Nigeriju truju pesticidi koji su zabranjeni u Evropi

Porodica Abdullahija Yusufa generacijama gaji kukuruz, proso i povrće na parčetu suve zemlje u prašnjavim brdima severozapadne Nigerije. On hrani svoju porodicu tim proizvodima, a šta preostane prodaje na lokalnim pijacama i od toga zaradi malo više od 200 dolara mesečno. U poslednje vreme, međutim, pita se da li je to bila velika greška. Prošle godine, njegova 12-godišnja kćerka umrla je od leukemije, od koje je, prema njegovom mišljenju, obolela zbog pesticida i herbicida koje je koristio kako bi suzbio skakavce, žiške i korov. "Jela je samo hranu koju sam ja gajio", kaže tiho ovaj 45-godišnjak, prelazeći prstima po suvoj zemlji. "Nesvesno sam je hranio otrovom." 

 

Kao i mnogi drugi poljoprivrednici širom Nigerije, Yusuf se oslanja na jeftine hemikalije, od kojih je većina uvezena, kako bi zaštitio svoje useve od štetočina, bolesti i korova. Lokalni lekari su mu rekli da se njegova kćerka verovatno razbolela zbog upotrebe pesticida i herbicida, navodeći da se slični slučajevi javljaju širom ruralne Nigerije. Yusuf je razmišljao o tome da pređe na organsku proizvodnju, ali kaže da malim poljoprivrednicima kao što je on to deluje suviše skupo i komplikovano. Kaže da sada, svaki put kada stavi prskalicu na leđa, ima utisak kao da je stavio sebi nož pod grlo.

Desetine hemikalija koje su zabranjene u Evropskoj uniji (EU) zbog sumnje da izazivaju rak i neurološka oboljenja, dostupne su širom Afrike, a prave ih evropski proizvođači. Ovaj region je uvezao 438.000 tona pesticida i herbicida 2020. godine, što je za dve trećine više nego 2018. Više od polovine ovih hemikalija koje se koriste u Nigeriji, smatraju se izuzetno opasnim, a najmanje 40 odsto tih supstanci ne sme da se prodaje u Evropi, podaci su Alijanse za delovanje protiv pesticida u Nigeriji (AAPN). 

Među ovim hemijskim supstancama su fungicid mankozeb koji proizvode nemački Bayer i indijska multinacionalna kompanija UPL; Bayerov insekticid imidakloprid, herbicidi atrazin i parakvat, koji su zabranjeni u EU (Srbija je u novembru 2023. godine i zvanično zabranila upotrebu 113 pesticida koji sadrže aktivne supstance koje su prethodno zabranjene u EU, uključujući mankozeb i imidakloprid, dok su atrazini i parakvat ranije povučeni iz upotrebe, prim. prev.). Samo u Nigeriji, najmanje 450 smrtnih slučajeva od 2008. do 2022. može se pripisati upotrebi pesticida i herbicida, navodi AAPN. "Postoje čvrsti naučni dokazi o povezanosti određenih hemikalija koje su zabranjene u EU, sa razvojem bolesti, poput raka i neuroloških poremećaja", kaže Muhammad Kabir Musa, stručnjak za javno zdravlje na Univerzitetu u Mičigenu. Bayer AG ističe da postupa u skladu sa regulatornim smernicama na tržištima na kojima je prisutan, i da milionima poljoprivrednika širom sveta organizuje obuku o bezbednom rukovanju hemikalijama. UPL Ltd. nije odgovorio na zahtev za komentar.

Afričkim poljoprivrednicima su zaista potrebni đubrivo, pesticidi i herbicidi tako da zvaničnici moraju da nađu način da se usevi zaštite, a da se ne ugrozi javno zdravlje, kaže Ushakuma Anemga, potpredsednik Lekarskog udruženja Nigerije. Da bi se suzbile bolesti izazvane pesticidima, a da se pritom ne ugrozi proizvodnja hrane, Anemga predlaže da se poljoprivrednici, distributeri i lokalne zajednice informišu i obuče kako da bezbedno koriste hemikalije, što bi uključivalo prakse poput umerene upotrebe hemikalija i nošenja zaštitne opreme prilikom prskanja. On želi i da država strože primenjuje zabranu određenih hemikalija i da pojača borbu protiv krivotvorenih verzija proizvoda. "Mnogi ljudi u ruralnim područjima imali su zdravstvene probleme zbog upotrebe pesticida", kaže on. "Država mora da organizuje obuku za poljoprivrednike kako bi se sačuvali životi."

Nigerija ne uspeva da kontroliše priliv opasnih pesticida zbog nedovoljno efikasne državne uprave i zastarelih zakona, kažu kritičari. Situaciju je dodatno zakomplikovalo iznenadno zatvaranje, navodno iz tehničkih razloga, zvanične baze podataka koja je sadržavala informacije o upotrebi pesticida, obimu uvoza, proizvođačima i drugom. Iako su vlasti planirale da zabrane parakvat od 1. januara 2024, a atrazin od početka 2025, te hemikalije su i dalje dostupne. Aktivisti se brinu da će tako i ostati, bilo zbog odlaganja primene zabrane, bilo zbog manjkavog sprovođenja zakona.  

 

CropLife Nigeria, lobistička grupa koja zastupa Bayer, BASF, Syngentu i druge velike proizvođače pesticida, obezbedila je sebi mesto u vladinom savetu za pesticide, čije se osnivanje razmatra i koji bi trebalo da nadgleda primenu pesticida. Time se otvara prostor da strani giganti utiču na oblikovanje politika koje se odnose na njihove proizvode, kaže Edem Eniang, profesor biologije na Univerzitetu u Uju (Ujo je glavni grad jedne od nigerijskih država Akva Ibom; nalazi se na jugoistoku Nigerije, prim. prev.). Eniang strahuje da će CropLife lobirati za donošenje blažih propisa i umanjivati štetnost pesticida. "Niko neće da zaista preuzme odgovornost", kaže Eniang. "Kompanije koje ne mogu da u Evropi prodaju svoj otrov, preplavljuju njime naša tržišta." 

CropLife pak tvrdi da čini sve što je u njegovoj moći da promoviše odgovornu upotrebu pesticida i ističe da obučava poljoprivrednike i distributere kako da koriste hemikalije u skladu sa međunarodnim standardima. Ova grupa navodi da sarađuje sa vlastima na adekvatnoj primeni zakona o pesticidima i otkrivanju krivotvorenih ili neregistrovanih proizvoda. 

AAPN, koji okuplja više od 80 organizacija civilnog društva, zalaže se za strože propise o agrohemikalijama. Međutim, nakon zatvaranja baze podataka, Nigerija je ostala bez sveobuhvatne liste kontrolisanih proizvoda, kaže koordinator ove grupe Donald Ikenna Ofoegbu. "Raspoloživa državna dokumenta su nepovezana i ne daju uvid u proizvođače, distributere niti u obim trgovine", kaže on. "Cilj je da se obelodane i zaustave uvoz i prodaja izuzetno opasnih i zabranjenih pesticida." 

On kaže da će obe mere koje razmatra parlament, od kojih se jedna odnosi na formiranje saveta za pesticide, a druga na davanje veće uloge proizvođačima u regulatornom procesu, samo doprineti ublažavanju propisa o pesticidima umesto njihovom pooštravanju. AAPN zato priprema alternativni predlog zakona koji bi trebalo da poveća transparentnost i odgovornost tako što bi se osnažile postojeće regulatorne agencije i utvrdio strogi raspored za postepeno ukidanje opasnih pesticida. "Nigerija mora da povrati kontrolu nad svojim prehrambenim sektorom", kaže on. "Ovde se ne radi o tome da se ljudi nahrane, već da se zaradi."