Decenijama je Njemačka bila predvodnica razvoja automobilske industrije. Sada, čini se, ulazi u odlučujuću godinu u nastojanju da zadrži taj status i u dobu električnih vozila.
Najveća evropska ekonomija je pod rastućim pritiskom modifikacije desetine fabrika iz ere fosilnih goriva sa desetinama hiljada zaposlenih u sklopu trke za čistom tehnologijom sa Kinom i SAD-om. Volkswagen, Mercedes-Benz i BMW u idućim mesecima izbacuju nekoliko novih električnih modela koji će biti ključni za dokazivanje uspeva li Nemačka da smanji zaostatak za Teslom i kineskim proizvođačem BYD koji su trenutno lideri u prodaji električnih automobila. Na stolu se ne nalazi ništa manje nego budućnost Nemačke kao globalne industrijske snage.
Zadatak izgleda nikad komplikovanije. Rat u Ukrajini potpuno je preokrenuo nemačku energetsku politiku. Kina je ostvarila zavidnu prednost u preradi sirovina potrebnih za razvoj električnih automobila. Njeni proizvođači sada se šire po Evropi. Najnovija pretnja dolazi iz SAD-a gde su subvencije proizvođačima iz oblasti čiste tehnologije tako izdašne da bi ta zemlja mogla postati najisplativije mesto na Zemlji za proizvodnju električnih vozila.
Pozivi Nemačkoj i Evropskoj uniji da odgovori na te izazove svakim danom su sve jači, a na Svetskom ekonomskom forumu (WEF) u Davosu je nekoliko evropskih čelnika takođe zatražilo snažnije subvencije kao odgovor Amerikancima.
Zanimljivo je da se kancelar Olaf Scholz nije previše žalio, premda baš njegova zemlja može puno da izgubi. Automobilska industrija u Nemačkoj zapošljava oko 786.000 ljudi i najveća je u smislu investicija, prodaje i izvoza. Svako zaostajanje te grane osetilo bi se u čitavoj privredi.
U razgovoru za Bloomberg Scholz je bio pomirljiv rekavši da podržava ono što predsednik SAD-a Joe Biden pokušava da postigne i da se snažno trudi da izbegne trgovinski rat. To je logično s obzirom na nemačku izvoznu orijentaciju. Međutim, posledice eventualnih pogrešnih koraka mogu biti pogubne kao što je slučaj propasti britanskog Britishvolta, kompanije na koju je tamošnja vlada računala da će postati veliki igrač u proizvodnji baterija za električne automobile.
Olaf Scholz
Berlin se protekle nedelje obvezao da će izdvojiti dodatnih milijardu evra za projekte proizvodnje automobilskih baterija kao deo šireg evropskog paketa podrške, ali je to sitniš u odnosu na ono što nude Amerikanci.
Evropska uzdanica švedski Northvolt razmatra odlaganje plana za veliku fabriku baterija u Nemačkoj i umesto toga možda će se prvo proširiti u Severnoj Americi.
Neemačka ne može potpuno ispasti iz igre. Naime, najveći svetski proizvođač baterija za električne automobile, kineski CATL, započeo je proizvodnju u svojoj prvoj evropskoj fabrici u Erfurtu. Volkswagen gradi takvu fabriku u Salcgiteru gde će godišnje moći da proizvede dovoljnu količinu baterija za oko 500.000 električnih vozila.
Međutim, proizvođači automobila u isto vreme treba uložiti još dosta napora kako bi uverili vozače da prihvate prelaz na električna vozila. Tesla je prošle nedelje bitno snizila cene u SAD-u i Evropi nakon dva kruga takvih sniženja u Kini.
Tri nemačka proizvođača automobila imaju šanse, ali prvo treba da naprave čvrst iskorak u softverskim rešenjima, a onda i da razreše probleme u lancima snabdevanja koji su uticali na pad prodaje.
"Nemačka i Evropa rizikuju da zaostanu u globalnoj trci za čistom tehnologijom. Berlin i Brisel moraju da osiguraju evropsku kompetitivnost što je brže moguće", rekla je Hildegard Müller koja je na čelu nemačkog udruženja automobilske industrije VDA.
.webp){kind=icon}
