Kad se svakodnevno priča o ekonomiji i biznisu, uobičajeni narativ najveći deo vremena vrti se ili oko propulzivnog rasta, inflacije, bujajuće trgovine i dobre zarade ili oko povremenih krahova i recesija, njihovih uzroka, smanjenja trgovine i gubitaka. Radi se o prirodnoj posledici pogleda na ekonomiju kao pojavu koja oscilira između dobrih i loših vremena, uspona i padova.
Kad ima puno posla, kad ekonomija cveta, ljudi se lako zapošljavaju, poslodavci nude dobre plate kako bi ih privukli, a ti zaposleni izrađuju proizvode i pružaju usluge koji se na tržištu prodaju i nude potrošačima – istim tim radnicima koji na taj način troše svoje zarađeno bogatstvo. To je nekako očekivano: da bi se ostvario privredni rast, više ljudi mora više da radi. Kako bi se naterali na to, moraju da budu više plaćeni. A ako nisu više plaćeni, onda se konačni proizvod koji proizvode mora prodavati i skuplje. Cene rastu i nastaje inflacija.
Idilu prekidaju povremene recesije koje priču okreću naglavačke: manje se troši, manje se zarađuje, manje se radi, proizvodnja se smanjuje, a ministri, premijeri i guverneri s kiselim smeškom obećavaju bolje dane i kunu se da nisu oni krivi za krah. Cene padaju ili stagniraju.
Opširnije
Guverner NBS pogodila da će inflacija u julu pasti na 12,5 odsto
Potrošačke cene u julu 2023, u poređenju sa istim mesecom 2022, povećane su za 12,5 odsto, ali su prvi put posle dužeg vremena pale na mesečnom nivou
11.08.2023
Sve izvesnije da Kini preti scenario deflatorne spirale
U nedelji za nama, tržišta su bila fokusirana na kinesku privredu.
11.08.2023
'NBS blizu finalne destinacije'
BBA analitički tim ne isključuje mogućnost da će NBS opet povećati kamatnu stopu, ali to povećanje ne bi bilo drastično.
10.08.2023
Ekonomisti, kao neutralni promatrači tog ciklusa, toliko su se navikli na to da iza sunca dolazi kiša i iza kiše sunce da dugo nisu mislili da je neko drugo stanje moguće. Međutim, kao što realnost svako malo otrežnjujuće zakuca na vrata teoretskih ekonomskih rasprava tako se ispostavilo da postoji i nešto treće.
Pokazalo se da su u ekonomiji, kao i u prirodi uostalom, mogući i kiša i sunce istovremeno. I dok to u prirodi rezultira predivnim kratkotrajnim spektrom boja na nebu kojem se svi dive, u ekonomiji to rezultira dugotrajnim razdobljem bez ekonomskog rasta, uz rast cena, od čega svi paniče, strahuju i čupaju sebi kosu. Stagflacijom.
Šta je stagflacija?
Stagflacija je stanje ekonomije u kom je privredni rast spor ili nepostojeći, ali ga prate visoka nezaposlenost i inflacija. Sam pojam nastao je spajanjem reči stagnacija i inflacija. Sama pojava imenovana je tek sredinom 60-ih godina prošlog veka jer ekonomisti dugo nisu verovali da je moguća.
Kako dolazi do stagflacije?
Postoji više teorija. Jedni ekonomisti tvrde da do nje dolazi kad naglo porastu cene energije ili hrane. Drugi tvrde da je uzrokuje brz i snažan rast novčane mase. Treći pak krive visoke poreze, preveliku regulativu i državu-maćehu koja ljudima omogućava preživljavanje bez da rade.
Kao što je to uobičajeno u ekonomiji, ako upitate četiri ekonomista, dobijete šest mišljenja. Ipak, svi se oni, začudo, slažu da stagflacija postoji.
Zašto je stagflacija loša?
Vraćamo se na činjenicu da ekonomisti dugo nisu verovali da je stagflacija moguća. Kao što smo objasnili na početku, ekspanzija i kontrakcija ekonomije dolaze uglavnom u skladu sa samorazumljivim kretanjima koja ih prate. Ekonomski rast prate rast BDP-a, cijena i zaposlenosti. Pad je suprotan.
Stagflaciju pak karakterizuju kontradiktorni pokazatelji. Rast cena i pad zaposlenosti. Kreatorima ekonomskih politika ta neravnoteža stvara veliki problem jer ako stvar pokušaju da poprave klasičnim pristupom na jednoj strani, onda je pogoršaju na drugoj.
Očekuje li se stagflacija?
Ne, ali nikad ne reci nikad. Detaljnije objašnjenje prepustićemo Ivanu Odrčiću, rukovodiocu analiza makroekonomije i tržišta kapitala u Bloomberg Adriji:
"Iako mnogi spominju duhove stagflacije 1970-ih godina, trenutno se ekonomski trendovi u razvijenom svetu ne mogu klasifikovati kao doba nove stagflacijske ere. Iako sam pojam nije jednoznačan, otprilike bismo ga mogli definisati kao (dekadno) razdoblje niskog/stagnirajućeg privrednog rasta uz istovremeno povećane inflatorne pritiske. Trenutna situacija (još uvek) ne ukazuje na sličnosti sa 70-im godinama 20. veka (rast je zadržan, a inflacija je u trendu slabljenja), osim u jednom području – energiji. Danas, jednako kao i tada, živimo u razdoblju srednjoročno-do-dugoročno povećanih energetskih troškova, što zbog nedavno promenjivih geopolitičkih odnosa, što zbog zelene agende razvijenog svita, putem kojih troškovi energije rastu brže nego inače, kako bi se što je pre moguće razvijene privrede dekarbonizovale i time smanjile svoj (negativni) uticaj na okolinu."
"Kad govorimo o stagflaciji 1970-ih, glavni je fokus tada bio cena sirove nafte (zbog svog devastirajućeg uticaja, putem kog je većinu zapadnih zemalja gurnula u recesiju), danas ta roba nema toliki značaj jer su amortizacijski mehanizmi mnogo jači, a pomaže i to što je dobar deo najjačih zapadnih privreda značajno pojačao proizvodnju nafte, prvenstveno iz škriljevca. Tadašnja odluka OPEC-a o isključivanju zapadnih kompanija iz regulacije cene nafte dovela je do toga da je u vrlo kratkom roku cena goriva za potrošače primarno u zapadnom svetu porasla nekoliko puta. To je dovelo do snažnog pada lične potrošnje, nezaposlenosti, galopirajuće inflacije i opšte volatilnosti na svim tržištima. Ti su se problemi, konkretnije u Sjedinjenim Američkim Državama stabilizovali tek masovnom deregulacijom koju je 1980-ih uveo Ronald Reagan."
Koje su zemlje imale stagflaciju?
Odrčić je spomenuo najpoznatiji primer SAD-a 1970-ih i početka 1980-ih. Neki ekonomisti spominju i japanske "izgubljene decenije". Primarno se misli na 90-e godine prošlog veka, ali ponekad se u to uključuju i dve decenije nakon toga.
Japan je od 1991. do 2003. beležio prosečan rast od oko 1,1 odsto, što je bilo dosta ispod proseka industrijalizovanih nacija. BDP je u razdoblju od 1995. do 2007. nominalno smanjen s 5,55 na 4,58 biliona dolara, realni dohoci pali su pet odsto, a cene su stagnirale. Kako smo napomenuli, stagflacija nije jednoznačna, ali je karakterizuju neortodoksne promene glavnih ekonomskih agregata.
Zašto se političari teško nose sa stagflacijom?
Efikasna metoda za borbu sa stagflacijom, kad do nje dođe, zasad ne postoji. Među ekonomistima postoji konsenzus da bi trebalo povećati produktivnost kako bi došlo do jačeg privrednog rasta, ali bez stvaranja dodatne inflacije. Tada bi se monetarnom politikom moglo uticati na inflaciju.
Jednostavnije, prvi korak trebalo bi da bude naterati radnike da više proizvode, ali podsticaj ne bi trebalo da dođe iz viših plata. Ali logično, to nije baš lako, pa se zasad ekonomisti i političari fokusiraju na to da preduzmu sve da do stagflacije ne dođe.
Kako se pripremiti za stagflaciju?
Nema nekog jedinstvenog recepta. Problem sa stagflacijom je što nije odmah jasno vidljiva niti ima jasnih naznaka da će do nje doći, ali je dugotrajna. Dugoročno planiranje finansija jedan je od načina na koji se može zaštititi od stagflacije, ali dugoročno planiranje finansija zdrav je način za uopšteno upravljanje novcem u životu.
S druge strane, samo su retki koji to praktikuju.
Međutim, dobra strana je to da ako se koristi elementarna logika i ne živi iznad vlastitih mogućnosti, stagflacija obično nema znatnog uticaja na svakodnevan život.
Koliko stagflacija traje?
Dugo. Dosadašnji primeri bili su deceniju i više. Zato je i problematična. Ekspanzije i recesije dođu i prođu. Stagflacija ostaje.
Šta s novcem tokom stagflacije?
Preporuka je da se ne paniči i ne prodaje lični portfelj te da se investira u zlato, umetnička dela ili neke druge neuobičajene vrste imovine. Stagflacija nije dovoljno dobar razlog da se u potpunosti napuštaju zdrave investicione strategije i planiranja. No ako je nečiji portfelj "agresivniji" ili nije diverzifikovan, dobar potez bilo bi smanjivanje rizika.
Stagflacija takođe može biti dobar razlog za odlaganje većih kupovina. Posebno ako na lokalnom tržištu rastu cene. No normalna redovna potrošnja može se nastaviti mirne duše, kao i uobičajene navike štednje i/ili investiranja.
Može li se zaraditi u stagflaciji?
Može, ali samo ako imate sreće. Odabir investicione strategije koja bi donosila nešto sigurniju zaradu veoma je težak zadatak. Neka istraživanja pokazuju da je istorijski tzv. defanzivna imovina poput zlata pokazivala bolje rezultate od ostalih tradicionalnih investitorskih klasa. Akcije su bile najgori izbor, a obveznice kakav-takav.
Neki bi preporučili i investicione strategije u kojima se zarađuje na padu vrednosti akcija, što bi možda bilo logično, ali opet ne postoji sektor koji bi u tom smislu mogao biti manje rizična investicija od drugih. Konkretnije, možda bi se moglo i zaraditi korišćenjem tih strategija, ali šanse u tome gotovo su jednake kao i u razdobljima ekspanzije.
U šta ulagati tokom stagflacije?
Nema tačnog odgovora. Stagflaciji nedostaje jasan smer koji ekonomije imaju u ekspanziji ili recesiji. Rizik je time veći jer stagflaciju mogu karakterisati i neodrživi porasti cena nekih vrsta imovine, poput nafte ili nekretnina.
Neki preporučuju odlaganje od kupovine nekretnina zbog straha od mogućeg neodrživog rasta cena, dok drugi smatraju da zbog niske korelacije cena nekretnina s cenama akcija nekretnine ipak mogu biti dovoljno dobra investicija.
Zlato se spominje kao odabir koji neće doneti zaradu, ali može poslužiti za čuvanje vrednosti novca.
Koje akcije kupovati u stagflaciji?
Jedino što bi možda moglo imati nekakvog uspeha je pozajmljivanje akcija i njihova prodaja pa naknadna kupovina nakon pada jene (tzv. šortovanje, engl. short selling). Međutim, to je uvek riskantna strategija i ne preporučuje se nikome osim onima koji mogu bez problema podneti gubitak investiranog iznosa.
Dobar odabir mogle bi biti podcenjene akcije, one čija je cena tokom stagflacije neopravdano niska i koje bi mogle brzo da se oporave kad se ekonomija vrati u ekspanziju. Ali u tome je opet potrebno paziti da se ne odaberu akcije koje su samo prividno potcenjene.
Kako se stagflacija odražava na nekretnine?
Stagflacija može sporadično biti dobra prilika za kupovinu nekretnina. Ako na tržištu ne postoji previše potražnje jer je većina potrošača okrenuta svakodnevnim potrebama, onda se može naći dobrih prilika.
Međutim, treba imati u vidu da dugotrajnost stagflacije može uticati na mogućnost otplate kredita, kao i na manji potencijal zarade od eventualne rente, dok je trošak održavanja nekretnina uglavnom i dalje prisutan.