukrajini zapala je u finansijske teškoće zbog naglog skoka cena energenata i dugotrajnog pada prihoda.

Stečaj proglasio i proizvođač letećih taksija Volocopter; Foto: Bloomberg

Nemačka je prošle godine doživela i krizu startapova budući da je, kako je objavio ekonomski dnevnik "Handelsblatt", prošle godine u Nemačkoj u stečaj otišlo više startapova nego ikada ranije. Prema podacima servisa za podatke Startupdetector, ukupno 336 startapova je 2024. godine podnelo zahtev za stečajni postupak, uključujući one koji su ocenjivani kao veoma perspektivni, kao što je dobavljač stanica za punjenje Numbat i proizvođača letećih taksija Volocopter. Taj broj stečajeva je za oko 17 procenata viši nego prethodne godine i čak 85 odsto više nego 2022. godine.

"Prošle godine je zabeležen rekordan broj bankrota startapova", rekao je Arnas Braeutigam, suosnivač analitičkog servisa Startupdetector, dodajući da su startapovi propadali češće od proseka jer nije bilo naknadnog finansiranja, kao i da se pogođeni startapovi suočavaju sa finansijskim problemima zbog stalno visokih kamatnih stopa, ekonomskog pada i nevoljnosti mnogih potrošača i investitora da troše novac.

Očekivanja od nove vlade

Iako nije svaka nesolventnost nužno problem jer stečajevi mogu da budu put do boljeg poslovnog modela, nemački ekonomisti ukazuju da se u slučaju Nemačke mnogo toga očekuje od vladajućih političara da učine kako bi se trendovi promenili.

"Nova savezna vlada mora da preokrene ovaj trend, stimuliše ekonomiju i ponovo učini Nemačku atraktivnom kao poslovnu lokaciju", kaže autor studije Ekonomskog instituta u Kelnu i stručnjak za nesolventnost Klaus-Heiner Roel. "Nekontrolisana birokratija, trošna infrastruktura i nedostatak kvalifikovanih radnika ometaju startapove i dodatno povećavaju nesolventnost. To se mora hitno promeniti."

Kancelar Fridrich Merz uveren da će privredu pokrenuti investicijama u infrastrukturu i naoružavanje; Foto: Bloomberg

Međutim, krize nisu jedini pokretač povećane insolventnosti. Nemačka postaje sve neprivlačnija kao poslovna lokacija pa Ekonomski institut u Kelnu tvrdi da visok nivo regulacije i birokratije u Nemačkoj obeshrabruje investicije i dodatno povećava broj stečajeva. Kako ističu, razlog za to što u Nemačkoj ima manje startapova u poređenju sa drugim zemljama, kao što je SAD, leži u nedostatku kvalifikovanih radnika i strogim propisima za kompanije.

S druge strane, već postojeće nemačke korporacije najviše opterećuje cena gasa i struje, zbog čega giganti, kao što je hemijska korporacija BASF, uveliko sele svoju proizvodnju iz Nemačke, najčešće u Kinu. Osim visokih cena energenata, problemi sa malom potražnjom i skupim troškovima radne snage u Nemačkoj doveli su do toga da velike kompanije, kao što su SAP, Miele, Bayer, kao i industrijski giganti Thissenkrupp i BASF, uveliko otpuštaju na desetine hiljada zaposlenih svaka.

Posebno je pogođena automobilska industrija, pri čemu najveća nemačka automobilska korporacija,Volkswagen grupa - prvi put u 88 godina svog postojanja razmatra da zatvori čak tri fabrike na tlu Nemačke. Malaksalost sa kojom se suočava Volkswagen, kao deo auto-industrije koja je svojevrsna kičma izvozno orijentisane nemačke ekonomije, simptomatična je i za probleme sa kojima se Nemačka suočava kao vodeća industrijska nacija, tvrdi jedan do urednika nedeljnika "Spiegel" Simon Hage.

"Troškovi rada i energije su veći nego drugde u svetu, čak su i evropske industrijske zemlje poput Italije ili Francuske jeftinije", istakao je krajem prošle godine Hage, dodajući da su dosad uglavnom dobavljači nemačke auto-industrije, poput Continentala ili ZF-a, najavljivali otpuštanje radnika i zatvaranje fabrika u Nemačkoj. "Sada kriza punom snagom pogađa Volkswagen, najvećeg industrijskog poslodavca u zemlji. Šefovi kompanija u Volfsburgu su se očigledno probudili. Ali šta je sa političarima u Berlinu?"

Prema oceni Hagea, Nemačkoj kao "automobilskoj naciji je potrebna nova vizija".

Naprosto, Nemačka se nalazi na prekretnici u kojoj traži novi model svog ekonomskog uspeha. Dosad se taj model zasnivao na jeftinoj energiji iz Rusije, narastajućem izvozu u Kinu, jeftinoj proizvodnji dobavljača iz Istočne Evrope i Kine, kao i na američkom nuklearnom kišobranu, koji je omogućavao smanjene troškove za odbranu. U geopolitičkim okolnostima kada su ovi stubovi nemačkog uspeha srušeni ili ozbiljno zaljuljani, mnoge industrijske grane su krenule da otpuštaju, boreći se sa visokim cenama energije, slabim izvozom i tehnološkim promenama.

Strukturni problemi

Iako nemački top menadžeri ističu da je ovde "reč o troškovima, troškovima i troškovima", ekonomski stručnjaci ukazuju na strukturne probleme. Prema studiji o obimu ekonomskog pada Nemačke proteklih godine, koju je uradila Bundesbanka, nemačka privreda je mogla da poraste za 50 odsto više između 2021. i 2024. godine da njene izvozne industrije nisu bile ograničene problemima, poput nedostatka radne snage i birokratije.

Kako je preneo "The Financial Times", simulacija nemačke centralne banke sugeriše da bi se nemački BDP povećao za 2,4 procentna poena više tokom tog perioda da je izvoz pratio korak sa potražnjom na ključnim tržištima, pre svega u mašinskoj, elektro i hemijskoj industriji.

"Gubitak tržišnog udela u nemačkom izvozu znatno je doprineo slabom rastu nemačke ekonomije poslednjih godina", navodi se u studiji gde se ističe da je ekonomski pad Nemačke bio je posebno akutan 2022. godine, kada su kriza cena energenata, uska grla u globalnom lancu snabdevanja i smanjena potražnja iz Kine smanjili rast za 1,3 procentna poena.

Ali strukturni problemi u nemačkoj ekonomiji odigrali su još veću ulogu, a Bundesbanka ukazuje na nedostatak radne snage, sporu produktivnost i rastuća regulatorna opterećenja.

U Nemačkoj najviše stečajeva proglašeno u sektoru usluga, u koje spada i ugostiteljstvo; Foto: Bloomberg

Nasuprot tome, faktori na strani potražnje poput pada interesa za nemačkim automobilima, slabog kineskog rasta ili sankcija Rusiji, igrali su manju ulogu, doprinoseći samo trećini gubitka tržišnog udela od 2017. godine. Godinama su nemački proizvođači obezbeđivali alate i vozila koja su bila osnova industrijske ekspanzije Kine, ali je u međuvremenu Kina izgradila svoje domaće industrije u oblastima gde su nemačke kompanije ranije dominirale.

Prema podacima Bundesbanke, nemačke kompanije sada gube tržišni udeo u odnosu na kineske rivale na nizu izvoznih tržišta. Između 2021. i 2023. godine, gubici nemačkog izvoza skoro su se izjednačili sa gubicima Velike Britanije nakon Bregzita, dok su američke kompanije dobile na tržištu, podstaknute potražnjom za visokotehnološkim proizvodima i izvozom energenata.

Nemačka gubi prednost u spoljnoj trgovini: Nominalni udeo na svetskom tržištu izvoza robe (2011=100); Izvor: Bundesbank, WTO

I dok kancelar Friedrich Merz smatra da će investicijama od hiljadu milijardi evra u infrastrukturu i naoružavanje Nemačke uspeti da pokrene posustalu privredu, predsednik Bundesbanke Joachim Nagel je u nedavnom govoru da kancelarov investicioni program neće biti dovoljan sam po sebi da ponovo pokrene ekonomiju.

"Samo više fiskalnog slobodnog prostora neće rešiti slabost nemačkog rasta", rekao je Nagel. "Uzroci su dublji."

Da bi se preokrenuo ekonomski pad Nemačke, Bundesbanka poziva na paket strukturnih reformi, uključujući bolje podsticaje za podsticanje Nemaca da više rade, jednostavnije migracione procedure, smanjenje birokratije i ciljanu podršku startapovima i inovacijama.

 

 Bloomberg

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar