.webp){kind=icon}
Uprkos nedavnim previranjima i nagađanjima da bi mogla da ostupi od signala poslatih na prethodnom sastanku, Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da ipak ispuni "obećanje" dato u februaru i cene zaduživanja podigne za pola procentnog poena.
Za po 50 baznih poena podignute su kamatne stope na glavne operacije refinansiranja, na marginalne kreditne olakšice i na devizne olakšice, navodi se u saopštenju ECB objavljenom u četvrtak. Ove stope sada iznose redom 3,5 odsto, 3,75 odsto, i tri odsto, dodaje se u saopštenju.
U izjavi se ne nalaze naznake o budućim potezima banke, ali se centralna banka osvrnula na dešavanja u bankarskom sektoru u Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Iz ECB naglašavaju da je bankarski sektor evrozone na stabilnim nogama i da će centralna banka nastaviti da pažljivo prati situaciju u slučaju da treba da obezbedi dodatnu likvidnost.
Opširnije
Inflacija u EU nastavila da usporava – u februaru je bila 11,9 odsto
U četvrtak je objavljena prva procena kretanja potrošačkih cena.
02.03.2023
Nemačka inflacija u februaru zakomplikovala život ECB
Nemačka inflacija je mimo očekivanja u februaru blago ubrzala, na 9,3 naspram 9,2 odsto iz januara.
01.03.2023
Iznenada skočila inflacija u Francuskoj i Španiji
Investitori su prvi put povećali opklade da će vrhunac kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) dostići četiri odsto.
28.02.2023
"Bankarski sektor evrozone je otporan, sa snažnim pozicijama kapitala i likvidnosti. Takođe, ECB ima alate da obezbedi dodatnu likvidnost finansijskom sistemu evrozone", navodi se u saopštenju.
De Guindos oprezan
Potpredsednik ECB Luis de Guindos je ministrima finansija Evropske unije rekao da bi neke evropske banke mogle da budu ranjive u slučaju viših kamatnih stopa.
Bloomberg
Kako navode neimenovani izvori Bloomberga, De Guindos je ministrima rekao da su evropski zajmodavci u boljem položaju od američkih, ali nije mogao da isključi mogućnost da poslovanje pojedinih banaka sa specifičnim biznis modelima bude ugroženo, dodali su izvori koji su zamolili da ne budu imenovani.
SVB i Credit Suisse kvare planove
Iako je na sastanku održanom početkom februara današnje podizanje od 50 baznih poena spominjano kao gotovo izvesna stvar, sumnju je na tržišta doneo kolaps američke banke usmerene ka startapovima, Silicon Valley Bank. Federalne rezerve su odlučile da će svim deponentima biti nadoknađena sredstva položena kod banke, a evropski zvaničnici su tvrdili da će posledice kraha biti ograničene na SAD i da nema razloga za brinu.
Najglasniji je bio predstavnik Grčke u ECB Yannis Stournaras, koji je rekao da njegove kolege i on "ne predviđaju da će biti ikakvog uticaja" ovog događaja na banke u evrozoni.
Tržišta su par dana nakon vesti o krahu banke sa klijentima iz Silicijumske doline potresle i vesti o švajcarskoj banci Credit Suisse, gde je najveći investitor švajcarske banke saopštio da neće davati finansijsku pomoć zbog regulatornih ograničenja.
Zajmodavcu je u pomoć priskočila centralna banka ove države, koja joj je odobrila kredit od 50 milijardi švajcarskih franaka kako bi obezbedila likvidnost.
NBS oprezna
Iz Narodne banke Srbije (NBS) za Bloomberg Adriju su ranije rekli da krah SVB ne može da ima direktan uticaj na bankarski sektor u Srbiji, ali da bi se posledice većeg potresa na američkom tržištu svakako prelile na ostatak sveta, a samim tim i na Srbiju.
Razlog je to što bi kolaps ove banke mogao da natera Federalne rezerve da promene svoj pristup borbi sa inflacijom, a odluke Feda utiču na ostale centralne banke u svetu, što preko kanala kamatnih stopa, što preko portfolio investicija.
"Tržišni učesnici uglavnom smatraju da ovi problemi ne predstavljaju široko rasprostranjen sistemski rizik u bankarskom sektoru SAD, usled specifičnosti poslovnog modela i portfolija SVB, kao i neadekvatnog upravljanja rizicima od strane te banke, te da ne bi trebalo da imaju velike implikacije na najveće banke u SAD", rekli su tom prilikom iz NBS.
Inflacija i dalje uporna
Iako je usporila i još od novembra 2022. nije dvocifrena, inflacija u evrozoni je i dalje četiri puta viša od ciljanog nivoa od dva odsto.
Bloomberg Chartmaker
Anketa koju je Bloomberg sproveo među ekonomistima sredinom februara ukazuje na to da bi rast cena mogao da se na željeni nivo vrati tek u 2025. godini.
Prema preliminarnim procenama za februar, inflacija je u monetarnoj zajednici iznosila 8,5 odsto, a bazna inflacija (koju ekonomisti često posmatraju kao pouzdaniji pokazatelj rasta cena) još uvek ne pokazuje znake usporavanja.
- U pisanju teksta pomogao Alberto Nardelli.
