Plate u Srbiji porasle su u martu u odnosu na prošlu godinu i u realnim i u nominalnim vrednostima, ali podaci o zaradama otkrivaju mnoge probleme sa kojima se srpska ekonomija trenutno susreće, uključujući inflaciju, tešku situaciju u naftnoj industriji, kao i nesvakidašnju situaciju na tržištu radne snage na kom je sve teže pronaći odgovarajuće kadrove.
Prosečna neto zarada u Srbiji u martu bila je 74.664 dinara, što je nominalni rast od 14,4 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Realno, kada se uzme u obzir inflacija, neto plate su u proteklih godinu dana porasle 4,9 odsto. Prosečna bruto zarada je u istom periodu porasla za 14,3 odsto realno, tj. 4,8 odsto nominalno i dostigla je 102.781 dinar.
Inflacija u Srbiji bila je 9,1 odsto u martu, a Narodna banka Srbije (NBS) očekuje da će tendencija rasta cena trajati do jula, kada bi trebalo da se stabilizuje. Stoga, centralni bankari najavljuju da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine biti 9,2 odsto.
Najveće plate u martu imali su zaposleni u IT industriji, telekomunikacijama i vazdušnom saobraćaju, sektorima koji su godinama pri vrhu liste najbolje plaćenih. Pored toga, najveći rast plata u odnosu na mart prošle godine zabeležen je u telekomunikacijama, IT industriji i proizvodnji pića.
Prema podacima RZS, sektor Informisanje i komunikacije, gde spadaju i IT industrija i telekomunikacija, imao je najveći međugodišnji rast u broju zaposlenih u prvom kvartalu ove godine. Taj sektor ima 8.803 zaposlena više u prva tri meseca ove godine nego u istom periodu 2021. Ekonomisti napominju da visokim platama u određenim industrijama doprinosi širenje industrija, ali i sve manje kvalifikovanih kadrova kao rezultat bele kuge.
Među industrijama sa natprosečnim platama vidljiv je uočljiv pad plata u energetici na mesečnom nivou, što se objašnjava sezonskim kretanjima u računovodstvu koja se poklapaju sa krajem kvartala.
Prosečna zarada porasla je i zbog povećanja plata u javnom sektoru. Prosečna neto zarada u javnom sektoru u martu iznosila je 79.229, što je rast od 9,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Prema opštini prebivališta zaposlenih, Negotin i Sremski Karlovci zabeležili su rast neto plata u martu na godišnjem nivou od oko 20 odsto. Prosečna plata u opštini Negotin bila je 67.515 u martu, dok je u Sremskim Karlovcima iznosila 72.181. Među opštinama sa natprosečnim neto platama, najveći rast, čak 22 odsto međugodišnje, zabeležen je na Starom gradu, te je plata u ovoj centralnoj beogradskoj opštini u proseku iznosila 125.406 u martu.
Jedine industrije koje su zabeležile pad plata na međugodišnjem nivou u martu bile su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata i osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, ne uključujući obavezno zdravstveno osiguranje. Ovim kretanjima delimično je moglo doprineti smanjenje širenja pandemije, koja je prethodnih godina dovela do velikog interesovanja za industrije u vezi sa kvalitetom života. Uprkos poboljšanju pandemijske slike, statistika pokazuje da su sporadična zatvaranja i nesigurnost doveli do toga da delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića, kao i rad u turističkim agencijama, budu na samom dnu po prosečnim neto platama sa zaradama u martu.
.webp){kind=icon}
