.webp){kind=icon}
Skupoceni i dugi sudski sporovi nisu dobra investicija, kompanije mogu mnogo bolje da koriste svoj kapital. Stoga se sporovi sve češće rešavaju medijacijom.
Medijacija je pregovaranje uz pomoć posrednika, osobe od poverenja obe strane. Dora Ljevar, advokat i medijator, kaže da se medijacija sve više koristi i u Hrvatskoj. Kao članica Hrvatske udruge za medijaciju, i sama radi na promociji tog, u zapadnim zemljama sada već primarnog, načina rešavanja sporova.
"Očekujem da će se u budućnosti ono što je već normalno stanje u zapadnim zemljama odraziti i na region. Veštine i znanja koje donosi medijacija u potpunosti podržavaju sve čime se advokati svakodnevno bave. Sve više advokata i pravnika se edukuje u ovom pravcu kako bi klijentima pružili što bolju uslugu jer klijent želi brzo i lako rešenje. Dugotrajni i iscrpljujući sudski postupci, u kojima treća lica odlučuju o tuđim životima i poslovima, neodgovarajući su jer klijent ne može da dobije brzo rešenje na taj način, i upravo tu medijacija ima prednost u odnosu na tradicionalne načine rešavanja sporova", objašnjava Ljevar.
Diskretnije rešavanje sporova
Pošto u medijaciji, iako svaka stranka obično ima advokata koji je savetuje, nema ograničenja niti strogih sudskih formalnosti, do rešenja se dolazi brže i ekonomičnije. Međutim, iako su fleksibilnost, brzina i ekonomičnost postupka velike prednosti, one nisu jedine pozitivne strane medijacije. "Za razliku od sudskih postupaka, medijacija nije javna procedura, a korporacije mogu da rešavaju poslovne sporove iza zatvorenih vrata bez mešanja javnosti i medija, čime se sprečava nanošenje štete ugledu i poslovanju kompanije", ističe advokat.
Navodi i da efikasnost medijacije zadovoljava osnovnu potrebu svakog posla - brzo rešavanje sporova i nastavak poslovanja. "Najvažnije je da se medijacija završi nagodbom kojom su zadovoljne obe strane, nema presude kao u sudskim postupcima, u kojima se često dešava da je nezadovoljna i stranka koja formalno 'pobedi', bilo zbog trajanja postupka ili zbog sadržine odluke suda."
Hrvatska medijatorka je nedavno učestvovala na konferenciji o medijaciji u Beogradu kao predavač. U Srbiji, kaže, postoji veliko interesovanje advokata za sticanje medijatorskih znanja i veština. "Imam utisak da je medijacija popularnija među advokatima u Srbiji nego u Hrvatskoj i da postoji veći interes za sticanje znanja iz oblasti medijacije i veći interes za komercijalno posredovanje kao posao", kaže Ljevar.
Da interesovanje stručne javnosti za medijaciju u Srbiji konstantno raste, potvrđuje i licencirani medijator za rešavanje sporova Gorazd Đurović, koji ističe da tome značajno doprinose seminari i konferencije o toj temi, poput onog nedavno održanog u Beogradu. "Mladi akademski građani shvataju da sudnica nije jedino mesto gde se sukobi mogu rešavati. Ostatak javnosti još uvek nije dovoljno zainteresovan za medijaciju jer nedostaje podsticaja koji bi bio dovoljno jak da se koristi ovaj mehanizam. U zakonodavstvu je učinjeno mnogo, ali je potrebno raditi na novim zakonskim rešenjima kako bi broj sprovedenih postupaka medijacije dostigao željeni nivo."
Proces razvoja medijacije u ovim oblastima otežala je pandemija virusa korona, tvrdi Đurović i navodi da je prema poslednjim zvaničnim podacima u Srbiji na kraju 2019. godine registrovano 1.349 medijatora. Ovaj broj je, navodi, do sada sigurno povećan s obzirom na to da, kako kaže, Ministarstvo pravde Srbije uspešno vodi politiku obuke i licenciranja novih medijatora. Dozvola za posredovanje se izdaje na tri godine, nakon čega se mora obnoviti.
Međutim, velika potražnja stvara i visoku ponudu, što nije nužno pozitivno. Osnovna obuka za medijatore u Srbiji traje pet dana i propisana je pravilnikom Ministarstva pravde. Iako je tema u skladu sa međunarodnim standardima, pravilnik predviđa samo 25 časova obuke, dok je međunarodni standard minimalno 40 časova. Takođe, predavači mogu biti svi koji završe obuku, čak i ako nemaju nijedan dan iskustva u medijaciji, objašnjava za Bloomberg Adriju advokat Blažo Nedić.
"To je dovelo do formiranja velikog broja organizacija koje se bave obukom medijatora, ali i veoma lošeg kvaliteta sprovedene obuke, a samim tim i samih medijatora. Stoga ne čudi veliki broj korisnika, pre svega iz poslovnog sektora, još uvek nemaju dovoljno poverenja u medijaciju i medijatore koji su obučeni u Srbiji", objašnjava Nedić, koji je, između ostalog, regionalni posrednik Svetske banke i član globalnog panela za medijaciju UN.
Ipak je, dodaje, poslednjih godina primetan napredak u primeni medijacije u poslovnim krugovima, a tome su, kako tvrdi Nedić, doprinele i zakonske promene. Usvajanjem zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu povećano je interesovanje kompanija za posredovanje u sporovima na radnom mestu. Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju je promovisao rešavanje složenih dužničko-poverilačkih odnosa putem medijacije. Zakon o stečaju omogućio je primenu posredovanja u stečajnom postupku, dok je nedavnim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti potrošača uspostavljen sistem posredovanja između trgovaca i korisnika njihovih usluga. Pored toga, medijacija je prisutna i u sporovima za naknadu štete, kao i u svakodnevnom poslovanju između privrednih subjekata.
Da li postoje oblasti koje nisu pogodne za posredovanje, pitamo.
"Generalno gledano, gotovo sve oblasti u poslovnoj sferi su pogodne za posredovanje, iako je uvek potrebno proceniti da li konkretan sukob treba rešiti na ovaj način. Primeri 'neposredničkih' sporova su situacije koja je isključiva nadležnost suda ili drugog organa, slučajevi koji su poželjni za javnost, sporovi sa elementima prevare, situacije kada postoji očigledan nesrazmer moći između suprotstavljenih strana, kao i predmeti koji se vode u javnom interesu", objasnio je Nedić, potpredsednik Saveta za posredovanje Međunarodne asocijacije advokatskih komora (IBA).
Uloga posrednika je ključna u postizanju sporazuma. Njegove veštine komunikacije i pregovaranja moraju biti na visini zadatka. Medijator je, po pravilu, profesionalac koji raznim tehnikama sa suprotstavljenim stranama dolazi do "out-of-the-box" rešenja koje ne bi bilo moguće postići ni na sudu ni u nekom drugom sličnom postupku, objašnjava Ljevar i odmah daje primer uspešno rešenog međunarodnog spora o kom je bilo reči na konferenciji.
Naime, u sporu su se našli proizvođač žita i kupac žita. Kupac žita je imao problema u svojoj zemlji zbog korona krize i ratnog stanja, a proizvođaču žitarica je ostao dužan veliki novac. Stoga je proizvođač prestao da ga snabdeva žitom.
"Problem su rešili nagodbom koja je bila potpuno neočekivana. Kupac žitarica je preko posrednika otkrio proizvođaču žita da se bavi i proizvodnjom testenina. S obzirom na to da se ova testenina veoma dobro prodaje u Italiji, dogovorili su se da će kupac žita polovinu dobiti od prodaje te testenine direktno isplaćivati na ime duga prema proizvođaču žita ako on nastavi da isporučuje žito. Obe strane su nagodbom zadovoljile svoje interese i ostvarile nastavak obostrano uspešnog poslovanja i saradnju", rekla je Ljevar, ističući da je poenta medijacije da stranke nađu rešenje "pod sopstvenim uslovima" koji često iznenade čak i posrednika.
Stanje hrvatskog pravosuđa se često komentariše u javnosti, na primer, tromost pravnog aparata jedan je od razloga što Hrvatsku čini manje privlačnom stranim investitorima. Sudeći prema statistici na službenim stranicama sudova Hrvatske, ne možemo govoriti o bitnim promenama u tom sistemu.
Broj nerešenih predmeta raste, prošle godine ih je bilo više od 456.000, dok ih je 2020. bilo 400.000. Ipak, treba biti fer i istaći da je u istom periodu povećan i broj rešenih predmeta – prošle godine je stavljena tačka na 540.514 predmeta, što je za 64.068 više nego 2020. godine. Međutim, činjenica da se u proteklih pet godina broj sudija u Hrvatskoj smanjio za više od stotinu ne uliva nadu da će doći do većeg ubrzanja u rešavanju sporova.
Oni koji su na okončanje svoje tužbe u prošloj godini čekali više od deset godina bili su 1,86 odsto od ukupnog broja nerešenih predmeta, što je napredak u odnosu na 2017, kada je taj udeo iznosio 2,87 odsto.
S druge strane, situacija je potpuno obrnuta u privrednim sudovima. Udeo nerešenih predmeta starijih od deset godina raste u poslednjih pet godina. Dok je 2017. godine udeo starih predmeta u nerešenim iznosio 1,33 odsto, prošle godine je povećan na 2,35 odsto.
Ipak, broj tužbi u korporativnom svetu opada prethodnih godina, a da li je vansudsko posredovanje uticalo na to, teško je reći jer se o tome ne vodi evidencija. Dok su privredni sudovi 2017. počeli sa 52.731 predmetom "na lageru", prošlu su počeli sa dvostruko više predmeta, njih 24.242. Tokom 2021. godine primili su još 29.474 nova slučaja.
U skladu sa ovim "padom interesovanja za tužbe", broj nerešenih predmeta u privrednim sudovima prošle godine je takođe bio skoro upola manji od 2017. godine, tačnije, na stolu privrednih sudija u novogodišnjoj noći ostalo je 22.525 spisa.
"Medijacija je samo jedan od načina rešavanja sporova, ali usuđujem se da kažem da je to najefikasniji način", kaže Ljevar, koja smatra da bi medijacija mogla da postane primarni način rešavanja sporova. To, naravno, ne znači da bi drugi načini rešavanja sporova i sudskih postupaka nestali jer jedno ne isključuje drugo, objasnila je ona.
Sve složeniji društveni procesi stvaraju brojne mogućnosti za sukobe, koje treba rešavati mirnim putem, zaobilazeći već dovoljno opterećene sudove, a kapacitet medijatora se mora maksimalno iskoristiti, navodi Đurović.
Dok Nedić ističe da se medijacijom i najsloženiji sporovi mogu rešiti za dva do tri meseca, a ponekad i za samo jedan, dobro pripremljenim medijacijskim sastankom. Finansijska ušteda, kao i ušteda vremena i energije, omogućavaju kompanijama da se fokusiraju na nove poslovne poduhvate i projekte, umesto na mukotrpne i često pogubne sudske sporove, a najveća prednost ovakvog rešavanja sporova je, kaže, uspostavljanje i popravljanje narušenih odnosa. "Za svaki posao dobijeni sudski spor zapravo znači konačan raskid saradnje sa verovatno dugogodišnjim poslovnim partnerom. Posredovanje omogućava kompanijama da pronađu rešenje koje je u interesu svih i samim tim 'win-win' je najčešći zajednički epitet koji ide uz dogovor postignut u posredovanju" , zaključuje Nedić.
Out-of-the-box rešenja
Situacija u hrvatskom pravosuđu
