Kako da svet manje upotrebljava automobile sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem? Neka se ugleda na Norvešku

Norveška je 2017. godine postavila cilj da se prodaja automobila na fosilna goriva ukine do 2025. godine. To je tada delovalo kao utešna fantazija koja je trebalo da poboljša imidž vlade sa Ernom Solberg na čelu, vođom konzervativaca i zagovornicom proizvodnje nafte koja je dobila nadimak Čelična Erna. Međutim, kako taj rok polako ističe, ispostavilo se da će se ta skandinavska zemlja ipak naći na korak do ostvarivanja ove prekretnice. 

Sve to je, nesumnjivo, bilo moguće ostvariti dobrim delom i zahvaljujući norveškom izvozu fosilnih goriva koji je 2023. iznosio 108 milijardi dolara. Međutim, ovo dostignuće samo po sebi je bitno kada se imaju u vidu prilike širom Evrope, gde prodaja električnih vozila (EV) opada, kao i slab napredak na tom planu u SAD. U toj zemlji je prihvatanje električnih vozila sada i dovedeno u pitanje sa povratkom Donalda Trumpa na vlast. Prvobitni cilj je delovao utopijski, kaže Harald Andersen, šef norveške asocijacije za uvoz automobila, strukovne organizacije koja predstavlja razne kompanije, uključujući nove kineske brendove i nemačkog giganta Volkswagen AG (VW). "Postavili smo ambiciozne ciljeve, ali bitno je da su za njima usledile ispravne politike", kaže on. 

Te politike se uglavnom odnose na podsticaje sa čijim uvođenjem se počelo još 1994. godine. Tada je "think city", malo električno vozilo četvrtastog dizajna, koje je prvi put predstavljeno na Zimskim olimpijskim igrama u Lilehameru, bilo izuzeto od taksi za registraciju kola. Kako se ova tehnologija razvijala u narednih deceniju ili dve, vlade su jedna za drugom uvodile nove povlastice za vozače EV: besplatno parkiranje, pravo na vožnju u žutoj traci, izuzeće od putarina i poreza na dodatu vrednost. 

Norveška je počela da ukida neke povlastice – od 2023. godine, na primer, kupci skupljih modela moraju da plate određenu stopu PDV-a. Ipak, većina glavnih podsticaja ostala je na snazi, zbog čega su električna vozila sada česta na norveškim putevima. Auto-mehaničarske radnje zbog toga ulažu u obuku za visokonaponska vozila i radionice opremljene za rad na baterijama. Lanci pumpi poput Circle K uklanjaju pumpe za gorivo kako bi napravile mesta za električne punjače. Operateri električne mreže zatrpani su zahtevima za priključivanje na viši napon koji je potreban zbog punjača.  

Bloomberg Businessweek

 

Električna vozila su prvo postala popularna u gradovima poput Osla i Bergena, ali se sada pojavljuju i na udaljenim mestima, kao što je ostrvo Svalbard u Arktičkom krugu i grad Ćirćenes, udaljen samo nekoliko kilometara od granice s Rusijom. Baterije su u septembru napajale najmanje 90 odsto novih automobila prodatih u svakom okrugu u Norveškoj, a u nekim mestima i čak 98 odsto, pokazuju podaci norveškog saveta za drumski saobraćaj. I pored toga, električna vozila čine samo četvrtinu vozila na putevima i verovatno neće dostići udeo od 50 odsto pre 2030. godine. 

U Norveškoj je sada u ponudi 170 modela na električni pogon. Kompanija Tesla je prestigla Toyotu i VW i postala najprodavaniji brend. Kineski proizvođači poput kompanija Xpeng, BYD i Nio bore se za najbolje lokacije u centru Osla. Prodavci automobila nastoje da privuku kupce organizujući zabave sa hotdogovima i porodične izlete na farme alpaka.  

Druge zemlje koje pokušavaju da ubrzaju tranziciju sa fosilnih goriva mogle bi da usvoje norvešku strategiju davanja podsticaja bez uvođenja direktne zabrane automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Automobili koji mnogo troše benzin moći će da se kupe i u 2025. i kasnije. Međutim, električna vozila su i dalje povoljnija zahvaljujući velikim podsticajima zbog kojih je država inače na gubitku u prihodima od poreza koji se meri milijardama dolara. 

Bloomberg Businessweek

 

Električna vozila su prvobitno bila zanimljiva samo ekološki osvešćenim Norvežanima, ali to je počelo da se menja kako su rasli poverenje u tehnologije i mogućnosti za punjenje, kaže Christina Bu, generalna sekretarka Norveške asocijacije za električna vozila. U početku je bilo uobičajeno da kupci zadrže automobile sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem kao rezervno rešenje, ali danas gotovo dve trećine domaćinstava koja poseduju EV koriste isključivo električna vozila. "Ljudi mi dolaze sa sjajem u očima i govore da nisu nikad želeli da imaju EV, ali da su sada toliko ponosni što ga imaju", kaže Bu. "Druge zemlje mogu iz toga da nauče." 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar