Zvaničnici Evropske centralne banke (ECB) koji su zagovornici oštrije monetarne politike (hawks, jastrebovi) nameravaju da počnu sa otklanjanjem 5,1 triliona evra (4,9 triliona dolara) imovine te institucije do početka 2023, zadržavajući kamatne stope kao svoje primarno sredstvo monetarne politike, prema neimenovanim izvorima.
Pojavljuje se koncenzus među nekim članovima upravnog saveta da proces smanjenja bilansa treba da teče u pozadini, dok se ECB fokusira na određivanje troškova pozajmljivanja, rekli su izvori, odbijajući da budu identifikovani.
To bi zahtevalo odluku o okviru koji bi se nakon nekog vremena mogao ponovo razmotriti, kažu izvori. Zvaničnici se zalažu za puštanje obveznica na dospeće, a ne za pribegavanje prodaji duga, iako tu opciju ne treba potpuno isključiti. Oni bi takođe mogli da predvide nastavak nekih reinvestiranja kako bi ublažili tempo opuštanja.
Portparol ECB je odbio da komentariše planove za odmotavanje bilansa stanja.
Jastrebovi ECB-a su efektivno diktirali zamah monetarne politike od početka juna, dominaciju nad donošenjem odluka koja sugeriše da bi njihovo mišljenje moglo i dalje da ima uticaj.
Zvaničnici su započeli razgovore o mogućoj strategiji za takozvano kvantitativno pooštravanje prošle nedelje na sastanku na Kipru, rekao je šef centralne banke Luksemburga Gaston Reinesch u blog postu u sredu.
Kako početi da rasterećuje obveznice kupljene tokom nekoliko godina podsticaja je veoma osetljiva stvar za ECB. Njena monetarna politika se borila da ostane fokusirana na to kako bi restriktivnije mere mogle naštetiti održivosti duga Italije.
Udar od prinosa na obveznice te zemlje u junu primorao je zvaničnike da osmisle novi krizni instrument kako bi osigurali nastavak podizanja kamatnih stopa bez narušavanja integriteta regiona evra.
Sopstvena konfrontacija Banke Engleske sa previranjima na finansijskom tržištu poslednjih nedelja slično ilustruje opasnosti kako plan za smanjenje vlasništva u obveznicama može poći po zlu.
Holandski guverner Klaas Knot rekao je u sredu za televiziju Bloomberg kako bi ECB želela da uradi stvari drugačije od britanske centralne banke.
"Oni aktivno moraju da prodaju zbog svog dugotrajnog portfelja", rekao je on. "Kao i u SAD, imamo obveznice tokom punog roka dospeća i mislimo da možemo da uradimo kvantitativno zatezanje tako što ćemo samo ukinuti postojeće obveznice uz manje od potpunog ponovnog ulaganja, što je prirodno lakši proces."
Zvaničnici ECB slažu se da ne bi trebalo da počnu da smanjuju bilans stanja dok ne dostignu nivo stopa za koji se smatra da je neutralan – niti stimulišući niti ograničavajući za ekonomiju. Verovatno bi to mogli da urade već u decembru.
"Očigledno se postavlja pitanje kako ovo što je sada zaustavljeno u pogledu neto kupovine imovine treba preokrenuti: kojim horizontom, kojim tempom", rekla je u sredu predsednica ECB Christine Lagarde. "Ovo je diskusija koju smo započeli i koja će se nastaviti."
Pogodno vreme za početak preseka bilansa biće mart 2023. godine, prema Davidu Powellu iz Bloomberg Economicsa, koji predviđa prosečno smanjenje od 29 milijardi evra mesečno, ili nešto manje od jedan odsto veličine kombinovanog portfelja kvantitativnog ublažavanja i vanredne kupovine obveznica u slučaju pandemije.
"Tim tempom bilo bi potrebno devet do 10 godina da se isprazne sve hartije od vrednosti koje se drže", napisao je on u izveštaju objavljenom u petak. "ECB može sprovesti aktivnu prodaju obveznica kako bi ubrzala smanjenje bilansa stanja. To će zavisiti od tržišnih uslova i izgleda inflacije - očekujemo da će upravni savet postupati oprezno."
.webp){kind=icon}
