Da li ste se ikada zapitali ko štampa novac? Ako jeste, možda vam je prošlo kroz glavu da bi štampanje ogromne količine novca, koja bi zadovoljila potrebe svakog stanovnika jedne države, bila dobra ideja. Ipak, stvari su malo komplikovanije jer prevelika novca na tržištu dovodi do njegovog obezvređivanja. Isto tako, ako ga nema dovoljno, niko neće moći da radi i zarađuje, a samim tim ni da troši, što bi dovelo do drastičnog pada kvaliteta života, a moguće i do ozbiljnijih društvenih nemira.
Institucija koja kao vaga određuje koja količina novca je dovoljna je centralna banka. Glavna funkcija centralnih banaka je upravljanje monetarnom politikom jedne zemlje ili monetarnog područja kako bi se postigla stabilnost cena i održao ekonomski rast.
Neke od ključnih uloga centralnih banaka su:
Opširnije
Zašto Lagarde i Powell nisu najbolji izbor za ovu krizu
Christine Lagarde nije najbolji izbor za čelo ECB-a u ovoj situaciji, navode ekonomisti.
01.02.2023
Meko sletanje u SAD? Čak ni Fed ne veruje u to
Meko sletanje - inflacija pada na dva odsto i ekonomija bez recesije.
01.08.2023
'Ograničenjem kamatnih stopa igra se igra nešto dam a nešto uzmem'
Apetiti banaka za profitom ove godine biće zadovoljeni porastom kamatnog prihoda od deponovanja viška likvidnosti kod centralne banke po višoj referentnoj stopi, kaže Andrej Knez, glavni analitičar BBA.
15.09.2023
NBS napravila treću pauzu, prvi put bez pomena daljih podizanja
Referentna kamatna stopa ostala je na nivou od 6,5 odsto, na koliko je podignuta u julu.
06.10.2023
1. Kontrola inflacije
Centralne banke rade na održavanju stabilnih cena putem kontrole njihovog rasta. To se postiže upravljanjem ponudom novca, kamatnim stopama i drugim instrumentima monetarne politike. Cilj je da se inflacija održi umerenom (jačanje valute nije uvek povoljno) i predvidivom kako bi se obezbedila dugoročna finansijska i ekonomska stabilnost.
2. Upravljanje novčanom masom
Centralne banke imaju nadležnost nad emisijom i kontrolom novca u ekonomiji. One odlučuju o tome koliko novca treba da bude u opticaju i kako se to reguliše. Pravilno upravljanje novčanom masom pomaže u stabilizaciji ekonomskog rasta, održavanju poverenja u valutu i sprečavanju hiperinflacije koje se sigurno sećate, ako ne vi, onda vaši roditelji.
3. Nadzor nad bankarskim sistemom
Centralne banke obično imaju nadzornu ulogu nad bankama i finansijskim institucijama u zemlji. To uključuje postavljanje regulativa i pravila kojima se obezbeđuje sigurnost i stabilnost bankarskog sistema. Centralne banke takođe mogu pružiti likvidnost bankama u hitnim situacijama kako bi se sprečila finansijska kriza.
Centralne banke mogu intervenisati na deviznom tržištu kako bi održale stabilnost kursa nacionalne valute. To se često radi putem kupovine ili prodaje deviza kako bi se uticalo na vrednost valute u odnosu na druge valute. Stabilan kurs može pomoći u održavanju poverenja u valutu i olakšavanju međunarodne trgovine.
5. Podrška ekonomskom rastu i zapošljavanju
Centralne banke takođe često imaju odgovornost za promovisanje održivog ekonomskog rasta i podsticanje zapošljavanja. To se može postići putem adekvatnog upravljanja kamatnim stopama i drugim instrumentima monetarne politike koji podstiču investicije i potrošnju.
Važno je napomenuti da se funkcije centralnih banaka mogu razlikovati između različitih zemalja i monetarnih sistema. Neki od ovih zadataka mogu biti povereni drugim institucijama u nekim zemljama, u zavisnosti od organizacije finansijskog sistema. Evo koje su najpoznatije centralne banke u svetu:
Federalne rezerve
Federalne rezerve, često poznate i kraće kao Fed, jesu centralna banka Sjedinjenih Američkih Država. One su nezavisna institucija sa zadatkom da upravlja monetarnom politikom i obezbedi stabilnost finansijskog sistema u SAD-u. Dvostruki mandat Feda pored stabilnosti cena uključuje i stabilnost tržišta rada, odnosno rad na smanjenju nezaposlenosti. Osnivanje Federalnih rezervi vezuje se za predsednika SAD Woodrowa Wilsona koji je 23. decembra 1913. potpisao zakon o njihovom osnivanju.
Iako ne postoji kredibilan način da se tako nešto utvrdi uz nedvosmislene dokaze, moglo bi se reći da su Federalne rezerve najmoćnija finansijska institucija na svetu.
Federalne rezerve imaju Odbor guvernera, a podeljene su i regionalno. U SAD-u postoji 12 regionalnih filijala, i to u Bostonu, Njujorku, Filadelfiji, Klivlendu, Ričmondu, Atlanti, Čikagu, Sent Luisu, Mineapolisu, Kanzas Sitiju, Dalasu i San Francisku.
Nezavnisnost Feda ogleda se u činjenici da njihove odluke ne mora da potpiše predsednik SAD ili bilo koji drugi službenik u administraciji. Sa druge strane, Kongres i dalje nadgleda rad ove centralne banke a ona ipak mora da deluje u pravcu ostvarenja ekonomskih i fiskalnih ciljeva administracije.
Evropska centralna banka
ECB, odnosno Evropska centralna banka, jeste centralna banka evrozone, monetarnog područja sastavljenog od 20 zemalja Evropske unije koje koriste evro kao zajedničku valutu. Osnovana je 1998. godine kao ključna institucija za sprovođenje monetarne politike evrozone i održavanje stabilnosti cena.
Ona se sastoji od Saveta guvernera, Izvršnog odbora i Genaralnog saveta. Dok se Izvršni odbor odbor bavi dnevnim obavezama centralne banke, a Generalni savet ima savetodavnu ulogu, Savet guvernera je telo u kom se donose glavne odluke ECB. On se sastoji od četvoročlanog Izvršnog odbora i predstavnika centralnih banaka 20-člane monetarne zajednice. U sastav Generalnog saveta ulaze i guverneri banaka članice Evropske unije koje nisu članice evrozone.
Iako su njene glavne funkcije u suštini gotovo jednake zadacima koje pred sobom ima i Fed, njen položaj se razlikuje zbog toga što u svojoj jurisdikciji ima 19 nekada odvojenih bankarskih sistema koje karakteriše različita istorija, pravni okvir, ali i ekonomske prilike. Ako pogledamo samo inflaciju, koju ECB treba da drži oko granice cilja od dva odsto (isto kao i Fed), videćemo da se podaci znatno razlikuju od države do države, a međugodišnje stope variraju od niskih jednocifrenih vrednosti do osmostruko viših stopa.
Kako i privredni rast među zemljama članicama varira, ECB mora da prilikom donošenja odluka o kamatnim stopama vodi računa o tome da neke države ne budu pogođenije od drugih, usled čega dolazi do prelivanja kapitala iz jedne države u drugu što dodatno povećava probleme i komplikuje stvari za monetarne, ali i političke vlasti. Ovu monetarnu instituciju nadgleda Evropski parlament, a banka poslanicima jednom kvartalno predaje izveštaje o radu.
Banka Engleske
U Evropi postoji još jedna velika monetarna institucija, koja možda nije uticajna kao ECB, ali je zato starija za više od tri veka. Osnovana 1694, Banka Engleske je odgovorna za formulisanje i sprovođenje monetarne politike u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Ona sprovodi nadzor nad bankarskim sektorom, osiguravajući da banke ispunjavaju odgovarajuće standarde i regulative kako bi održavale stabilnost finansijskog sistema. Banka takođe procenjuje i smanjuje sistemske rizike i preduzima akcije za sprečavanje finansijskih kriza.
Banka Engleske je odgovorna za emisiju i upravljanje britanskim novcem. Ona štampa novčanice i kontroliše i održava likvidnost u ekonomiji. Ova njena funkcija dovela ju je u žižu javnosti sada kada je država dobila novog monarha, čiji lik treba da se nađe na novčanicama i kovanicama.
Za rad centralne banke ključna su tri komiteta koja se bave monetarnom politikom, finansijskom politikom, i prudencijalnom regulacijom.
Banka Engleske odgovara britanskom parlamentu, a do 1946. godine je bila akcionarsko društvo. Iako je javno vlasništvo, Banku Engleske ne finansiraju poreski obveznici.
Banka Japana
Još jedna banka koja je osnovana prilično davno je i centralna banka Japana. Banka Japana (kako je njen zvanični naziv) osnovana je 1882, a prvi put je štampala novac tri godine kasnije.
Nalazi se u poslovnoj četvrti Nihonbaši u Tokiju, a priroda problema sa kojima se BoJ susreće je nešto drugačija od ostalih velikih svetskih banaka.
Dok se njene kolege ćešće misle o tome kako će ograničiti rast cena, japanski centralni bankari tradicionalno moraju da se bore sa suprotnim fenomenom - deflacijom. I dok vam možda rast vrednosti novca deluje kao fantastična stvar, treba se podsetiti da ona često vodi smanjenju potrošnje, i padu privredne aktivnosti. Takođe, deflacija uvećava realnu vrednost duga koji biste morali da vraćate.
U njenoj nadležnosti je određivanje monetarne politike, odlučivanje o kamatnim stopama i izdavanje i praćenje dužničkih hartija od vrednosti. Banka Japana takođe prikuplja ekonomske podatke, sprovodi istraživanja i analize i objavljuje ih. U sklopu banke postoji 15 odeljenja, a do sada je bilo 32 guvernera.
Adria region
Što se Adria regiona tiče, Hrvatska i Slovenija spadaju pod jurisdikciju ECB, dok monetarnu politiku Srbije vodi Narodna banka Srbije.
U Bosni i Hercegovini glavna ustanova u ovoj oblasti je Centralna banka Bosne i Hercegovine, dok je u Severnoj Makedoniji to Narodna banka Republike Severne Makedonije.
Zbog mogućnosti da se kapital prelije na strana tržišta, ali i zbog visokog udela kredita u stranoj valuti, monetarne vlasti Srbije, BiH i Severne Makedonije svakako moraju da prate odluke velikih svetskih igrača.