.webp){kind=icon}
Poslovno okruženje u Adria regionu složena je mešavina svega, pri čemu svaka država ima jedinstvene prilike i izazove. Iseljavanje je najveći rizik s kojim se kompanije suočavaju. Upitali smo nekoliko nasumično odabranih kompanija kako se poslovna okruženja u državama regiona razlikuju.
Poslovni pejzaž u državama Adria regiona se zbog kulturnih karakteristika može na prvi pogled činiti jednoličnim, ali detaljniji uvid otkriva ključne razlike. Kako bismo razumeli te razlike, kontaktirali smo sa četiri kompanije koje posluju u regionu: Grupu Triglav, Novu ljubljansku banku (NLB), Pfizer i Petrol.
Očigledne razlike proizlaze iz nivoa razvijenosti i evropske integracije, kao i potencijala za budući napredak. Najveći rizik koji kompanije prepoznaju jeste sve brže iseljavanje. Kako se nose s tim izazovima? Kakve su njihove strategije za prevazilaženje kulturnih razlika i korišćenje regionalnog potencijala?
Prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za države Adria regiona u 2023. predviđaju raspon ekonomskog rasta od dva odsto u Bosni i Hercegovini (BiH) do 3,5 odsto u Hrvatskoj, uz najvišu stopu nezaposlenosti od 17,2 odsto, takođe u BiH, do najniže od 6,5 odsto, takođe u Hrvatskoj. U državama regiona, ključni izazovi za održavanje ekonomskog rasta će uključivati vođenje javnih troškova i podsticanje investicija i poslovne klime, dodaju.
Politički rizik takođe se odražava u pristupu država finansijskim tržištima. To postaje posebno važno u kontekstu finansiranja državnih budžeta u uslovima rastućih kamatnih stopa.
U Adria regionu samo Slovenija i Hrvatska imaju investicioni kreditni rejting, dok su ostale države u kategoriji špekulativnog (engl. junk – smeće) rejtinga, zbog čega ulagači traže dodatnu premiju za rizik. Za desetogodišnju srpsku evroobveznicu ulagači traže prinose od 6,7 odsto do dospeća, za hrvatsku obveznicu istog roka 4,0 odsto, a za slovenačku 3,6 odsto prinosa. Za petogodišnju obveznicu Severne Makedonije koja trenutno nema desetogodišnju obveznicu ulagači traže prinos od 6,7 odsto. Bosna i Hercegovina nema izdate međunarodne obveznice. Ulagači za veći rizik u vezi sa Srbijom, Severnom Makedonijom i BiH zahtevaju bar tri procentna boda više prinosa na ulaganja denominirana u evrima, kao i kompanije koje ulažu u navedenim državama, a čija je osnovna valuta evro.
Blaž Brodnjak, glavni izvršni direktor Nove ljubljanske banke | Oliver Bunić/Bloomberg
NLB Grupa: Vidimo veliki potencijal za rast
NLB Grupa je bankarsko-finansijsko društvo s dugoročnim interesom za jugoistočnu Evropu. „Na tim tržištima prisutni smo dugoročno i vidimo veliki potencijal za rast, posebno zbog očekivanog bržeg rasta u poređenju s drugim bliskim tržištima“, poručuju iz NLB-a, koji posluje u Sloveniji, Srbiji, BiH, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i na tržištu Kosova.
Blaž Brodnjak, izvršni direktor Nove ljubljanske banke, nedavno je otvoreno najavio osnivanje takozvane Balkanske banke, nakon što je NLB prošle godine uspeo da preuzme slovenačku podružnicu ruske Sberbanke i integriše srpsku Komercijalnu banku, koja osim u Sloveniji posluje na još pet tržišta jugoistočne Evrope. Brodnjak nije isključio mogućnost dodatnog srednjoročnog preuzimanja, a poseban interes pokazuje za širenje na Hrvatsku i Albaniju.
Ekonomski gledano, NLB najveću priliku za rast vidi u zelenoj tranziciji i izgradnji infrastrukture koja trenutno nedostaje, koja bi regionu dala dodatni razvojni podsticaj, dok s društveno-političkog stanovišta izuzetnu priliku vide u približavanju Evropskoj uniji (EU).
„Region, kao i cela Evropa, suočava se s izazovima zahtevnih ekonomskih uslova visoke inflacije i viših kamatnih stopa, što ukazuje na usporavanje stvarnog privrednog rasta u regionu i povećanje određenih rizika“, ocenjuju u NLB-u.
Istovremeno primećuju da je većina kompanija u regionu u te nesigurne uslove ušla dobro pripremljena i uglavnom u dobrom finansijskom stanju, s raznim merama za upravljanje takvim rizicima. Uprkos svemu navedenom, zadržavaju optimizam u vezi s daljim uspešnim poslovanjem regionalne privrede. Istovremeno veliko iseljavanje prepoznaju kao ključan rizik regiona, što zbog nedostatka odgovarajuće radne snage već uzrokuje ozbiljne izazove na području zapošljavanja.
Pfizer Croatia: Slovenija i Hrvatska stabilnije i predvidljivije
Pfizer Croatia je deo globalne farmaceutske kompanije Pfizer, jedne od najvećih farmaceutskih kompanija na svetu, koja se bavi razvojem, proizvodnjom i trgovinom različitih lekova i vakcina. Farmaceutski div zbog različitih zakonodavnih okvira i zdravstvenih sistema Adria regiona posluje u različitim uslovima. U pogledu regulatorne usklađenosti, u Sloveniji i Hrvatskoj se kao članicama EU pridržavaju strogih standarda koje je postavila Evropska agencija za lekove (engl. European Medicines Agency – EMA). U državama poput Srbije i Bosne i Hercegovine, zakonodavni okviri više su specifični. „Aktivno učestvujemo u obradi lokalnih propisa kako bismo osigurali da naše inovacije budu dostupne svima, bez obzira na različite regulatorne okvire“, objašnjavaju u Pfizeru.
U državama koje nisu članice EU fokusiraju se prvenstveno na prevladavanje prepreka u vezi sa dostupnošću i cenom proizvoda. Poslovno okruženje u državama članicama EU, kao što su, dakle, Slovenija i Hrvatska, stabilnije je i predvidivije zbog usklađenih propisa i politika, navode.
Sa stanovišta potrošača, ne primećuju velike razlike između država jer postoji univerzalna potražnja za efikasnim lekovima. Na primer, u Sloveniji i Hrvatskoj trude se da ispunjavaju visoka očekivanja potrošača. U državama izvan EU gde je naglasak više na dostupnosti i cenovnoj pristupačnosti, inovacije usklađuju s osnovnim potrebama i očekivanjima potrošača.
U samom upravljanju raznolikom farmaceutskom scenom Adria regiona fokusirani su na prilagođavanje i usklađivanje inovacija s obzirom na specifične potrebe svake države. Što se tiče budućih investicija, neprestano procenjuju prilike širom regiona, uzimajući u obzir različite faktore poput tržišnih potencijala, regulatornog okruženja i lokalnih zdravstvenih ekosistema.
Izgradnjom novog visokotehnološkog proizvodnog postrojenja u Hrvatskoj veruju u potencijal Adria regiona. „Reč je o strateškom potezu čiji je cilj iskoristiti lokalne kompetencije, povećati proizvodne kapacitete i ojačati posvećenost pružanju inovativnih rešenja za pacijente“, objašnjavaju.
Buduće proizvodno postrojenje prostiraće se na 11 hektara i biće opremljeno visokotehnološkom opremom za proizvodnju sofisticiranih lekova. Pfizer je s Vladom Srbije takođe potpisao memorandum o razumevanju kao potvrdu partnerstva unutar novog bioekonomskog centra BIO4 CAMPUS. „Kampus je osmišljen tako da predstavlja prepoznatljivu tačku na svetskoj karti razvoja na području biomedicine, bioinformatike, biotehnologije i biološke raznolikosti“, dodaju u Pfizeru.
Vilma Učeta Duzlevska, predsednica uprave Triglav osiguranja Hrvatska | Triglav osiguranje
Grupa Triglav: U regionu prilika za organski rast osiguravajućih društava
„Na području osiguranja, slovenačko tržište posebno je dobro razvijeno, dok su ostala tržišta regiona trenutno relativno nerazvijena, ali zadržavaju veliki potencijal za razvoj“, ocenjuju u Grupi Triglav, jednoj od najvećih finansijskih grupacija za osiguranje u Adria regionu. Prisutni su u šest država regiona: Sloveniji, Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj.
Prema njihovom mišljenju, opšte ponašanje potrošača u celom Adria regionu, isključujući Sloveniju, razlikuje se od razvijenijih država, što je posledica razlika u nivou razvijenosti privreda i poslovnog okruženja.
„Kod potrošača na zapadnom Balkanu postoji niska svest o važnosti osiguranja, što rezultira visokom cenovnom osetljivošću osiguranika. Potrošači daju prednost osiguranju imovine, naročito obaveznim osiguranjima od odgovornosti pri korišćenju vozila, a potražnja za životnim osiguranjima zbog nerazvijenosti tržišta ostaje na niskim nivoima“, zaključuju.
„Tržišta Adria regiona manje su razvijena od evropskog proseka, što posledično otvara mnoge prilike za konvergenciju tržišta i organski rast osiguravajućih društava“, smatraju. Nedavno su primietili takve trendove, naročito u području dodatnih zdravstvenih osiguranja, koja se najbrže razvijaju na tržištima osiguranja u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Niži nivo razvijenosti tržišta osiguranja u državama Adria regiona otvara velike mogućnosti za budućnost. Nastaviće da se fokusiraju na organski rast, a u slučaju odgovarajućih prilika ne isključuju moguće akvizicije ili širenje u osiguravajućoj delatnosti i upravljanju imovinom.
Petrol: Nedavna državna regulacija cena postala je ključna
Za Grupu Petrol, slovenačku energetsku kompaniju, lokalni privredni uslovi kao što su ekonomski rast i inflacija, kao i dinamika potrošnje i proizvodnje igraju ključnu ulogu u oblikovanju strategije i operativnog pristupa. „Nedavno su ključni bili i potezi državnih tela u vezi s regulacijom cena i marži i energetskim tržištima“, ističu u Petrolu, koji je prvenstveno prisutan u državama Jugoistočne Evrope, poput Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i na tržištu Kosova.
U nekim državama se susreću sa stabilnijim i predvidivijim okruženjem, dok su druga tržišta dinamičnija i zahtevaju veću fleksibilnost. „Razlike se često pojavljuju u području regulative, kulturnih običaja i lokalnih privrednih trendova“, dodaju.
Za razliku od drugih kompanija, Petrol primećuje da se navike potrošača razlikuju od države do države. „U nekim regijama potrošači su osetljiviji na cene, dok u drugima više cene kvalitet ili robnu marku. Uvek učimo iz tih razlika kako bismo pružili najbolju moguću uslugu“, objašnjavaju.
U strateškom periodu do 2025. godine ostaju prisutni na svim tržištima, s fokusom na Sloveniju, ali i na Hrvatsku, gde žele da prošire portfelj klijenata putem prodajne mreže na području energetskih proizvoda i usluga energetske tranzicije, kao i da investiraju u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. U Srbiji planiraju da povećaju tržišni udeo u prodaji energenata.
Među većim investicionim projektima ove godine su obnove 11 prodajnih mesta u Hrvatskoj i planirana izgradnja dva prodajna mesta u Ljubljanskom barju. Do kraja godine će početi da radi i solarni park na području Knina.
