Francuska inflacija se ubrzala i dostigla još jedan istorijski maksimum, Time se stvorio veliki pritisak na Evropsku centralnu banku (ECB) da agresivnije podigne kamatne stope nakon snažnog porasta inflacije u Nemačkoj i Španiji.
Potrošačke cene u drugoj po veličini ekonomiji evrozone skočile su u maju 5,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. To je u skladu sa srednjom procenom ekonomista koje je anketirao Bloomberg, pošto su rastući troškovi energije i hrane nastavili da se prebacuju na drugu robu i usluge.
Sa ovonedeljnim podacima iz Nemačke i Španije koji već premašuju očekivanja inflacije, francuski podaci ukazuju na prekoračenje.
U međuvremenu, strah od stagflacije je podstaknut izveštajem iz Pariza koji pokazuje da je francuska privreda u prvom kvartalu pala za 0,2 odsto u odnosu na prethodna tri meseca. To je revizija naniže u odnosu na početne prognoze bez rasta.
Niz ekonomskih statistika dolazi nešto više od nedelju dana pre nego što će se zvaničnici ECB sastati da odluče kada će zaključiti mere iz perioda krize, uključujući kupovinu imovine bez presedana i osam godina negativnih kamatnih stopa.
Oni su spremni da objave kraj neto kupovine obveznica i potvrde planove za povećanje troškova pozajmljivanja u julu, prvi put posle više od decenije. I dok je glavni ekonomista Philip Lane rekao u ponedeljak da je povećanje od četvrtine poena tog meseca i ponovo "referentni tempo" u septembru, neke od njegovih kolega žele da prate Federalne rezerve (Fed) razmatrajući strmiji potez za pola poena.
Najbrža inflacija u istoriji evra takođe stvara poteškoće za vlade – posebno u Francuskoj gde se predsednik Emmanuel Macron suočava sa parlamentarnim izborima sledećeg meseca. On je već izdvojio oko 25 milijardi evra (27 milijardi dolara) za ublažavanje posledica inflacije, ali treba da opredeli oko dve milijarde evra više jer su troškovi struje dodatno porasli.
Te mere su smanjile stopu inflacije u Francuskoj za oko dva odsto, ocenjuje statistička agencija Insee. To, međutim, mo možda nije dovoljno da zaustavi strahove od rasta cena koji utiču na raspoloženje potrošača, koje je već palo ispod najnižih vrednosti još od pandemije i protesta "Žutih prsluka" zbog povećanja životnih troškova.
Poseban izveštaj Inseea od utorka pokazao je da je potrošnja u maju neočekivano smanjena za 0,4 odsto u odnosu na april, pošto su domaćinstva smanjila kupovinu hrane i industrijskih proizvoda. Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg predvideli su povećanje od 0,5 odsto.