Neočekivani pad švedskih dugoročnih inflatornih očekivanja mogao bi da ublaži pritisak na centralnu banku ove zemlje da ubrza povećanje kamatnih stopa sledećeg meseca.
Igrači na tržištu novca u nordijskoj zemlji sada vide povećanje cena prema ciljnoj meri Riksbanka, CPIF, na 2,3 odsto za pet godina, u odnosu na 2,5 odsto u julu, prema pomno praćenom istraživanju koje je naručio Riksbank.
Dok se očekuje da će julske brojke o inflaciji koje treba da budu objavljene u petak dati ključni doprinos uoči sastanka o kamatnoj stopi sledećeg meseca, spekuliše se da bi se švedski kreatori politike mogli odlučiti da podignu referentnu stopu za tri četvrtine procentnog poena u septembru. Inflacija je uporno premašivala njihove prognoze ove godine da bi se ubrzala na najviši nivo u tri decenije.
"Ovo bi trebalo barem donekle utešiti Riksbank, ali sutrašnji podaci o inflaciji mogu ih lako vratiti na više sledećeg meseca, ako su iznenađujući naviše kao što se vidi kod naših nordijskih suseda", rekao je analitičar Danske Banke Michael Gran u belešci.
Podaci iz susedne Danske i Norveške u sredu su pokazali da je inflacija tamo dostigla nove maksimume, što takođe ukazuje na produbljivanje pritiska cena u Švedskoj.
Ipak, ekonomista Svenske Handelsbanken Johan Lof rekao je da je istraživanje Prospere "samo istraživanje igrača na tržištu novca", ukazujući na drugačiji skup podataka istraživačkog instituta NIER koji je signalizirao da "domaćinstva i kompanije imaju ogromna očekivanja inflacije". Rast plata postao je veća briga za Riksbanku, dok se tržište rada još ne hladi, dodao je on.
Anketa, sprovedena od 3. do 10. avgusta, takođe je pokazala:
- Očekivani CPIF je 4,6 odsto u prvoj godini, na istom nivou kao u julu.
- Očekivani CPIF je 2,7 odsto u drugoj godini, u odnosu na 3,1 odsto u julu.
- Očekivana ključna referentna stopa je 1,4 odsto za 3 meseca, 2,1 odsto za 12 meseci i 2 odsto za 24 meseca.
- U prethodnom mesecu, igrači na tržištu novca očekivali su stopu od 1,9 odsto za 12 meseci i 2 odsto za 24 meseca.