text size
Dosad su o lobiranju u Adria regionu napisani mnogobrojni izveštaji nevladinih organizacija koje se bave pitanjem transparentnosti, pa i dobre poslovne prakse. Uglavnom se kao zaključak ističe da građani našeg šireg regiona negativno reaguju na sam pojam lobiranja.
Ta reč inostranog porekla na prvi mah asocira na korupciju, na nezakonito sticanje lične koristi. Suština lobiranja je upravo suprotna – lobiranje je izvođenje načistac uticajnih radnji, kako bi bilo izbegnuto sklapanje sumnjivih usmenih dogovora između nosilaca političke vlasti i vlasnika kapitala.
Drugačije rečeno, tamo gde postoji lobiranje, ne postoji korupcija, a tamo gde je lobiranje nepoznanica, korupcija cveta. Sama reč lobiranje potiče od lobija, ili atrijuma, britanskog parlamenta, gde su se okupljali različiti ljudi koji su imali interes da sa članovima tog zakonodavnog organa pretresu pitanja određene zakonske regulative, koja su se direktno ticala njihovog poslovanja.
Lobiranje postoji otkad postoji demokratski izabrana vlast koja u parlamentu donosi obavezujuće zakone, čija sadržina odražava skup i kompromis različitih društvenih interesa. Savremene države donose konkretne zakone kako bi regulisale polje lobiranja, sačinile registar ljudi i firmi koji se tim poslom bave, sa ciljem podizanja transparentnosti te delatnosti. Lobista može biti pojedinac, može biti deo firme, lobiste mogu angažovati države, verske organizacije, sindikati i, naravno, poslovne kompanije.
.webp){kind=icon}
