Zašto Lagarde i Powell nisu najbolji izbor za ovu krizu

Kako se čini, zaoštravanja monetarnih politika najvećih svetskih centralnih banaka počelo je da daje rezultate. Inflacija je usporila, kako u Sjedinjenim Američkim Državama, tako i u evrozoni, a čak je i u Srbiji međugodišnji rast cena u decembru stagnirao.

I dok tržišta nagađaju da li je ovo naznaka preokreta i izlaska iz perioda visokih cena, mi smo se zapitali da li bi nešto bilo drugačije da su na čelnim pozicijama bili drugi ljudi. Pitanja su se nizala logičnim sledom:

Da li su čelni ljudi Evropske centralne banke (ECB) i Federalnih rezervi zaista i najbolji ljudi za taj posao?

Ko danas najviše zna o monetarnoj politici?

Kakav nam to centralni bankar treba u današnjim okolnostima?

Lagarde prva po broju kritika

Sudeći po stavovima većine naših sagovornika, predsednica ECB-a Christine Lagarde nije najkompetentnija osoba po pitanju monetarne politike. To misli i redovni profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić. U odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije, Šoškić ukazuje na činjenicu da su Lagarde i predsednik Feda Jerome Powell po obrazovanju pravnici.

Christine Lagarde / Bloomberg Mercury

Svetlana Popović, takođe sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nastavlja na istom tragu. "ECB često optužuju da kasni u uvođenju mera monetarne politike. Ona je ozbiljno kasnila kada je počela kriza 2008, i sada kasni u podizanju referentne stope", navela je naša sagovornica. "Meni je bila frapantna činjenica da Christine Lagarde čak i nije ekonomista, ona je pravnik, ali je od diplomiranja forsirana na najviše pozicije u različitim institucijama, kao i u državi", dodala je.

Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani Igor Masten slično razmišlja. "Trenutna čelnica ECB Christine Lagarde definitivno nije najbolje rešenje za ovakav inflacioni izazov", rekao je u odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije.

Draghi i Lane osvetlali obraz ECB-a, a Avramović NBS-a

Nije sporno da centralna monetarna institucija evrozone ima svoje svetle primere, a naši sagovornici izdvajaju glavnog ekonomistu Phillipa Lanea, kao i bivšeg predsednika ECB-a i bivšeg italijanskog premijera Maria Draghija. Bivšeg čelnog čoveka italijanske vlade kao vrhovni autoritet navodi i Dušan Mramor, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani i bivši ministar finansija Slovenije (u dva navrata).

Bivši ministar kao vodećeg stručnjaka po pitanju monetarne politike navodi i Janet Yellen, ministarku finansija SAD-a i bivšu guvernerku Feda. Bez udubljivanja u detalje, Mramor je kao primer centralnih bankara čije politike nisu dale najbolje rezultate naveo Alana Greenspana, koji je na čelu Feda proveo dve decenije i, prema mišljenju bivšeg ministra finansija, vodio previše ekspanzivnu monetarnu politiku.

Alan Greenspan, Jean-Claude Trichet i Ben Bernarke u Vašingtonu 2007. godine / Bloomberg Mercury

Na drugoj strani spektra nalazi se Jean-Claude Trichet, koji je predvodio ECB od 2003. do 2011. godine, a čija je monetarna politika, po mišljenju Mramora, bila previše restriktivna za date okolnosti.

Profesor Šoškić spominje i Stefana Ingvesta kao vrhunski autoritet u Evropi. Ingvest je bivši guverner centralne banke Švedske, koji je na toj poziciji proveo 17 godina, dok je pre toga bio angažovan u ministarstvu finansija i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Od fedovaca Šoškić izdvaja 12. guvernera centralne banke SAD-a Paula Volckera i 14. guvernera Feda Bena Bernarkea.

Na spisku se našao i jedan centralni bankar iz Srbije. "U ovu grupu bi svojim antiinflacionim programom u uslovima hiperinflacije i međunarodne izolacije svakako spadao i Dragoslav Avramović, ali je on ostao na poziciji guvernera samo dve godine", dodao je Šoškić.

Kredibilitet, obrazovanje i rešenost da se dela tokom krize

Kako navode naši sagovornici, krilatica da se na muci poznaju junaci važi i za monetarnu politiku i centralne banke. Popović navodi da je u uobičajeno vreme lakše biti za kormilom centralne banke, jer je tada po pravilu teže praviti greške sa ozbiljnijim posledicama. "U periodima normalne ekonomske situacije, uglavnom se slede neka formalna pravila u vođenju monetarne politike, pa je u tom smislu jednostavnije voditi ovu politiku", rekla je Popović i dodala da je pravi izazov spremiti se za krizu i prebroditi krizu.

Za to je, kažu, prvenstveno potrebno široko akademsko znanje i duboko shvatanje principa monetarne politike. "Potreban je doktorat sa najširim mogućim domaćim i svetskim fokusom (bez predrasuda zasnovanim na neoklasičnoj teoriji)", rekao je Mramor, dodajući da je još bolje ako je kandidat prethodne nivoe studija završio u institucijama sa različitim teorijskim osnovama.

Sa ovim zahtevima je saglasan i član saveta Narodne banke Republike Severne Makedonije i redovni profesor ekonomije na univerzitetu UACS u Skoplju Marjan Petreski.

Philip Lane je 1995. doktorirao na Harvardu / Bloomberg Mercury

"Idealan profil centralnog bankara je kandidat koji je stekao detaljan uvid u funkcionisanje makroekonomskih i finansijkih sistema", rekao je Petreski u odgovorima na pitanja Bloomberg Adrije. "Za manje i manje razvijene zemlje, plus je i direktno ili indirektno iskustvo na međunarodnoj sceni", dodao je.

Obrazovanje i iskustvo nisu tu samo kao ukras, već služe kako bi čelna osoba centralne banke uživala kredibilitet. Kako objašnjava Šoškić, odlučnost i kredibilitet pomažu da se pošalje "snažna poruka" i spreči da se zbog psihološkog faktora inflacija pogorša više nego što je potrebno.

"Čist nedostatak poznavanja monetarne ekonomije je glavni razlog zašto predstavnici manjih zemalja (pretežno iz istočne Evrope) unutar ECB-a ne mogu da postavljaju prava pitanja tokom donošenja odluka Saveta guvernera, gde zbog toga dominiraju predstavnici malog broja zemalja koje imaju svoje planove", rekao je Masten.

Ne zavisi sve od centralnih banaka

Iako imaju široka ovlašćenja i bitnu ulogu, ne možemo tvrditi da čitav finansijski sistem, pa ni celokupni monetarni sistem, zavisi samo od centralnih bankara. Kao što vidimo i sami, nekada je problem eksterni, i na njega se ne može efikasno uticati samo merama monetarne politike.

Kako je u ranijoj izjavi za Bloomberg Adriju rekao ekonomista u Bečkom institutu za međunarodnu ekonomiju Branimir Jovanović, ako za primer uzmemo Srbiju i njenu centralnu banku, vidimo da je većinski deo inflacije uvezen.

"Ova trenutna inflacija dolazi sa strane ponude, a ne sa strane potražnje, a kamatne stope centralnih banaka ne utiču na ponudu – čak i da NBS poveća svoju kamatu na 20 odsto, to neće smanjiti cenu nafte ili gasa na svetskim tržištima", rekao je Jovanović tom prilikom.

Isto je i sa ekstremnim slučajevima iz prošlosti, gde se krivica svakako deli između više organa. "Za ekstremne epizode (kao što je hiperinflacija) ne može se kriviti samo centralna banka, već vođstvo države u celini", objašnjava Petreski.

Elvira Nabiullina / Bloomberg Mercury

Na to se nadovezuje Šoškićeva ocena da se guvernerka Centralne banke Ruske Federacije Elvira Nabiullina snašla dobro u odnosu na okolnosti u kojima se zemlja našla od početka sukoba u Ukrajini.

Zbog složenosti sistema, i bivši ministar Mramor ne vidi traganje za "savršenim centralnim bankarom" kao rešenje problema. On navodi da je bolje imati jednu figuru koja oličava stalnost politike nego tražiti monetarni "sveti gral".

"Centralni bankar sa svešću o potrebi da se monetarna politika uskladi sa ekonomskim okolnostima bolje je rešenje od stalnog menjanja centralnih bankara kako bi se našla savršena osoba", zaključuje Mramor.