Nakon dva uzastopna podizanja referetnih kamatnih stopa od po 75 baznih poena, Evropska centralna banka je usporila tempo zaoštravanja monetarne politike. Glavna monetarna institucija evrozone je cene zaduživanja podigla za 50 baznih poena, navodi se u saopštenju objavljenom u četvrtak.
Prethodnog dana su se i Federalne rezerve odlučile za jednako podizanje referentne kamatne stope, a ista odluka je doneta i na današnjem sastanku Komiteta za monetarnu politiku Banke Engleske (BoE).
Opširnije
Čekaju nas više stope Feda i volatilni dolar
Glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez poručio je da Fed nije iznenadio promenom u dizanju kamatne stope.
15.12.2022
Utisak da se uspostavlja kontrola nad inflacijom, ali potrebna opreznost
Stiče se utisak da se uspostavlja kontrola nad inflacijom i da nakon agresivnog povećanja kamatnih stopa centralne banke idu ka umerenijim nivoima, rekao je Uroš Milosavljević.
14.12.2022
Nakon Feda usporava i BoE, kamatna stopa podignuta za 50 bp
Centralni bankari Ujedinjenog Kraljevstva postupili su u skladu sa najavama sa novembarskog sastanka.
15.12.2022
Fed konačno skinuo nogu sa gasa i povećao kamatnu stopu za 50 bp
Nakon odluke FOMC-a, kamatna stopa se našla u opsegu od 4,25 do 4,5 odsto.
14.12.2022
Slično kao i u saopštenju Feda, ECB u saopštenju navodi da će zbog velike promene projekcije inflacije biti potrebno dalje povećanje stopa.
"Savet guvernera smatra da kamatne stope i dalje moraju dosta da rastu postojanim tempom kako bi restriktivnost dovela na nivo koji može da obezbedi povratak inflacije u cilj od dva odsto", dodaje se.
Za pola procentnog poena podignute su sve tri glavne kamatne stope ECB-a, pa će tako kamatne stope na glavne operacije refinansiranja biti 2,5 odsto, na marginalne kreditne olakšice 2,75 odsto i na devizne olakšice dva odsto, navode iz ECB.
Povećanje kamatnih stopa od 50 baznih poena očekivalo je 48 od 51 ekonomista ispitanih u anketi Bloomberga.
O kvantitativnom zatezanju u februaru
O kvantitativnom zatezanju, odnosno smanjenju portfolija obveznica ECB-a nije bilo previše detalja. Kako je većina analitičara i najavila, više detalja o načinu smanjenja zaliha obveznica biće poznato nakon sastanka u februaru.
"Smanjenje će u proseku iznositi oko 15 milijardi evra mesečno do kraja drugog kvartala 2023, a o periodu posle toga će biti odlučeno kasnije", navodi se u saopštenju. Ovde se ne radi o direktnoj prodaji obveznica već o dospeću na naplatu dužničkih hartija od vrednosti u koje se neće ponovo ulagati.
Inflacija usporava, ali joj se još uvek ne može verovati
Stopa inflacije u evrozoni je prošlog meseca smanjenja prvi put u 18 meseci, ali je i dalje ostala dvocifrena. Novembarski izveštaj o potrošačkim cenama pokazuje da je godišnja inflacija usporila sa 10,6 odsto na 10 odsto. Međutim, i Fed je cene zaduživanja podigao za 50 baznih poena iako se inflacija na silaznoj putanji nalazi već skoro pola godine.
Novembarski pad stope inflacije se u izveštaju ECB-a spominje kao pozitivan događaj, uz napomenu da cene hrane i bazna inflacija ostaju visoke, i da se očekuje da ostanu visoke još neko vreme.
ECB je pre sastanka jasno najavila potez, a čak i neki zvaničnici skloniji zaoštravanju monetarne politike kao što su nemački centralni bankar Joachim Nagel i njegov holandski kolega Klaas Knot nagovestili da će biti spremni na kompromis.
Nakon odluke ECB, evro je smanjio pad vrednosti u odnosu na dolar. Prinos na desetogodišnje akcije Nemačke porastao je za više od 10 baznih poena, a akcije su trgovale sa gubicima.
- U saradnji sa Jana Radnow
.webp){kind=icon}
