27. oktobar 2022, 08:00
Nezaposlenost u evrozoni je pre 13 godina bila za dva pp viša nego danas
BDP je 2008. blago porastao dok je 2009. godine nastupila recesija
Inflacija je u septembru dostigla rekordnih 9,9 odsto
Bloomberg Mercury
Inflacija u evrozoni umalo je izbegla dvocifreni iznos u septembru, a rast cena još ne pokazuje znake usporavanja. Evropska centralna banka će ponovo morati da reaguje, a ekonomisti sada predviđaju da će ECB stopu još jednom morati da podigne za 75 baznih poena.
Ako se ostvari takav scenario, cene zaduživanja u evrozoni popeće se na nivo koji nije viđen još od 2009. godine, kada je ECB reagovala na negativne posledice svetske ekonomske krize.
Kako kažu analitičari, situacija je sada još teža nego pre 13 godina, a ECB čeka još teži zadatak.
Glavni zadaci centralne banke evrozone su, kao i u slučaju ostalih centralnih banaka, stabilnost cena i zaposlenost. U teoriji, ove zadatke bi trebalo ispuniti bez preteranih posledica po privredni rast. Zato ove podatke možemo koristiti za poređenje.
Protekli put kada se referentna kamatna stopa našla na dva odsto, nezaposlenost u evrozoni bila je za dva procentna poena viša nego danas. Krajem 2008. godine je broj nezaposlenih u evrozoni iznosio 8,6 odsto, dok je taj udeo sada manji i iznosi 6,6, odsto. To bi trebalo da znači da je ECB u nešto lakšoj situaciji u odnosu na 2009.
S druge strane, glavno merilo stabilnosti cena, stopa inflacije, nalazi se na rekordnih 9,9 odsto, dok se krajem 2008. pred tadašnju odluku ECB, stopa inflacije smanjila sa 3,2 odsto na 2,1 odsto. Ubrzani rast cena svakako smanjuje manevarski prostor centralne banke.
Ovde se mogu videti sve opasnosti pravljenja istorijskih analogija u pogledu ekonomskih podataka. Iako su dva od tri glavna ekonomska pokazatelja povoljnija, situacija u kojoj se ECB nalazi danas teža je u odnosu na 2009. godinu, barem po sudu analitičara.
Dok je neizvesnost zajednički sadržalac obe krize, ono što dodatno otežava situaciju u kojoj se nalaze centralni bankari jeste broj činilaca od kojih danas zavisi buduće stanje privrede evrozone, navodi stariji ekonomista u kompaniji Generali Investments, Martin Wolburg.
"Dok je najbitniji faktor pre 13 godina bila svetska ekonomska kriza i njene posledice, sada u jednačinu osim finansijskog sektora ulaze i geopolitička neizvesnost, rizik od nestašica energenata i posledice pandemije virusa korona (naročito zatvaranja u Kini)", rekao je Wolburg za Bloomberg Adriju.
"S druge strane, više od deset godina krize je smanjilo prostor za delovanje merama fiskalne politike. Sve u svemu, situacija je ružnija nego u 2009", zaključuje Wolburg.
Sve veće šanse da dođe do recesije i poremećaja na tržištu obveznica u evrozoni glavna je razlika u odnosu na prethodnu krizu.
"Očigledno je da centralni bankari moraju da snize stopu inflacije i inflaciona očekivanja, pa je njihova putanja jasna. S druge strane, za razliku od 2009, visoka stopa inflacije se poklopila sa tendencijama ka recesiji ili sa samom recesijom (npr. u evrozoni)", navodi Wolburg.
Problem je što će centralni bankari morati da nastave da podižu stope uprkos manjem privrednom rastu. "Ovo čini donošenje odluka težim nego što je to bio slučaj pre 13 godina", dodaje ekonomista.
Možda i najveća opasnost preti od poremećaja na tržištu obveznica koje proizlazi iz činjenice da je evrozona skup 19 država sa odvojenim tržištima dužničkih hartija od vrednosti. U slučaju nejednakog prelivanja cena zaduživanja, prinosi na obveznice različitih država će se kretati drugačijim tempom. Koje su posledice toga, već smo mogli da vidimo na slučaju Italije.
Slično kao i ekonomisti koje je anketirao Bloomberg, iz kompanije Generali očekuju da će ECB podići kamatnu stopu za 75 baznih poena.
Odluka o kamatnoj stopi biće objavljena 27. oktobra, nešto pre otvaranja tržišta u Sjedinjenim Američkim Državama.